Општина Сврљиг
Општина Сврљиг je општина у Нишавском округу у југоисточној Србији. Центар општине је град Сврљиг са 7.553 становника. Ово је општина са најнижом просечном зарадом по запосленом у 2005. години по окрузима и општинама у Републици Србији. Налази се на 167. месту са 6640 динара.
Општина Сврљиг | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Нишавски |
Седиште | Сврљиг |
Становништво | |
— 2022. | ![]() |
— густина | 21,69/km2 |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 497 km2 |
![]() | |
Остали подаци | |
Председник општине | Јелена Трифуновић (УСС) |
Веб-сајт | www.svrljig.rs |
Први, релативно, писмени траг о граду Сврљигу налази се у 4. веку на наше ере, на путној карти Tabula Peuntingeriana. Године 1297. Написано је Сврљишко јеванђеље, које је најстарији до сада пронађен спис у источној Србији ( објављен 1994. ). Општина Сврљиг, са својим 38. Насеља и градским средиштем, заузима површину од 497.000 м2, и припада Нишком региону. Омеђена је Сврљишким планинама, а кроз сам град Сврљиг протиче река Тимок. Броји око 17 000 становника, од чега близу 10.000 живи у Сврљигу. Познати Сврљишки брендови су далеко познато Сврљишко јагње, белмуж, и природни нектар меда. На овим просторима може се чути и звук правих српских гајди. У крашким стенама има доста пећина, од којих је најпознатија 400 м дуга Преконошка пећина. Сматра се да је ово некад била најлепша пећина Србије, са изузетним накитом
Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 10.781 становник[1] (према попису из 2011. било је 14.249 становника).[2]
Насељена места
уредиОпштина Сврљиг се састоји из 39 насељених места од којих је једно градско, Сврљиг. Највеће насељено место и седиште општине је Сврљиг. Од 38 села, два имају преко 300 становника (Драјинац и Преконога), два између 200 и 300 (Нишевац и Грбавче), 9 између 100 и 200, а 25 имају мање од 100 становника.
Насељено место | Број становника[3] | Промена (%) | |
---|---|---|---|
Попис 2011. | Попис 2022. | ||
Белоиње | 268 | 190 | -29,10% |
Бурдимо | 289 | 131 | -54,67% |
Бучум | 76 | 34 | -55,26% |
Варош | 94 | 48 | -48,94% |
Влахово | 107 | 61 | -42,99% |
Галибабинац | 220 | 89 | -59,55% |
Гојмановац | 66 | 38 | -42,42% |
Грбавче | 417 | 238 | -42,93% |
Гулијан | 134 | 80 | -40,30% |
Гушевац | 213 | 122 | -42,72% |
Давидовац | 133 | 57 | -57,14% |
Драјинац | 542 | 392 | -27,68% |
Ђуринац | 189 | 135 | -28,57% |
Жељево | 52 | 37 | -28,85% |
Извор | 439 | 183 | -58,31% |
Копајкошара | 68 | 31 | -54,41% |
Лабуково | 70 | 19 | -72,86% |
Лалинац | 303 | 192 | -36,63% |
Лозан | 119 | 74 | -37,82% |
Луково | 161 | 64 | -60,25% |
Манојлица | 166 | 96 | -42,17% |
Мерџелат | 109 | 85 | -22,02% |
Мечји До | 29 | 8 | -72,41% |
Нишевац | 416 | 287 | -31,01% |
Околиште | 92 | 39 | -57,61% |
Округлица | 164 | 90 | -45,12% |
Палилула | 51 | 26 | -49,02% |
Периш | 125 | 59 | -52,80% |
Пирковац | 26 | 19 | -26,92% |
Плужина | 255 | 157 | -38,43% |
Попшица | 111 | 54 | -51,35% |
Преконога | 465 | 382 | -17,85% |
Радмировац | 132 | 75 | -43,18% |
Рибаре | 232 | 191 | -17,67% |
Сврљиг | 7.553 | 6.762 | -10,47% |
Сливје | 88 | 50 | -43,18% |
Тијовац | 73 | 31 | -57,53% |
Црнољевица | 189 | 140 | -25,93% |
Шљивовик | 13 | 15 | +15,38% |
Општина Сврљиг | 14.249 | 10.781 | -24,34% |
Демографија
уреди
![]() |
|
Општина Сврљиг је према последњем попису из 2022. године имала 10.781 становника што је за 3.468 мање (-24,34%) у односу на претходни попис 2011. на коме је било 14.249 становника.[3]
Према попису из 2022. већину становништва су чинили Срби који чине 95,50% укупног становништва.
Референце
уреди- ^ а б в „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ а б в „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 13. 2. 2025.