Гордана Јовић Стојковска
Гордана Јовић Стојковска (мкд. Гордана Јовиќ Стојковска; Грделица, 1961) српско-македонска је књижевница која живи и ради у Скопљу.
| Гордана Јовић Стојковска | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1961. |
| Место рођења | Грделица код Лесковца, ФНР Југославија |
| Држављанство | Србија Северна Македонија |
| Националност | Српска |
| Образовање | Филозофски факултет |
| Универзитет | Универзитет „Свети Кирил и Методије” |
| Књижевни рад | |
| Период | од 1988. |
| Језик стварања | српски и македонски |
Биографија уреди
Гордана је каријеру започела писањем за часописе везане за културу и младе у СФР Југославији. Након одлуке да живи у Скопљу и изучава македонски језик, написала је своју прву књигу поезије „Noctambulissmus” (Сјеверно лутање) која је објављена 1989. године као награђени рукопис на тадашњем југословенском конкурсу за прву књигу у књижевном клубу Куманово. За ову књигу Гордана је добила награду Млада Струга исте године. Од краја 1989. године била је на челу Књижевне омладине Македоније. У периоду до 2002. године промовисала је и објављивала велики број дебитанских књига сада признатих младих писаца, успостављајући контакте и међусобну сарадњу са ауторима из Бугарске, Кипра, Турске, Русије и одржавајући континуирану сарадњу са писацима са простора бивше Југославије. У периоду од 1990. до 1994. године радила је у Македонској радио-телевизији као сценариста, на реализацији дјечијих телевизијских драма и серија, међу којима се истичу први дјечији играни филм на турском језику у Македонији „Споменар” и серија „Дјеца Македоније”. Активно се бави књижвеним критикама и афирмацијом српске књижевности у Македонији и обратно, истовремено промовишући савремену македонску књижевност у Бугарској на књижевној колонији у Несебару и на Филолошком факултету у Софији, гдје је у организацији др Константина Оруша водила курс македонске књижевности. Кроз програм Исток — Исток за отворено друштво Македоније организује конференције у области културне идентификације на којима учествују представници скоро свих земаља југоисточне Европе. Учествује у организације скоро свих значајних књижевних догађаја и сарађује са бројним часописима, међународним редакцијама и др. Након престанка буџетског финансирања Књижевне омладине Македоније, Гордана је радила неко вријеме као независни писац, затим као уредник часописа „МАГ”, а 2009. године је формирала центар за издалаштво и промоцију аутора и дијела „Слово љубве”.
Библиографија уреди
Гордана Јовић Стојковска је до сада објавила сљедећа дјела:[1]
- „Noctambulissmus” (Сјеверно лутање), књига поезија на македонском језику, 1989;
- „Између”, књига поезија на македонском језику, 1990;
- „Снокобија”, збирка кратких прича на македонском језику, 1991;
- „...” (три тачке), фрагментни роман на македонском језику, 1994;
- „Боја безвременог”, роман на српском и македонском језику, 1996;
- „Мостовање”, поема на српском и македонском језику, 1999;
- „Последњи таласон”, роман на српском и македонском језику, 2003;
- „Речник јужнословенске митологије”, на македонском језику, 2004;
- „Онострано ходочашће — Тајна тринаестог знака”, роман на српском и македонском језику, 2006;
- „Очи пуне чипке”, роман на српском и македонском језику, 2008;
- „ Зидање сунца”, роман на српском и македонском језику, 2011
- „Српско-македонски речник”, рјечник издат са Олгицом Станковском и Фросином Стојковском, 2014.[2]
- „Дан када смо појели бога”, роман на српском и македонском језику,2022
Превела је сљедећа дјела на македонски језик:[1]
- „Псеудо”, роман Гојка Челебића;
- „Кућа мртвих мириса”, роман Виде Огњеновић;
- „Ситничарница ’Код срећне руке’”, роман Горана Петровића;
- „Чаршијски разговори”, књига поезије Раде Јовић.
Са македонског на српски је превела сљедећа дјела:
- „Макета”, антологија македонских кратких прича Катице Ћулавкове;[1]
- „Вештица”, роман Венка Андоновског;
- „Бајазит и Оливера”, роман Драга Михајловског;
- „С друге стране”, књига прича Фросине Стојковске и других.
Друге активности уреди
Гордана је члан Друштва македонских писаца, Удружења књижевника Србије, Медитеранске академије писаца и др. Члан је неколико међународних књижевних и културних удружења и редакција. Предсједник је Српске заједнице у Македонији од 2010. године. Покретач је и један од руководилаца културно-образовног пројекта „Даница” преко кога се иницира покретање часописа за дјецу и младе са истим именом, као и други пројекти за очување културног и језичког идентитета Срба у Сјеверној Македонији.[3]
Референце уреди
- ^ а б в Јовић Стојковска, Гордана (2008). Очи пуне чипке (PDF). Скопље: Уједињена српска заједница у Македонији. стр. 179. ISBN 978-9989-2470-3-3. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 06. 2017. г. Приступљено 28. 08. 2016.
- ^ „Srpso-Makedonski rečnik”. WorldCat. Приступљено 28. 8. 2016.
- ^ „Вечерас заједно”. Радио-телевизија Србије. 30. 1. 2015. Приступљено 28. 8. 2016.
Спољашње везе уреди
- Званична страница на сајту Facebook
- „Интервју: Гордана Јовић Стојковски — Положај и права Срба у Македонији”. Српска заједница у Македонији. Архивирано из оригинала 24. 06. 2014. г. Приступљено 28. 8. 2016.
