Милан Радановић
српски историчар
Милан Радановић (Машић, код Нове Градишке, 1976) српски је историчар који живи и ради у Хрватској.[1]
| Милан Радановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1976. |
| Место рођења | Машић, код Нове Градишке, СР Хрватска, СФР Југославија |
Биографија
уредиМилан је рођен у породици српског порекла у Западној Славонији. Био је приморан да се са породицом као 15-годишњак пресели у Београд, где је као столар радио 15 година и завршио гимназију.
Историју је дипломирао на Филозофском факултету у Београду. Бави се истраживањем ратних злочина у Другом светском рату у Србији и Хрватској, колаборационизмом и историјским ревизионизмом.
Тренутно ради у архиву Срба у Хрватској у Загребу при Српском народном вијећу. Извршни је уредник часописа Трагови: часопис за српске и хрватске теме.[2][3]
Библиографија
уредиКњиге
уреди- Пинтар, Олга Манојловић; Радановић, Милан; Пизари, Милован; Лајбеншпергер, Ненад; Траверсо, Енцо (2014). Места страдања и антифашистичке борбе у Београду 1941–44. Приручник за читање града. Београд: Роса Луxембург Стифтунг. ИСБН 978-86-916435-0-8.
- Радановић, Милан (2014). Ослобођење. Београд, октобар 1944. Београд: Роса Луxембург Стифтунг. ИСБН 978-86-88745-10-9.
- —— (2016). Казна и злочин. Снаге колаборације у Србији: одговорност за ратне злочине (1941–1944) и војни губици (1944–1945) (2. допуњено изд.). Београд: Роса Луxембург Стифтунг. ИСБН 978-86-88745-16-1.
- —— (2019). “Славонијо, трипут си горила…” Котар Подравска Слатина у Другом светском рату 1941–1945. Загреб: Српско народно вијеће. ИСБН 978-953-7442-39-2.
- ——, ур. (2019). Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској. Зборник радова (ПДФ) (на језику: хрватски). Загреб: Српско народно вијеће. ИСБН 978-953-7442-46-0.
- Диздаревић, Фарук; Хасанагић, Муаз; Хамзић, Мухарем; Зековић, Хилмо; Радановић, Милан (2019). Да правда не утихне. Списак жртава злочина над Муслиманима на подручју среза Прибој на Лиму од 1941. до 1945. са посебним нагласком на 1943. годину (на језику: бошњачки). Сарајево: Удружење грађана поријеклом из Санџака. ИСБН 978-9926-8027-3-8.
- —— (2024). Опћина Црквени Бок у Другом свјетском рату. Студија случаја геноцида над Србима у НДХ (на језику: хрватски). Загреб: Српско народно вијеће.
Чланци
уреди- Радановић, Милан (2009). „Дида де Мајо (1906–1964). Биографија”. Зборник Јеврејског историјског музеја. 9: 403—524.
- —— (2014). „Кућа терора у Музеју револуције” (ПДФ). Пешчаник. Приступљено 31. 12. 2023.
- —— (2015). „Глас Концила — наставак релативизације и прикривања усташких злочина на примеру фељтона Игора Вукића (2013)”. Топола: часопис за Ј. У. Спомен-подручја Доња Градина. 1 (1): 52—87. дои:10.7251/ТДГ0115052Р.
- —— (2016). „Колаборација ЈВуО са немачким окупатором у Србији 1941–1944.”. YУ Хисторија. Приступљено 31. 12. 2023.
- —— (2019). „Злочини 3. бојне 1. усташког обрамбеног здруга на подручју Старе Градишке и Босанске Градишке крајем 1943. и почетком 1944.”. Трагови: часопис за српске и хрватске теме (на језику: хрватски). 2 (1): 123—196.
- —— (2019). „Партиципација 4. горског здруга домобранства НДХ у ратним злочинима у Славонији 1942.–1943. године”. Зборник Јанковић (на језику: хрватски). 4 (4): 390—434. дои:10.47325/зј.4.4.12.
- —— (2020). „“Ваша побједа, наша освета.” Страдање становништва опћине Црквени Бок 1943. и 1944.”. Трагови: часопис за српске и хрватске теме (на језику: хрватски). 3 (2): 73—145.
- —— (2021). „Четничка анабаза. Марш ЈВуО од Влашића до Зеленгоре, 30. травња – 11. свибња 1945.”. Зборник Јанковић (на језику: хрватски). 5 (5—6): 200—237. дои:10.47325/зј.5.10.
- —— (2022). „Страдање српског становништва опћине Летованић у Глини почетком коловоза 1941.”. Ур.: Роксандић, Драго. Глина 1941. Трагедије и трауме у памћењу и забораву (на језику: хрватски). Загреб: Одсјек за повијест Филозофског факултета, Хрватски државни архив, Српско народно вијеће. стр. 439—444. ИСБН 978-953-744-260-6.
- —— (2023). „Интернирање српског становништва с подручја котара Петриња у логоре Јасеновац и Стара Градишка свибња 1942.”. Трагови: часопис за српске и хрватске теме (на језику: хрватски). 6 (1): 120—178. дои:10.52328/т.6.1.4.
Референце
уреди- ^ „Аутори: Милан Радановић”. YУ Хисторија. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ РТВ Марш, Ваљево (30. 11. 2019). „Говорница: Милан Радановић”. YоуТубе. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ Војак, Данијел (23. 6. 2020). „Милан Радановић: Славонијо, трипут си горила… Котар Подравска Слатина у Другом светском рату 1941–1945.”. Друштвена истраживања Загреб (на језику: хрватски). 29 (2): 336—340. дои:10.5559/ди.29.2.10.
