Парфино
Парфино (рус. Парфино) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Новгородске области и административно припада Парфинском рејону чији је уједно и административни центар.
Парфино Парфино | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Новгородска област |
Рејон | Парфински рејон |
Основан | први помен 1495. |
Варошица од | 1938. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 7.118 |
Географске карактеристике | |
Координате | 57° 58′ 00″ С; 31° 39′ 00″ И / 57.966667° С; 31.65° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 27 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 175130 |
Позивни број | +7 81650 |
Регистарска ознака | 53 |
ОКАТО код | 49 230 551 |
ОКТМО код | 49 630 151 051 |
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 7.118 становника.
Географија
уредиВарошица Парфино налази се у централном делу Новгородске области, на подручју Прииљмењске низије, на око 30 километара јужније од обала језера Иљмењ. Кроз варошицу протиче река Ловат. Налази се на око 116 километара јужно од администартивног центра области Великог Новгорода и на око 20 километара источно од града Стараја Руса.
Кроз варош пролази деоница железничке линије Бологоје—Валдај—Стараја Руса—Дно.
Историја
уредиУ писаним изворима први пут се помиње 1495. као село Парфејево (рус. Парфеево), а садашње име по први пут се јавља 1539. године (иако се није односило на садашње насеље већ на село на супртној обали Ловата).
До значајнијег привредног напретка тадашњег села долази тек 1910. године када је ту отворена пилана и постројење за обраду фурнира. Насеље и службено добија садашње име 1938. године, а исте године добија и административн статус радничке варошице. Од 1968. и оснивања Парфинског рејона варошица Парфино је и рејонски центар.
Становништво
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 7.931 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 7.118 становника.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
4.019 | 7.070 | 7.017 | 7.430 | 8.299[2] | 8.446[3] | 7.931[4] | 7.118 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди