Митрополит новограчанички Иринеј
Иринеј Ковачевић (Врнчани код Горњег Милановца 6. септембар 1914 — Терд Лејк, 2. фебруар 1999) био је српски епископ америчко-канадски и митрополит новограчанички.
| митрополит Иринеј (Ковачевић) | |
|---|---|
 Митрополит Иринеј 1992. | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Митрополија | Новограчаничка митрополија |
| Чин | епископ/митрополит |
| Седиште | Манастир Нова Грачаница у Терд Лејку |
| Посљедња епархија | Епархија за Америку и Канаду |
| Лични подаци | |
| Световно име | Милан Ковачевић |
| Датум рођења | 6. септембар 1914. |
| Место рођења | Врнчани, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 2. фебруар 1999. (84 год.) |
| Место смрти | Терд Лејк, Илиноис, САД |
БиографијаУреди
Митрополит Иринеј је рођен 6. септембра 1914. године у селу Врнчани код Горњег Милановца од оца Сретена и мајке Кристине (рођ. Дрењаковић).[1] Основну школу је завршио у свом селу, а гимназију у Горњем Милановцу. По завршеној Учитељској школи, био је учитељ у селу Љутовници код Горњег Милановца.[2]
Као резервног официра војске Краљевине Југославије, Нацисти га 1941. године одводе у логор у Немачку, где остаје све до 1945. године. После ослобођења одлази за Енглеску, где у Дорчестеру привремено похађа богословију. Године 1950. долази за Америку и уписује се на Академију Светог Владимира у Њујорку, као и на Колумбија универзитет.
У октобру 1953. године долази у манастир Светог Саве у Либертивилу, где 30. децембра прима монашки чин и добија име Иринеј. Замонашио га је архимандрит Фирмилијан (Оцокољић). Рукоположен је у чин јерођакона 31. децембра 1953, а у чин јеромонаха 7. априла 1954. године, од стране епископа Дионисија (Миливојевића). Епископ Дионисије га, 31. августа 1956. године унапређује у чин игумана, а Свети архијерејски синод Српске православне цркве на предлог епископа Дионисија 1961. године, у достојанство архимандрита.[2]
МитрополитУреди
У деоби 1963. године остаје уз епископа Дионисија. На Десетом црквено-народном сабору, одржаном у Либертивилу новембра 1963. године, изабран је за епископа и хиротонисан 7. децембра у манастиру Светог Саве у Либертивилу.[1] Хиротонију су извршила два украјинска епископа, Генадије и Григорије. У августу 1984. године црквено-народни сабор преименовао је Слободну америчко-канадску епархију у Слободну српску православну цркву и епископа Иринеја прогласио за Митрополита Слободне српске православне цркве.
Администрирао је Епархијом за Аустралију и Нови Зеланд Слободне српске православне цркве од октобра 1988. до јуна 1991. године.
На позив Његове светости патријарха српског господина Павла, предводио је делегацију свештених и мирских лица Слободне српске православне цркве, која је водила разговоре са члановима Светог архијерејског синода Српске православне цркве о превазилажењу раскола и ступања у евхаристијску заједницу. Помирењем је постигнуто дугожељено евхаристијско јединство и потврђено заједничком Светом литургијом на Сретење Господње, у Саборном храму у Београду, 1992. године.[2]
После дуге и тешке болести упокојио се 2. фебруара 1999. године у манастиру Нова Грачаница. Сахрањен је 8. фебруара 1999. у порти манастира.[2]
Види јошУреди
ИзвориУреди
- ^ а б „Милан Ковачевић”. eserbia. Приступљено 28. 1. 2022.
- ^ а б в г Читуља на енглеском
