Леа Дајч
Леа Драгица Дајч[н. 1] (хрв. Lea Dragica Deutsch,[3] Загреб, 18. јануар 1927 — Аушвиц, мај 1943)[4] била је хрватска дечја глумица јеврејског порекла која је умрла за време Холокауста. Била је најмлађа глумица загребачког Хрватског народног казалишта, па су је често називали чудом од детета и хрватском Ширли Темпл, као и хрватском Аном Франк, услед сличних судбина. Леа је дете Стјепана и Ивке Дајч, рођене Зингер. Отац Стјепан био је адвокат, а мајка Ивка образована домаћица која се активно бавила шахом. Дајчеви су живели у загребачкој Гундулићевој улици број 39 у двоспратној кући.
| Леа Дајч | |
|---|---|
 Леа Дајч 1933. или 1934. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Леа Драгица Дајч |
| Датум рођења | 18. јануар 1927. |
| Место рођења | Загреб ,  Краљевина СХС |
| Датум смрти | мај 1943. (16 год.) |
| Место смрти | Аушвиц ,  Нацистичка Немачка |
| Занимање | позоришна глумица |
Глумачка каријера
уредиЛеа Дајч почела је глумити у ХНК у Загребу с пет година у дечјој позоришној групи Дјечје царство. Прва јој је била улога Приску у Фројденрајховим Граничарима.[5] Потом су уследиле бројне улоге у дечјим представама, затим у представама Г. Хауптмана Пред залаз сунца те у Метерлинковој Сестри Битрис.
Играла је и улогу Маријет у комедији. Тито Строци за њу пише текстове, а Јосип Дечи оперету Чудо од дјетета. Њена глумачка колегиница била је Немица Дарија Гаштајгер која је пред крај Другог светског рата напустила Хрватску, те сад живи у Инзбруку. Посљедњи Леин наступ био је сценски приказ Шаховска игра у ХНК 15. марта 1941. У тој представи Леине другарице из разреда су глумиле улоге шаховских фигура, док је Леа публици објашњавала потезе.
Прогон у Аушвиц
уредиГодине 1941. основана је Независна Држава Хрватска која је донела расистичке законе, према којима Леа као Јеврејка више није смела глумити. У нади да ће избећи прогон, Дајчеви из јудаизма прелазе на католицизам, а отац Стјепан скрива се као доктор у Клиничком болничком центру „Сестре милосрднице“. За Дајчеве су се заузимали многи Загрепчани, глумац Тито Строци, те пар Вика Подгорска и Хинко Нучић, али нису је успели спасити. Леа је са 16 година ухапшена и заједно са својим млађим братом Сашом и мајком Ивком послана у Аушвиц. Умрла је у сточном вагону, из којег је од 75 људи њих 25 умрло. Мајка и брат умрли су у логору, док се отац извукао захваљујући др Панцу, који га је скривао у болници.[6] Као сећање на Леу, јеврејска основна школа у Загребу носила је њено име — Основна школа „Лаудер - Леа Дајч“,[7] али је од од 1. септембра 2006. у стању мировања.[8]
Заоставштина
уредиГодине 2011. хрватски режисер Бранко Иванда снимио је биографски филм о Леи Дајч и Дарији Гаштајгер назван Леа и Дарија. Филм приказује њихове заједничке наступе пре Другог светског рата, живот за време оснивања Независне Државе Хрватске и одвођење Лее и њене породице у Аушвиц. Улогу Лее Дајч тумачи загребачка плесачица Клара Нака.[9]
Напомене
уредиИзвори
уреди- ^ „Film o tragičnom usudu dječje zvijezde”. Nacional. Архивирано из оригинала 07. 07. 2012. г. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „U New Yorku smo ispraćeni suzama i ovacijama”. Slobodna Dalmacija. 6. 2. 2012. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Lea Deutsch (Dajč)”. www.vojska.net. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Lea Deutsch otrgnuta zaboravu”. www.she.hr. 3. 12. 2008. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Nova scena u Zagrebu”. teatar.hr. 13. 10. 2008. Архивирано из оригинала 12. 02. 2012. г. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Nova sapunica dekana Akademije”. Nacional. 15. 9. 2008. Архивирано из оригинала 18. 06. 2013. г. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „U Zagrebu otvorena osnovna škola „Lauder-Lea Deutsch“”. index.hr. 20. 11. 2003. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Privatna židovska osnovna škola „Lauder-Lea Deutsch“”. Židovska općina Zagreb. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Lea i Darija - Dječje carstvo”. Hrvatska radiotelevizija. Приступљено 24. 4. 2013.[мртва веза]