Принцип разноврсности

Педагошки принципи
позитивне усмерености
повезивања теорије и праксе
јединства васпитних фактора
превентиве и перспективних линија
индивидуализације и социјализације
прилагођености узрасту
разноврсности
систематичности
опажајности
економичности
самоваспитања
паралелног дејства
колегијалности
ђачког управљања
племенитог такмичења

Принцип разноврсности, богатства и занимљивости је педагошки принцип који се реализује применом разноврсних метода, поступака, техника и средстава васпитно-образовног деловања на младе.

Циљеви

уреди

Варирање организованих облика и метода васпитног рада спречава учмалост и монотонију у раду, па самим тим и губитак интереса ученика за учешће у њему. Такође, спречава да дође до лоших облика понашања, као што је апатија.[1] У спорту, иако увежбавање једне вежбе може да доведе до њеног перфектног извођења, тренери ипак морају да поштују овај принцип и да мењају вежбе, јер у супротном може доћи до пада концентрације играча, као и његове пасивности.[2] Принцип разноврсности је важан и зато што се ученицима могу представити различите методе за усвајање садржаја, како би имали могућност избора управо оне која је оптимална за њихов темпо учења.[3] Овај принцип је заснован на општим циљевима и задацима плуралистичког васпитања.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б Василев, С. & Ракић, Б. 1998. Школска педагогија. Култура: Београд.
  2. ^ Futsal Balkan: Uloga trenera[мртва веза]; Upravljanje grupom, 13.3.2010.
  3. ^ Младен и Нада Вилотијевић: Модуларна настава, Приступљено 24. 4. 2013.