Отворите главни мени

Епархија за Америку и Канаду

Епархија за Америку и Канаду или Америчко-канадска епархија је некадашња епархија Митрополије новограчаничке под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Епархија за Америку и Канаду
Српска православна црква
Основни подаци
МитрополијаМитрополија новограчаничка
СједиштеНова Грачаница
ДржаваСАД, Канада
Основана1921 — оснивање;
1963 — подјела на три нове епархије;
1963 — раскол са Српском патријаршијом;
1991 — помирење са Српском православном црквом
Укинута2009.
Архијереј
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке

Од 1921. до 1963. била је под јурисдикцијом Српске патријаршије, а затим подијељена на три нове епархије: Средњозападноамеричку, Западноамеричку и Источноамеричку и канадску. Дотадашњи епископ америчко-канадски Дионисије (Миливојевић) није прихватио подјелу и одвео је Епархију за Америку и Канаду у раскол са Српском православном црквом који је трајао до 1991. када је Митрополија новограчаничка (Слободна српска православна црква) враћена под јурисдикцију Патријаршије српске.

ИсторијаУреди

Срби су се почели досељавати у Сјеверну Америку већ око 1850. године. Досељавали су се из крајева обухваћених Хабзбуршким царством и из Црне Горе, а већина исељеника потицала је са територија западно од ријеке Дрине. Према записима, прва српска православна црквено-школска општина у САД је основана 1893. у Џексону (Калифорнија), а сљедеће године саграђен је и први српски храм, захваљујући ангажовању архимандрита Севастијана (Дабовића). Послије петнаестак година на америчком тлу било је нешто више од двадесет црквено-школских општина са десет свештеника. Први манастир, посвећен Светом Сави, подигнут је 1917. у Либертивилу. У почетку су Срби на богослужења одлазили у бројне руске храмове јер су Руси тада имали своју црквену организацију са архијерејима. На Црквено-народном сабору (1913) донесена је одлука о иступању из организације Руске православне цркве и стављању под управу Српске митрополије у Краљевини Србији. Остварење је услиједило послије обнове Српске патријаршије (1920). Епархија америчко-канадска, са сједиштем у Чикагу, основана је 1921. Организацију је спровео епископ жички Николај Велимировић у својству администратора. Велику помоћ пружио му је Михајло Пупин.[1]

Епископ Николај је о својим активностима упознао надлежне руске епископе. Био је администратор до 1923. када га је наслиједио патријарх српски Димитрије, који је за свог замјеника поставио архимандрита Мардарија Ускоковића. Епархија америчко-канадска је 1928. добила свој Устав, чији текст је измијењен 1939. (за вријеме епископа Дамаскина Грданичког). Први епископ Америчко-канадске епархије био је Мардарије Ускоковић (1926—1935). Послије администрирања патријарха српског Варнаве и епископа далматинског Иринеја Ђорђевића, за епархијског архијереја је 1940. изабран Дионисије Миливојевић.

РасколУреди

Након подјеле Америчко-канадске епархије (1963) дошло је до суспендовања епископа америчко-канадског Дионисија Миливојевића који није прихватао одлуке Светог архијерејског сабора о стварању три нове епархије (Средњозападноамеричке, Западноамеричке и Источноамеричке и канадске). Наиме, епископ Дионисије је сазвао Десети Црквено-народни сабор који је одржан од 10. до 14. новембра 1963. године. На њему је одлучено да се не примају никакве одлуке, рјешења, наређења и упуства од стране Светог архијерејског сабора и Светог архијерејског синода из Београда док у Југославији влада комунистички режим. Одбачене су све одлуке о суспендовању епископа Дионисија и о подјели Америчко-канадске епархије на три нове. Донесена је одлука да се Епархија америчко-канадска прогласи за слободну и независну и за епископа је изабран архимандрит Иринеј Ковачевић. Затим, марта 1964. године Свети архијерејски сабор Српске православне цркве лишио је чина епископа Дионисија и вратио га у ред световњака под именом Драгољуб Миливојевић.[2]

ЈединствоУреди

Раскол је трајао до 1991. године када је дошло до помирења између Слободне српске православне цркве (од тада познате као Новограчаничка митрополија) и Српске православне цркве. Призната је ваљаност архијерејске хиротоније епископа Епархије за Америку и Канаду и митрополита Слободне српске православне цркве Иринеја Ковачевића који је од тада постао митрополит новограчанички. Након његове смрти, 2. фебруара 1998, за новог сталног епископа за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке је изабран Лонгин (Крчо), дотадашњи епископ далматински.

Сходно одлуци Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 21. маја 2009. извршена је арондација постојећих епархија Српске православне цркве: Средњозападноамеричке, Источноамеричке, Западноамеричке и Канадске Српске православне цркве у Сједињеним Америчким Државама и Канади; и Епархије за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке. Тада су формиране/арондиране сљедеће епархије: Митрополија либертивилско-чикашка, Епархија новограчаничко-средњозападноамеричка, Епархија источноамеричка, Епархија западноамеричка и Епархија канадска.[3]

Овом одлуком су укинуте до тада постојеће епархије: Митрополија средњозападноамеричка и Епархија за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке. Дотадашњи епископ за Америку и Канаду Лонгин (Крчо) постао је епископ новограчаничко-средњозападноамерички.

ЕпископиУреди

Епископи Епархије за Америку и Канаду од 1921. до 2009:

Портрет Име и презиме Време службе
  Администратор Николај Велимировић 1921—1923
  Администратор Патријарх српски Димитрије 1923—1926
  Епископ Мардарије Ускоковић 1926—1935
  Администратор Патријарх српски Варнава
  Администратор Иринеј Ђорђевић
Епископ Дионисије Миливојевић 1940—1964
  Епископ Иринеј Ковачевић 1964—1998
  Епископ Лонгин Крчо 1999—2009

Види јошУреди

ИзвориУреди

ЛитератураУреди