Етатизам (фр. l'état - држава) је као термин поникао и ушао у ширу употребу крајем 19. века из дискусија које су разматрале обим и облик државног удела у управљању националном економијом.[1][2][3] Под утицајем нових појава у друштвеном развитку током последњих деценија 20. века овај термин у савременом политичком речнику добија много шира значења. Под етатизмом се подразумева подређивање друштва држави.[4] То се изражава кроз доминантну улогу државног чиновничког апарата у руковођењу свим облицима друштвене а пособно економске делатности.

Марксистичка теорија је објашњавала појаву етатизма релативном равнотежом друштвених антагонистичких класа у једном историјском добу. Ослабљеност владајућих слојева чије су друштвене позиције поткопане, али не и срушене, а релативна оснаженост потлачених класа које ипак немају снагу за револуционарну смену друштвено-економске формације, ствара ситуацију у којој држава узима улогу „треће силе“. Овим принципом су Маркс и Енгелс објашњавали поједине облике организације политичке власти као што су били апсолутизам у Француској пре буржоаске револуције, владавине Наполеона Првога и Трећег и Бизмарков режим у Немачкој.

Етатистичке појаве не остају само ограничене на економски живот једног друштва него се проширују на целокупни друштвени систем. Ослањајући се на виталне функције које је држава стекла у материјалној производњи и расподели, државни бирократски апарат настоји да прошири своју моћ и на културну надоградњу друштва чиме се отвара пут тоталитаризму који је имао непосредну манифестацију у политичким системима нацизма и стаљинизма.

Мада се користио од 1850-их, термин етатизам је попримио значајну употребу у америчком политичком дискурсу током 1930-их и 1940-их. Опозиција етатизму назива се антиетатизам или анархизам. Ово последње карактерише потпуно одбацивање сваке хијерархијске владавине.[5]

Преглед

уреди

Етатизам може имати много облика од мале владе до велике владе. Минархизам је политичка филозофија која преферира минималну државу као што је држава ноћног чувара како би заштитила људе од агресије, крађе, кршења уговора и преваре са војском, полицијом и судовима. Ово такође може укључивати ватрогасне службе, затворе и друге функције.[6] Држава благостања је још један облик у спектру етатизма.[7][8] Ауторитарне филозофије виде снажну, ауторитативну државу као потребну за доношење закона или спровођење морала и културних пракси.[9][10] Тоталитаризам је онај који преферира максималну, свеобухватну државу.[11]

Политичка теорија је дуго доводила у питање природу и права државе. Неки облици корпоративизма величају морални став да је корпоративна група, обично држава, већа од збира њених делова и да појединци имају моралну обавезу да служе држави. Скептицизам према етатизму у западним културама у великој мери је укорењен у филозофији просветитељства. Џон Лок је значајно утицао на модерно размишљање у својим списима објављеним пре и после Енглеске револуције 1688, посебно Писмо о толеранцији (1667), Два трактата о влади (1689) и Есеј о људском разумевању (1690). У тексту из 1689. поставио је основу либералне политичке теорије, односно да су људска права постојала пре власти; да је сврха власти да штити лична и имовинска права; да људи могу распустити владе које то не ураде; и та представничка власт је најбољи облик заштите права.[12]

Економски етатизам

уреди

Економски етатизам промовише став да држава има главну, неопходну и легитимну улогу у усмеравању главних аспеката привреде, било директно преко државних предузећа и економског планирања производње, било индиректно кроз економски интервенционизам и макроекономску регулацију.[13]

Државни капитализам

уреди

Државни капитализам је облик капитализма који карактерише високе концентрације комерцијалних предузећа у државном власништву или државно усмерење привреде засновано на акумулацији капитала, најамног рада и алокацији тржишта.

У неким случајевима, државни капитализам се односи на економске политике као што је диригизам, који је постојао у Француској током друге половине 20. века и на данашње привреде Народне Републике Кине и Сингапура, где влада поседује контролне уделе у јавним компанијама.[14] Неки аутори такође дефинишу бивше економије Источног блока као облик државног капитализма.

