Пернамбуко

Пернамбуко (порт. Pernambuco) држава је Бразила, смештена на североистоку земље. Према северу граничи се са савезним државама Параиба и Сеара, према западу са Пјауијем а према југу са Баијом и Алагоасом. Западни део државе излази на Атлантски океан. Назив је добила по тропском дрвету које расте на овом подручју.

Пернамбуко порт. Pernambuco
Застава Грб
Држава	Бразил
Админ. центар	Ресифе
Највећи град	Ресифе
Површина	98.311.616 km2
Становништво	2012.
— број ст.	8.931.028
— густина ст.	0,09 ст./km2
— ISO 3166-2	BR-PE
Званични веб-сајт

Географија

Архипелаг Фернандо ди Нороња из птичије перспективе

Територија ове државе је већином прекривена грубом, трновитом вегетацијом под називом каатинга (caatinga). Река Сао Франсиско је главни извор воде за ову област. Обалски појас је плодан и у њему се налазе плантаже шећерне трске. Клима је блага али ипак у вишим пределима температура у току зиме може да падне испод 5 °C, што је за бразилске прилике прилично ниска температура.

Архипелаг Фернандо де Нороња, у Атлантском океану, 535 km североисточно од главног града Ресифеа, припада Пернамбуку од 1988. године.

Историја

Први Европљани који су колонизовали просторе данашњег Пернамбука били су Португалци. Португалски краљ Жоао III је 1534. у Бразилу створио наследне капетаније. Пернамбуко је била једна од ових капетанија и додељена је португалском племићу Дуарте Коељу. У Пернамбуко, тада познат по имену Нова Лузитанија, Дуарте Коељо је стигао 1535. и основао управу у близини данашњег Олинда. После неколико крвавих борби са домороцима и француским колонизаторима, Дуарте је основао град Олинда, чиме је практично заживела португалска власт на просторима његове капетаније. Убрзо за Олиндом (првим главним градом), оснива се и Игарасу, 1537. године.

Пернамбуко је у ово доба, заједно са Сао Винсентеом била једина просперитетна капетанија, захваљујући плантажама памука и шећерне трске. Уз помоћ Холандске источноиндијске компаније, саграђена су постројења за прераду шећерне трске, чиме је Пернамбуко још више напредовао, па је 1612. Пернамбуко произвео 14.000 тона шећера а 1640. је само у Холаднију извезено 24.000 тоне шећера.

Године 1630. Пернамбуко, као и већина осталих португалских поседа у Бразилу, долази у посед Холандије, а гроф од Насауа (Johan Maurits van Nassau-Siegen) је именован управником Нове Холандије. Насауова власт оснива град Маританију, данашњи Ресифе, на делти острва, прилично сличне топографије као и Холандија. Овим сва моћ се полако почиње преливати из старе престонице, Олинда у Ресифе. Холандска администрација је много тога доброг донела у Пернамбуко, што се највише огледа у урбанизму, култури и науци. Холандски дух је и данас препознатљив у Пернамубку, у његовом становништву, нагласку који користе становници, као и у архитектури.

Године 1654. Португал осваја Ресифе и Олинда опет постаје политички центар. Ипак Ресифе задржава статус главне луке и остаје главни комерцијални град у Пернамбуку.

Године 1710. у Пернамбуку је практично избио рат између градова Ресифе и Олинда, а у суштини је био рат између власника шећерана у Олинди и околини, против трговаца из Ресифеа.

Године 1817. године избија Пернамбуканска револуција, покрет чији је циљ био одвајање Пернамбука из од Португалије империје и проглашење Републике Пернамбуко. Основни разлози револуције су били незадовољство колонијалном администрацијом. Република је проглашена 7. марта, 1817. године. После војне интервенције, 20. маја исте године, побуњени Пернамбуко је враћен у од Португалије империју. Застава те Републике Пернамбуко је данашња застава државе Пернамбуко.

У вријеме када су скоро све бразилске колоније водиле борбу за ослобођење од од Португалије империје, на територији данашњег Пернамбука, Параибе, Рио Гранде до Нортеа и Сеаре, 2. јула 1824. године створена је Еквадорска конфедерација (порт. Confederação do Equador). Исте године, 29. новембра, снаге конфедерације су капитулирале и Еквадорска конфедерација је расформирана.

Године 1848. као одговор на Европске либералне револуције које су се десиле, Пернамбуко је био поприште кратке либералне револуције под називом Praieira revolt.

Привреда

Привреда Пернамбука се и данас заснива на пољопривреди (претежно шећерна трска и сточарство) али и на индустрији (хемијској, металургији, електронској и текстилној).

Галерија

• 
  Зграда Владе
• 
  Трибунал правде Пернамбука
• 
  Скупштина Пернамбука
• 
  Нулта ознака у Ресифеу
• 
  Манастир Сан Бенто
• 
  Манастир Сао Франциско
• 
  Касарна у Ресифеу
• 
  Боа Виста, четврт у Ресифеу
• 
  Ресифе
• 
  Ресифе
• 
  Четврт Боа Вијагем у Ресифу
• 
  Кеј Хозе Естелита у Ресифеу
• 
  Torre de Cristal (Стаклени торањ), Ресифе
• 
  Слап у Примавери
• 
  Бања Марулхос, Муро Алто
• 
  Порт де Галињас

Спољашње везе

• Званични веб-сајт