Перван Горњи (Горњи Перван) је насељено мјесто на подручју Бања Лука Република Српска, БиХ. Ово насељено мјесто припада мјесној заједници Голеши. По попису становништва из 1991. године у њему је живјело 467 становника. У Горњем Первану извире ријека Сутурлија.

Перван Горњи
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадБања Лука
Становништво
 — 2013.210
Географске карактеристике
Координате44° 44′ С; 17° 01′ И / 44.74° С; 17.02° И / 44.74; 17.02
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Перван Горњи на карти Босне и Херцеговине
Перван Горњи
Перван Горњи
Перван Горњи на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број78203
Позивни број051

Географски положај уреди

 
Насељено мјесто Горњи Перван


Перван Горњи чине засеоци: Ћопићи, Галићи, Вукелићи, Милојевићи, Шевери, Чергићи, Рађевићи, Вујиновићи, Врањеши, Марчетићи и Чавићи.
Поријекло назива села Перван није у потпуности објашњено, а као највјероватније објашњење узима се оно по којем је назив изведен од старог облика ријечи „први“ – „перви“ јер је село у односу на околна било прво у производњи пшенице.
Сам простор је брдско-планински крај југозападно од Бањалуке. Средиште мјеста, у којем се налази основна школа, мјесна канцеларија и амбуланта, од центра Бањалуке је удаљено нешто више од 22 километара.

Култура и образовање уреди

На тромеђи мјеста Горњи, Доњи Перван и Голеши налази се деветогодишња основна школа. Ова школа је подручно одјељење Основне школе „Мирослав Антић“ у Бистрици.У саставу те школе као њено подручно одјељење функционише од 1989. када је носила назив "Милорад Умјеновић". Школу у 2017/2018. школској години похађа 30 ученика.Од ове школске године уведена су и комбинована одјељења у предметној настави што је новост у образовном систему Републике Српске.

Послијератне југословенске власти велику пажњу су посвећивале описмењавању становништва и отварању школа. Тако је Среско грађевинско предузеће 2.6.1948. године поднијело молбу Среском Народном Одбору за изградњу објекта школе у Первану. Извршни одбор је већ 4.6.1948. године издао грађевинску дозволу за изградњу школског објекта. Објекат ОШ „Перван“ у Первану грађен је од камена од 1948. до 1950. године. Припремни радови за градњу школског објекта започели су 1.7.1948. године. Упркос потешкоћама градња школе је завршена 1950. године и имала је двије учионице, што је било знатно боље у односу на просјек у Југославији јер је 57,8% свих основних школа имало само једну учионицу. Први учитељ школе у Первану био је Бошко Ђурђевић који је уједно био и управитељ школе. Те школске године наставу је похађало укупно 95 ученика, од чега 81 дјечак и 14 дјевојчица. Народни одбор Оптине Бронзани Мајдан је 15.1.1962. донио одлуку о спајању основних школа на подручју општине којом се школе у Первану Доњем, Суботици и Голешима спајају са школом у Первану Горњем. Од 1965/1966. школске године школа у Первану, као и новоизграђене школе: „Суботица“ у Суботици и „Блажиште“ у Доњем Первану била је у саставу ОШ „Младен Стојановић“ у Бронзаном Мајдану. У школској 1970/1971. школа у Первану је имала пет разреда, а у школској 1972/1973. години свих осам. Почетком септембра 1974. године званично је отворен нови монтажни објекат ког је градила „Криваја“ Завидовићи, а средства за њену градњу обезбиједила општина Бањалука.

Као самостална осмогодишња школа која у свом саставу има подручна одјељења „Суботица“ у Суботици и „Блажиште“ у Доњем Первану ради од 1976. године.

Одлуком Вијећа удруженог рада и Вијећа мјесних заједница СО Бањалука од 11. и 12.7.1989. године школа "Милорад Умјеновић" престала је са радом као самостална и припојена ООУР-у ОШ “Јошикова Вода“ Бистрица.

Становништво уреди

Националност[1] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 466 634 817 761
Југословени 1 6 13
Муслимани 1
остали и непознато 3 3
Укупно 467 644 820 774
Демографија[1]
Година Становника
1961. 774
1971. 820
1981. 644
1991. 459

Знамените личности уреди

  • Милош Милојевић (Горњи Перван, 1936 — Бања Лука, 29. септембар 2011), српски пјесник и члан Удружења књижевника Српске.[2]

Референце уреди

  1. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  2. ^ „Умро пјесник Милош Милојевић”. Радио-телевизија Републике Српске. 29. 9. 2011. Приступљено 30. 9. 2011. 

Спољашње везе уреди