Дрежница (Огулин)
Дрежница је насеље у Горском котару, у Републици Хрватској. Припада граду Огулину, односно Карловачкој жупанији. Насељена је скоро искључиво Србима. У време СФРЈ се звала Партизанска Дрежница, јер је током Другог светског рата била јако партизанско упориште.
Дрежница | |
---|---|
![]() Црква Рождества Пресвете Богородице и Споменик палим борцима НОБ-а | |
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Карловачка |
Град | Огулин |
Област | Горски котар |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 08′ 10″ С; 15° 05′ 25″ И / 45.136236° С; 15.090409° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 510 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 47313 Дрежница |
Позивни број | +385 47 |
Географија уреди
Дрежница се налази око 36 км југозападно од Огулина.
Историја уреди
Срби су се у Дрежници населили у 17. веку. Ту је 1827. године била парохија манастира Гомирје, у којој је службовао као парох Симеон Радуловић.[1] Године 1842, изграђена је православна Црква Рождества Пресвете Богородице, која је у Другом светском рату спаљена, а данас је обновљена. Мијат Стојановић је записао да је предјео доста каменит, али има доста лиепе шуме и њешто плодна земљишта, само мањка умно обдјелавање.[2]
Током Другог светског рата, у Дрежници је био јак Народноослободилачки покрет са седиштем Главног штаба Хрватске и Партизанска болница бр. 7, основана 1942. године. У њој су лечени рањеници са Кордуна, Баније, Лике, Жумберка и Словеније. Тамо се данас налази спомен-костурница. Током рата, Дрежница је имала преко 1.000 жртава.[3][4]
Делови насеља уреди
Дрежници припадају засеоци: Таталовићи,Зрнићи, Вукелићи, Радловићи, Николићи, Кракар, Радојчићи, Палице, Локва, Томићи, Трбовићи, Маравићи, Селиште, Понорац и Брезно. Неки од њих су били самостална насеља. Последњи пут су се појавили на попису становништва из 1991. године.
Становништво уреди
Према попису становништва из 2011. године, насеље Дрежница је имало 516 становника.[5]
Националност[6] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 69 | 79 | 89 | 116 |
Хрвати | 1 | 3 | 7 | 16 |
Југословени | 4 | 12 | 2 | |
остали и непознато | 4 | 1 | 1 | 2 |
Укупно | 78 | 95 | 99 | 134 |
Демографија[6] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 134 | |
1971. | 99 | |
1981. | 95 | |
1991. | 78 | |
2001. | 729 | |
2011. | 516 |
Попис становништва 1991. године уреди
Насеље | Срби | Хрвати | Југословени | остали | Укупно |
Дрежница | 69 | 1 | 4 | 4 | 78 |
Зрнићи | 80 | 0 | 0 | 0 | 80 |
Вукелић | 34 | 0 | 0 | 0 | 34 |
Томићи | 60 | 1 | 0 | 3 | 64 |
Трбовићи | 103 | 0 | 4 | 0 | 107 |
Кракар | 106 | 1 | 7 | 0 | 114 |
Николићи | 69 | 0 | 0 | 0 | 69 |
Радојчићи | 52 | 1 | 0 | 1 | 54 |
Напомена: Ова насеља су постојала на свим пописима становништва, од 1890. до 1991. године.
Извори уреди
- ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
- ^ Стојановић 2015, стр. 226.
- ^ Partizanska Drežnica (Historijski arhiv u Karlovcu, Zbornik 12, Karlovac, 1982)
- ^ Novossti. com, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература уреди
- Стојановић, Мијат (2015). Сгоде и несгоде мога живота. Хрватски институт за повијест, Славонски Брод.