Lea Dajč
Lea Dragica Dajč[a] (hrv. Lea Dragica Deutsch,[3] Zagreb, 18. januar 1927 — Aušvic, maj 1943)[4] bila je hrvatska dečja glumica jevrejskog porekla koja je umrla za vreme Holokausta. Bila je najmlađa glumica zagrebačkog Hrvatskog narodnog kazališta, pa su je često nazivali čudom od deteta i hrvatskom Širli Templ, kao i hrvatskom Anom Frank, usled sličnih sudbina. Lea je dete Stjepana i Ivke Dajč, rođene Zinger. Otac Stjepan bio je advokat, a majka Ivka obrazovana domaćica koja se aktivno bavila šahom. Dajčevi su živeli u zagrebačkoj Gundulićevoj ulici broj 39 u dvospratnoj kući.
| Lea Dajč | |
|---|---|
 Lea Dajč 1933. ili 1934. | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Lea Dragica Dajč |
| Datum rođenja | 18. januar 1927. |
| Mesto rođenja | Zagreb ,  Kraljevina SHS |
| Datum smrti | maj 1943. (16 god.) |
| Mesto smrti | Aušvic ,  Nacistička Nemačka |
| Zanimanje | pozorišna glumica |
Glumačka karijera
urediLea Dajč počela je glumiti u HNK u Zagrebu s pet godina u dečjoj pozorišnoj grupi Dječje carstvo. Prva joj je bila uloga Prisku u Frojdenrajhovim Graničarima.[5] Potom su usledile brojne uloge u dečjim predstavama, zatim u predstavama G. Hauptmana Pred zalaz sunca te u Meterlinkovoj Sestri Bitris.
Igrala je i ulogu Marijet u komediji. Tito Stroci za nju piše tekstove, a Josip Deči operetu Čudo od djeteta. Njena glumačka koleginica bila je Nemica Darija Gaštajger koja je pred kraj Drugog svetskog rata napustila Hrvatsku, te sad živi u Inzbruku. Posljednji Lein nastup bio je scenski prikaz Šahovska igra u HNK 15. marta 1941. U toj predstavi Leine drugarice iz razreda su glumile uloge šahovskih figura, dok je Lea publici objašnjavala poteze.
Progon u Aušvic
urediGodine 1941. osnovana je Nezavisna Država Hrvatska koja je donela rasističke zakone, prema kojima Lea kao Jevrejka više nije smela glumiti. U nadi da će izbeći progon, Dajčevi iz judaizma prelaze na katolicizam, a otac Stjepan skriva se kao doktor u Kliničkom bolničkom centru „Sestre milosrdnice“. Za Dajčeve su se zauzimali mnogi Zagrepčani, glumac Tito Stroci, te par Vika Podgorska i Hinko Nučić, ali nisu je uspeli spasiti. Lea je sa 16 godina uhapšena i zajedno sa svojim mlađim bratom Sašom i majkom Ivkom poslana u Aušvic. Umrla je u stočnom vagonu, iz kojeg je od 75 ljudi njih 25 umrlo. Majka i brat umrli su u logoru, dok se otac izvukao zahvaljujući dr Pancu, koji ga je skrivao u bolnici.[6] Kao sećanje na Leu, jevrejska osnovna škola u Zagrebu nosila je njeno ime — Osnovna škola „Lauder - Lea Dajč“,[7] ali je od od 1. septembra 2006. u stanju mirovanja.[8]
Zaostavština
urediGodine 2011. hrvatski režiser Branko Ivanda snimio je biografski film o Lei Dajč i Dariji Gaštajger nazvan Lea i Darija. Film prikazuje njihove zajedničke nastupe pre Drugog svetskog rata, život za vreme osnivanja Nezavisne Države Hrvatske i odvođenje Lee i njene porodice u Aušvic. Ulogu Lee Dajč tumači zagrebačka plesačica Klara Naka.[9]
Napomene
urediИзвори
uredi- ^ „Film o tragičnom usudu dječje zvijezde”. Nacional. Архивирано из оригинала 07. 07. 2012. г. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „U New Yorku smo ispraćeni suzama i ovacijama”. Slobodna Dalmacija. 6. 2. 2012. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Lea Deutsch (Dajč)”. www.vojska.net. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Lea Deutsch otrgnuta zaboravu”. www.she.hr. 3. 12. 2008. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Nova scena u Zagrebu”. teatar.hr. 13. 10. 2008. Архивирано из оригинала 12. 02. 2012. г. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Nova sapunica dekana Akademije”. Nacional. 15. 9. 2008. Архивирано из оригинала 18. 06. 2013. г. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „U Zagrebu otvorena osnovna škola „Lauder-Lea Deutsch“”. index.hr. 20. 11. 2003. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Privatna židovska osnovna škola „Lauder-Lea Deutsch“”. Židovska općina Zagreb. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Lea i Darija - Dječje carstvo”. Hrvatska radiotelevizija. Приступљено 24. 4. 2013.[мртва веза]