Голем Град
Голем Град или Змијско острво (мкд. Змиски Остров) је највеће острво у Северној Македонији. Острво се простире на површини више од 20 хектара. Налази се на Преспанском језеру, неколико километара од Грчке и Албанске територије. На острву Голем Град се налази неколико древних рушевина и цркава.[1] Такође, острво је дом неколико различитих заједница животиња, посебно змија. У августу 2008. године, острво је отворено за туристе.
| Голем Град | |
|---|---|
 Голем Град | |
  Голем Град | |
| Географија | |
| Локација | Преспанско језеро |
| Координате | 40° 52′ 07″ С; 20° 59′ 21″ И / 40.868722° С; 20.989111° И |
| Површина | 0,18 km2 |
| Администрација | |
МАК | |
Флора и фауна уреди
Голем Град је проглашен природним резерватом са специфичним геоморфолошким карактеристикама, специфичне флоре, фауне и због своје историјске прошлости. Острво је дугачко 750 м и широко 450 м, висина до 50 м изнад језера. Са свих страна острво је окружено литицама и пећинама висине од 20 до 30 метара. Изнад њих је плато са два брда на северу и југу острва. Међу брдима која имају седиште на обалама завршава се са малим увалама. Ове две увале су једина места којима се може приступити на платоу.[2]
Окружен је великом количином воде, геолошка позадина и медитеранска близина острва дају посебну микроклиму која је узрок богате и ретке вегетације, у којој доминира флора јужне Европе. Према академику Хансу Ему јасно се разликују две шумске врсте на острву.
Статус уреди
Према указу закона о проглашењу Националног парка Галичица, у члану 4. истог закона прописано је да парк обухвата острво Голем Град у Преспанском језеру.[3]
Због природних вредности које поседује, планом о просторном уређивању у парку је уведен посебан режим заштите и стављен је под строгу заштиту. Режим заштите у овим зонама је дефинисан у члану 104. Закона о заштити природе (Службени. Гласник 67/04).
Историјски споменици уреди
Иако је величина острва релативно мала, на њему је концентрисан велики број споменика културе и природних вредности. Острво је данас ненасељено, али богато ендемским биљкама, ретким птицама, заједницама животиња, као и други налази који говоре о дугој историји острва.
Осим за научнике и љубитеље природе, острво Голем Град је једно од најатрактивнијих места за оне чије је интересовање усмерено ка откривању и истраживању остатака насеља из неолита, старомакедонског и римског доба (некрополе) и средњег века. Осим римских некропола откривено је шест цркава и неколико древних рушевина. Острво је заправо било непрекидно насељено 2000 година, а монашки живот се одвијао од 10. века до 14. века. Међу откривеним црквама од посебног значаја је она подигнута у 14. веку на темељима некадашњег римског резервоара за воду.[4]
Осим очуване цркве Св. Петра, средњовековне цркве Светог Димитрија, постоји и ранохришћанска базилика са краја 4. века и почетка 5. века, где су откривени остаци мозаика на поду.[5]
Острво има три пристаништа: Св. Петар, Гојдарица и Влаина.
Галерија уреди
-
Јато корморана на Големом Граду -
Змија на острву -
Поглед на Голем Град -
Голем Град
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Eadem, Golem Grad de Prespa, „Spartacus“, II, Symposium 2002, Sandanski, Veliko Trnovo, 2006, 11-20
- ^ „ОСТРОВ ГОЛЕМ ГРАД”. Архивирано из оригинала 01. 12. 2012. г. Приступљено 29. 08. 2012.
- ^ „Национален парк Галичица”. Приступљено 29. 08. 2012.[мртва веза]
- ^ Цв. Грозданов, Композиција Опсаде Цариграда у цркви Светог Петра на Преспи, ЗЛУ, 15, Нови Сад, 1979, 277-287
- ^ В. Битракова-Грозданова, Ископувања на Голем Град, 1981-1986, МАА, 10, Скопје, 1989, 101-133
Спољашње везе уреди
- Сајт посвећен острву Голем Град (језик: македонски) (језик: енглески)