Жеравна

насељено место у Бугарској

Жеравна (буг. Жеравна) село је у југоисточној Бугарској, општина Котел, Сливенска област. Жеравна је постављена на листу од стотину националних туристичких локалитета Бугарске.[1]

Жеравна
буг. Жеравна
Село Жеравна 2011. године
Административни подаци
ДржаваБугарска
ОбластСливенска област
ОпштинаКотел
Становништво
 — (2021)413
Географске карактеристике
Координате42° 49′ 59″ С; 26° 28′ 01″ И / 42.833° С; 26.467° И / 42.833; 26.467
Временска зонацентралноевропска:
UTC +2 до +3
Апс. висина640 m
Површина52,99 km2
Жеравна на карти Бугарске
Жеравна
Жеравна
Жеравна на карти Бугарске
Остали подаци
Поштански број8988
Позивни број04585

Географија

уреди

Село се налази 14 км јужно од Котела, на падинама источне Старе планине, око 70 км од града Сливена, на надморској висини од 640 m.[2] Село Жеравна је проглашено архитектонским и историјским резерватом и представља својеврсни музеј на отвореном. Скоро све од преко 200 кућа у селу, у којем живи око 400 становника, су споменици културе из периода бугарског националног препорода. Међу најимпресивнијим знаменитостима Жеравне су родна кућа чувеног бугарског писца Јордана Јовкова, куће-музеј Саве Филаретова, Руса Чорбаџије, Тодора Икономова, метох манастира Хиландара, у коме је преписана позната словенска бугарска историја.

У околини око Жеравне расте углавном листопадна шума.[3] Минимална температура је у јануару око -10 °C, максимална температура у јулу је око 32 °C.

Историја

уреди

У месту се традиционално одржава фестивал фолклорних народних ношњи који плени својим јединственим садржајима, песмом, представљањем старих заната и добро очуваним живописним наслеђем.[4] Постоје квалитетни објекти за смештај који испуњавају све критеријуме, капацитете, очекивања и захтеве посетилаца, омогућавајући им изузетно занимљиве активности и садржаје током боравка.

У Жеравни се налази и данас познати Хиландарски метох са црквом посвећеном Пресветој Богородици. Овај метох је од 18. века у служби хиландарских монаха, који су у њој свраћали, одмарали се и основали школу у којој су обучавали околно становништво. У овом метоху настао је и други препис Пајсијеве славјанскоблгарске историје. У овом метоху су дуго монаси и учитељи подучавали становништво аритметику, грчки језик, бугарски језик, историју и географију.

Данас је метох неактиван, а на њему се налази црква Светог Николе и пар старих кућа.[5]

Становништво

уреди
Демографија

По проценама из 2011. године, Жеравна је имала 413 становника.[6] Већина становништва су етнички Бугари. Последњих деценија број становника у насељу опада.[7]

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Галерија слика

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „100 Национални Туристически Обекта”. btsbg.org. 20. 4. 2018. Приступљено 20. 4. 2018. 
  2. ^ „Село Жеравна (Zheravna)”. visit.bg. 20. 4. 2018. Приступљено 20. 4. 2018. 
  3. ^ „NASA Earth Observations: Land Cover Classification”. NASA/MODIS. Архивирано из оригинала 28. 02. 2016. г. Приступљено 30. 1. 2016. 
  4. ^ „Фестивал на фолклорната носия - Жеравна”. jeravna.com. 20. 4. 2018. Приступљено 20. 4. 2018. 
  5. ^ „Hilandarski metosi u Bugarskoj”. hilandar.info. 20. 4. 2018. Приступљено 20. 4. 2018. 
  6. ^ „Национален статистически институт. Население по области, общини, населени места и възраст към 1. 2. 2011 г.”. Архивирано из оригинала 22. 04. 2012. г. Приступљено 18. 3. 2012. 
  7. ^ „Национален статистически институт. Справка за населението на с. Жеравна, общ. Котел, обл. Сливен”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 23. 1. 2012. 

Спољашње везе

уреди