Princip raznovrsnosti
Princip raznovrsnosti, bogatstva i zanimljivosti je pedagoški princip koji se realizuje primenom raznovrsnih metoda, postupaka, tehnika i sredstava vaspitno-obrazovnog delovanja na mlade.
Ciljevi
urediVariranje organizovanih oblika i metoda vaspitnog rada sprečava učmalost i monotoniju u radu, pa samim tim i gubitak interesa učenika za učešće u njemu. Takođe, sprečava da dođe do loših oblika ponašanja, kao što je apatija.[1] U sportu, iako uvežbavanje jedne vežbe može da dovede do njenog perfektnog izvođenja, treneri ipak moraju da poštuju ovaj princip i da menjaju vežbe, jer u suprotnom može doći do pada koncentracije igrača, kao i njegove pasivnosti.[2] Princip raznovrsnosti je važan i zato što se učenicima mogu predstaviti različite metode za usvajanje sadržaja, kako bi imali mogućnost izbora upravo one koja je optimalna za njihov tempo učenja.[3] Ovaj princip je zasnovan na opštim ciljevima i zadacima pluralističkog vaspitanja.[1]
Reference
uredi- ^ a b Vasilev, S. & Rakić, B. 1998. Školska pedagogija. Kultura: Beograd.
- ^ Futsal Balkan: Uloga trenera[mrtva veza]; Upravljanje grupom, 13.3.2010.
- ^ Mladen i Nada Vilotijević: Modularna nastava, Pristupljeno 24. 4. 2013.