Доњовилични живац

Доњовилични или мандибуларни живац (лат. nervus mandibularis) је једна од завршних грана тригеминалног нерва (поред офталмичног и горњовиличног живца). Спада у групу мешовитих нерава, јер садржи и моторна и сензитивна нервна влакна.[1][2]

Доњовилични живац
Доњовилични живац

Његов моторни део оживчава мастикаторне и из њих изведене мишиће (предњи трбух двотрбушног мишића, милохиоидни мишић, мишић затезач бубне опне и мишић затезач меког непца). Сензитивни део оживчава кожу доњег дела лица, слепоочне регије и спољашњег ушног канала, слузокожу предње 2/3 језика, подјезичног предела, доње усне и образа, као и зубе и десни доње вилице и један део тврде можданице. Поред тога, доњовилични живац регулише рад паротидне, подвиличне и подјезичне пљувачне жлезде и преноси утиске чула укуса из печуркастих папила језика у централни нервни систем.[3]

Сензитивни део живца полази од предње-доње ивице тригеминалног ганглиона, док се његов моторни корен провлачи испод ганглиона и уједињује са претходним. Одатле се доњовилични живац пружа косо упоље и унапред, прелази преко великог крила клинасте кости и напушта средњу лобањску јаму кроз тзв. овални отвор. Након тога, он доспева у инфратемпоралну јаму, пружа се наниже (иза спољашњег криластог мишића) и након 8-10 mm се дели у своје завршне гране.

У инфратемпоралној јами се од живца одваја његова једина бочна грана - можданична грана (лат. ramus meningeus) која одлази до средње лобањске јаме и инервише део тврде мождане опне. Осим тога, у инфратемпоралној јами настају и две завршне гране (предња и задња), које се убрзо и саме расипају на већи број грана.

Од предње завршне гране се одвајају:

Од задње завршне гране се одвајају:

Доњовиличном живцу су придодата и два вегетативна ганглиона: отички и подвилични.

Извори

уреди
  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература

уреди
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 


Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац