Иранско-израелски сукоб

Иранско-Израелски прокси сукоб је у току индиректан сукоб између Израела и Ирана. Сукоб је везан у политичкој борби иранског руководства против односа израелског руководства према Палестинцима и главног циља Израела да спречи намеру иранске владе да развије нуклеарно оружје и умањи војну подршку својим савезницима и заступницима као што су Хезболах и друге странке у Либану. Сукоб је почео 3. августа 2005. године доласком на чело Ирана председника Махмуда Ахмадинежада који је током свог мандата покренуо убрзано развој нуклеарног програма Ирана и значајно радикализовао своју реторику према Израелу. У јулу и августу 2006. године Израел је извршио војну агресију на Либан након убиства осам и отмице два израелска војника од стране припадника војне организације Хезболах која делује у Либану, а војну и финансијску подршку јој даје Иран. Добар део земље је порушен у израелским нападима, поготово јужни део. Иран је након либанског рата до 2011. године подржавао палестинску сепаратистичку организацију Хамас са којом је Израел у децембру 2008. и јануару 2009. године ушао у отворени рат уз огромне цивилне жртве. Израел је победио у сукобу, али није трајно онеспособио Хамас да ракетира територију Израела јер је помоћ и подршка Хамасу пристизала из Ирана. Након избијања Арапског пролећа и великих немира у арапским земљама у децембру 2010. године и јануару 2011. године, утицај Ирана на Хамас је значајно опао и Израел је добио слободнији простор да делује против екстремне палестинске организације. На таласу великих немира у државама са арапским становништвом, немири су захватили и друге муслиманске не-арапске земље међу којима и Иран. Иран се некако и изборио са побуном, али знатно већи сукоби су погодили прво Тунис, Египат, Либију и Јемен након којих су свргнуте дугогодишње диктаторске владе војних хунти. У фебруару 2011. године немири координисано погађају Иран и његовог савезника у Персијском заливу Бахреин малу сунитску монархију са већинским шиитским становништвом. Пошто је Иран подржао протесте већинског шиитског становништва и покушао да потпомогне свргавање сунитске монархије, оружане снаге Саудијске Арабије, УАЕ и Катара су војно интервенисале у тој малој заливској монархији. Само дан након саудијске војне интервенције у Бахреину, дошло је до велике побуне код највећег Иранског савезника у арпаским земљама Сирији. Након неуспешне обојене револуције и покушаја војног пуча, у Сирији долази до отворене војне побуне, а до средине 2012. године и грађанског рата. Оружане снаге Исламске Републике Иран раде у Сирији у знак подршке сиријском председнику Башару ел Асадау и његовој влади. Крајем 2012. године на сцену сиријског конфликта ступа и Израел који се ставља отворено на страну побуњеника против владе. Израел обезбеђује медицински третман за сиријске цивиле и побуњенике, укључујући и неке чланове Ал-Нусра фронта, што је изазвало сукобе у израелском друштву јер су припадници те организације блиски сарадници Ал Каиде која је отворени непријатељ Изрелског највећег савезника САД. Сукоб из Сирије се постепено преместио и у Либан где су два ривала поново укрстила копља у асиметричном сукобу у који су овај пут уплетене највеће светске војне и економске силе. У јулу 2014. године долази до поновног великог сукоба између Израела и палестинског Хамаса коме Иран поново даје политичку и војну подршку. У том сукобу је било много цивилних жртава, а на крају су обе стране прогласиле победу. Иран се у асиметричном сукобу са Израелом искључиво ослања на подршку источних сила као што су Русија и Кина, а Израел на подршку западних савезника углавном САД, НАТО и ЕУ.

Иранско-Израелски прокси сукоб
Део израелско-ирански односи

Наранџастом бојом је обележен Израел, а зеленом Иран на Блиском истоку.
Време3. август 2005. — данас
Место
Исход У току
Сукобљене стране
 Иран
 Сирија
Хезболах
Политичка и обавештајна подршка

 Судан до 2015
 Израел
Политичка и обавештајна подршка
Команданти и вође
Иран Махмуд Ахмадинежад од 2005 до 2013
Иран Хасан Рухани од 2013
Иран Али Хамнеј

Сирија Башар ел Асад
Хасан Насралах
Израел Ехуд Олмерт од 2005 до 2009
Израел Бенјамин Нетанјаху од 2009

Види још

уреди