Митрополит новограчанички Иринеј

Иринеј
(Ковачевић)
Иринеј ; (Ковачевић)
	Митрополит Иринеј, 1992. године
Основни подаци
Помесна црква	Српска православна црква
Митрополија	Новограчаничка митрополија
Чин	митрополит
Титула	митрополит новограчанички
Седиште	Манастир Нова Грачаница у Терд Лејку
Посљедња епархија	Епархија за Америку и Канаду
Лични подаци
Световно име	Милан Ковачевић
Датум рођења	6. септембар 1914.
Место рођења	Врнчани, код Горњег Милановца, Краљевина Србија
Датум смрти	2. фебруар 1999. (84 год.)
Место смрти	Либертивил, Илиноис, САД

Иринеј Ковачевић (Врнчани, код Горњег Милановца, 6. септембар 1914 — Либертивил, 2. фебруар 1999) био је српски епископ америчко-канадски и митрополит новограчанички.

Биографија

Рођен је 6. септембра 1914. године у селу Врнчани код Горњег Милановца од оца Сретена и мајке Кристине (рођ. Дрењаковић).^[1] Основну школу је завршио у свом селу, а гимназију у Горњем Милановцу. По завршеној Учитељској школи, био је учитељ у селу Љутовници код Горњег Милановца.^[2]

Као резервног официра војске Краљевине Југославије, Нацисти га 1941. године одводе у логор у Немачку, где остаје све до 1945. године. После ослобођења одлази за Енглеску, где у Дорчестеру привремено похађа богословију. Године 1950. долази за Америку и уписује се на Академију Светог Владимира у Њујорку, као и на Колумбија универзитет.

У октобру 1953. године долази у манастир Светог Саве у Либертивилу, где 30. децембра прима монашки чин и добија име Иринеј. Замонашио га је архимандрит Фирмилијан (Оцокољић). Рукоположен је у чин јерођакона 31. децембра 1953, а у чин јеромонаха 7. априла 1954. године, од стране епископа Дионисија (Миливојевића). Епископ Дионисије га, 31. августа 1956. године унапређује у чин игумана, а Свети архијерејски синод Српске православне цркве на предлог епископа Дионисија 1961. године, у достојанство архимандрита.^[2]

Митрополит

У деоби 1963. године остаје уз епископа Дионисија. На Десетом црквено-народном сабору, одржаном у Либертивилу новембра 1963. године, изабран је за епископа и хиротонисан 7. децембра у манастиру Светог Саве у Либертивилу.^[1] Хиротонију су извршила два украјинска епископа, Генадије и Григорије. У августу 1984. године црквено-народни сабор преименовао је Слободну америчко-канадску епархију у Слободну српску православну цркву и епископа Иринеја прогласио за Митрополита Слободне српске православне цркве.

Администрирао је Епархијом за Аустралију и Нови Зеланд Слободне српске православне цркве од октобра 1988. до јуна 1991. године.

На позив Његове светости патријарха српског господина Павла, предводио је делегацију свештених и мирских лица Слободне српске православне цркве, која је водила разговоре са члановима Светог архијерејског синода Српске православне цркве о превазилажењу раскола и ступања у евхаристијску заједницу. Помирењем је постигнуто дугожељено евхаристијско јединство и потврђено заједничком Светом литургијом на Сретење Господње, у Саборном храму у Београду, 1992. године.^[2]

Упокојио се 2. фебруара 1999. године у старачком дому у Либертивилу где се опорављао од можданог удара од 1996. године. Сахрањен је 8. фебруара 1999. у порти манастира Нова Грачаница у Терд Лејку.^[2]

Види још

Галерија

Митрополит Иринеј са Јованом Рашковићем, Слободаном Павловићем и Миланом Младеновићем, 1990. године
Митрополит Иринеј са Дејаном Стојановићем, 1991. године
Митрополит Иринеј са Дејаном Стојановићем, 1991. године

Извори

^ ^а ^б „Милан Ковачевић”. eserbia. Приступљено 28. 1. 2022.
^ ^а ^б ^в ^г Finan, Eileen (6. 2. 1999). „Metropolitan Iriney; Led U.S. Serbian Church” (на језику: енглески). Chicago Tribune. Приступљено 9. 9. 2024.

[мики-1] а ^б „Милан Ковачевић”. eserbia. Приступљено 28. 1. 2022.

[automatski_generisano1-2] а ^б ^в ^г Finan, Eileen (6. 2. 1999). „Metropolitan Iriney; Led U.S. Serbian Church” (на језику: енглески). Chicago Tribune. Приступљено 9. 9. 2024.

[1]

[2]