Државни интервенционизам

уреди

Термин етатизам се понекад користи у контексту тржишне економије са великим количинама владине интервенције, регулације или утицаја на тржишта. Тржишне економије које карактеришу висок степен интервенције понекад се називају „мешовитим економијама“. Економски интервенционизам тврди да држава има легитимну или неопходну улогу у оквиру капиталистичке економије тако што интервенише на тржиштима, регулише против прекорачења индустрије приватног сектора и обезбеђује или субвенционише добра и услуге које тржиште не производи на одговарајући начин.

Државни социјализам

уреди

Државни социјализам се у ширем смислу односи на облике социјализма засноване на државном власништву над средствима за производњу и расподели ресурса према држави. Често се користи у вези са економским системима совјетског типа у бившим комунистичким државама и, даље, онима Северне Кореје, Кубе и Народне Републике Кине.

Критичари државног социјализма тврде да су његове познате манифестације у државама совјетског модела само облици државног капитализма[15] тврдећи да је совјетски модел економије био заснован на процесу акумулације капитала вођене државом и друштвеном хијерархијом.[16]

Извори

уреди
  • Политичка енциклопедија, Савремена администрација, Београд, 1975.

Референце

уреди
  1. ^ Bakunin, Mikhail (1990). Statism and Anarchy. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36182-8. 
  2. ^ Cudworth, Erika (2007). The Modern State: Theories and Ideologies. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2176-7. 
  3. ^ Barrow, Clyde W. (1993). Critical Theories of State: Marxist, Neo-Marxist, Post-Marxist. University of Wisconsin Press. ISBN 0-299-13714-7. 
  4. ^ Obadare, Ebenezer (2010). Statism, Youth, and Civic Imagination: A Critical Study of the National Youth Service Corps Programme in Nigeria. Dakar, Senegal: Codesria. ISBN 978-2-86978-303-4. 
  5. ^ Craig, Edward, ур. (31. 3. 2005). „Anarchism”. The Shorter Routledge Encyclopedia of Philosophy. Routledge. ISBN 978-0-415-32495-3. 
  6. ^ Machan (2002), стр. 569–588; Block (2007), стр. 61–90; Long (2008); Parker (2010)
  7. ^ Friedrich, Carl (1974). Limited Government: A Comparison . Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-537167-1. OCLC 803732. 
  8. ^ Marx, Herbert (1950). The Welfare State. New York City, New York: Wilson. 
  9. ^ „authoritarian”. Dictionary.com, LLC. 9. 10. 2013. Приступљено 22. 5. 2015. 
  10. ^ West, Robin (1988). „The Authoritarian Impulse in Constitutional Law”. Georgetown Law Faculty Publications and Other Works. Georgetown University Law Center. Приступљено 22. 5. 2015. 
  11. ^ Arendt (1966); Cernak (2011); Friedrich (1964); Gleason (1995); Schapiro (1972)
  12. ^ Boaz, David (2010). The Libertarian Reader: Classic and Contemporary Writings from Lao Tzu to Milton Friedman. Simon & Schuster. стр. 123. ISBN 9781439118337 — преко Google Books.  ISBN 1439118337.
  13. ^ Jones, R. J. Barry (2001). „Statism”. Routledge Encyclopedia of International Political Economy. 3 (1st изд.). New York City, New York: Taylor & Francis. 
  14. ^ Musacchio, Aldo (2012). Leviathan in Business: Varieties of State Capitalism and Their Implications for Economic Performance. 
  15. ^ Michie, Jonathan (1. 1. 2001). Reader's Guide to the Social Sciences. Routledge. стр. 1595. ISBN 978-1579580919. „State capitalism has inconsistently been used as a synonym for 'state socialism', although neither phrase has a stable denotation. 
  16. ^ Badie, Bertrand; Berg-Schlosser, Dirk; Morlino, Leonardo, ур. (2011). International Encyclopedia of Political Science. SAGE Publications. стр. 2459. ISBN 978-1412959636. „The repressive state apparatus is in fact acting as an instrument of state capitalism to carry out the process of capital accumulation through forcible extraction of surplus from the working class and peasantry. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди