Разговор с корисником:Оли/Архива 1
| Поздрав, Оли/Архива 1. Добро дошли на Википедију на српском језику! | |||
| Здраво, Оли/Архива 1. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. | |||
| Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију. | |||
|
Пет стубова Википедије Шта је Википедија? |
|
Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије |
|
Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак |
|
Песак За увежбавање рада на Википедији |
|
Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима |
|
Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница |
|
Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати |
|
Најчешће постављана питања Питања која многи постављају |
|
Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница |
|
Трг Место где можете питати друге википедијанце |
 Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.
| |||
Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! ---Славен Косановић- {разговор} 13:02, 13. јул 2007. (CEST)
Грешком...
уредимахинално и ненамјерно сам у повезници написао Протић, вјероватно што сам Потић мање чуо. Дакле, није ми била намјера да прексрстим никога. :) Видим да ти је мој имејл мало помогао и ево да помогнем још мало. :) На страницама за разговор поред уреди (види горе) има један знак +. Тај знак ће ти омогућити да пошаљеш коментар „уређено“, тј., укуцаш наслов поруке у формулар гдје пише Тема/наслов и пређеш у велики празни простор да напишеш преостали садржај. Тако ће порука или коментар бити прегледно постављен са поднасловом (као овај који ти сад пишем) и корисник коме је намјењен ће брзо и лако да га запази. Поздрав. ---Славен Косановић- {разговор} 12:06, 14. јул 2007. (CEST)
Грешком...
уредиДа видим да ли сам добро разумела? Их, па ниси наравно никог увредио, но да кажем како јест... А хвала на упорним покушајима да се ја заиста електронски описменим:)--Jlna 14:06, 15. јул 2007. (CEST)
А можда је било боље да сам урадила овако?--Jlna 14:06, 15. јул 2007. (CEST)
Може и тако. Надам се да ниси одустала и биће ми драго да те опет видим на пројекту уређујући неки од чланака или правећи нове. Како бих ја брзо видио твоју поруку слободно ми одговори на мојој страници за разговор, без страха да ћеш нешто покварити, јер све се овдје може поправити. Поздрав из Барселоне. ---Славен Косановић- {разговор} 09:48, 18. јул 2007. (CEST)
Имејл
уредиНисам још добио твој имејл, нешто се покварио сервер Гуглмејл (преко којег ја примам пошту), надам се да ће убрзо средити. Изгледа да су јутрос сервери устали на лијеву ногу, пошто и овај мој на послу нешто не ради, па су се разбацали техничари да сређују. :) Поздрав. ---Славен Косановић- {разговор} 11:35, 19. јул 2007. (CEST)
Викизворник/Wikisource
уредиТи си се вјероватно покушала да се пријавиш на Викизворник или Wikisource... :) Ствар је у томе да је то посебан пројекат. Дакле, Википедија је један, а Викиизворник други, Викикњиге трећи, итд., пројекат, на који се треба посебно регистровати и направити налог. Причало се одавно да ће се омогућити приступ свим пројектима са једним налогом, али то још увијек није омогућено, (ови који раде на развоју и одржавању софтвера који покреће Википедију - МедијаВики - и све остале пројекте нису још омогућили тако нешто) тако да се треба регистровати на сваки посебно. Да скратим. Направиш нови налог тамо на Викизворнику (може бити исти корисник и лозинка као на Википедији, да се не мучиш са памћењем више различитих) и онда у чланку Јован Дучић тамо, измјениш шта је погрешно. Претпостављам да је то овдје аутор:Јован Дучић. Ако буде неких проблема јави. (управо сма примио твој имејл) Поздрав. ---Славен Косановић- {разговор} 11:57, 19. јул 2007. (CEST)
Пошто ја нисам пуно радио на том пројекту (Викиизворнику) сад видим да су се тамо договорили да поред сваког дјела/пјесме у наслову пише и име аутора. Дакле, Јован Дучић:Залазак сунца, итд. Проблем је био у томе што је повезница била направљена само као „Залазак сунца“ те због тога није радила. Надам се да нема много таквих случајева и са другим ауторима, те ако налетиш на сличне проблеме, јави ако ти треба помоћ. Поздрав. ---Славен Косановић- {разговор} 12:07, 19. јул 2007. (CEST)
- „Залазак сунца“ сам повезао ја. :) Погледај сада. Узгред када стигнем кући с посла вечерас, порадићу мало на Викизворнику, мислим да треба доста тога кориговати. Принцип за повезнице је сљедећи. [[Јован Дучић:Залазак сунца|Залазак сунца]], итд. ---Славен Косановић- {разговор} 12:25, 19. јул 2007. (CEST)
Да, има доста проблема на Википедији са мјешањем ијекавици и екавице, што наравно треба исправљати водећи рачуна како је започет чланак. Дакле, ако је започет ијекавицом онда треба наставити ијекавицом и обратно у случају екавице. Покушали смо да ријешимо софтвером као за тему ћирилица/латиница, два посљедња језичка горе на врху странице, али је проблем конвертовања ијекавице у екавицу и обратно, прилично компликован за имплементирање у софтвер Медијавики... Што се иче преузмања текстова са других сајтова, треба тражити дозоволу од администратора сајта. Облик писма које шаљемо имаш овдје - Писмо вебмастерима. ---Славен Косановић- {разговор} 12:36, 19. јул 2007. (CEST)
Прављење нових чланака на Викизворнику...
уредиУкуцаш Симо Пандуровић:име пјесме у претрагу. Када ти се појавви ово Не постоји страница са насловом "Симо Пандуровић:име пјесме". Можете направити ову страницу. Кликнеш на ту црвену повезницу и направиш чланак. За списак... додаћу ја касније Пандуровића. А можеш и сама по истом принципу направити чланак о Сими Пандуровићу и на крају текста у формулару, убациш Категорија:Српски књижевници и „улетиће“ аутоматски у катеогрију српских књижевника. Поз. ---Славен Косановић- {разговор} 17:15, 19. јул 2007. (CEST)
Преусмерења
уредиПа то је врло лако. Укуцај у прозорче претраге наслов са ког желиш да преусмериш, и кликни "тражи". Пошто таквог чланка нема, појавиће ти се црвени линк. Кликнеш на тај линк и отвориће ти се прозор за едитовање. У тајпрозор кликеш "Преусмери", имаш га доле испод прозора за едитовање на левој страни - стоји овако #Преусмери [[ТЕКСТ]] Овде где сам ја написала ТЕКСТ, ту напишеш име чланка на који желиш да преусмериш. Нпр. Имаш чланак Рихард Вагнер. Хоћеш да направиш преусмерење са Вагнер. Укуцаш Вагнер у претраживач, појави се црвени линк, едитујеш га, кликнеш на "преусмери" и измешу угластих заграда напишеш Рихард Вагнер. Сачуваш и то је то. Тако да ако неко буде тражио као "Вагнер" претрага ће га аутоматски одвести на чланак који се зове Рихард Вагнер.
Ајд, пробај, па вичи ако негде запне. И не бој се да правиш измене, ако и забрљаш нешто, све се може поправити. У томе и јесте драж Википедије. Само напред и ништа не брини.
--Maduixa
kaži 11:28, 25. јул 2007. (CEST)
Хм, како си хтела да буде наслов чланка? Претпостављам онај најдужи, Једначење сугласника по месту творбе у новоштокавским дијалектима. Е, па Филип је то већ преусмерио на Једначење сугласника по месту творбе, тако да кад си ти направила преусмерење са Једначење по месту творбе на овај најдужи наслов, преумерило те је на тај наслов који је већ садржао преусмерење које је Филип био направио. то се зове дупло преусмерење. Најбоље је када сва преусмерења воде на један исти наслов. Поправила сам сад, међутим, ако желиш да се чланак зове као што се звао, (са све оним "новоштокавским дијалектима"), мораћеш да контактираш неког администратора да врне преусмерење које је Филип направио, и да сходно томе, поправи преостала преусмерења.
У принципу, није то тако компликовано, само ови наслови су мало превише дугачки и превише слични па изгледа да је много тешко. У сваком случају, ако није јасно, а ти реци, па ћемо покушати да опет објаснимо... --Maduixa kaži 12:08, 25. јул 2007. (CEST)
Филип је Корисник:Dungodung, администратор, такође. Зове се Филип, и сви га овде зову Филип, а не по том надимку, који да будем искрена, не умем ни да изговорим
.
Што се тиче копипејстовања чланака са хр. вики... Хм... У приниципу, није забрањено, али треба водити рачуна о квалитету чланка и не копирати све и свашта. Ако се већ одлучиш да копипејстујеш, онда се чланак мора "посрбити", то јест прилагодити језику који говоре Срби, било да живе у Србији или ван ње - дакле, важи и ијекавица и екавица, али не и "хрваштина". Тако би требало да се ради. Сад, тај чланак који помињеш, ако видиш да не ваља, а видим да се разумеш у те лингвистичке ствари, слободно поправи, а ако мислиш да му нема помоћи, слободно пиши нови чланак. Лингивистика, посебно српског језика нема овде правих заступника, тј, немамо никог ко би умео и могао да напише чланке како треба, а веруј ми, неопходни су нам, делом што нема смисла, а делом што често долази до беспотребних расправа "како се нешто пише". Ако те занима та тематика, такође би требало средити Википедија:Правопис, ја сам га гледала више пута ал не знам одакле да почнем....--Maduixa kaži 12:45, 25. јул 2007. (CEST)
Правопис
уредиПа Јелена (претпостављам да ти је то име), веома си добродошла. Свако ко има добру вољу је добродошао, поготову људи који су стручни, јер на тај начин могу само квалитетом да допринесу Википедији. Што се Клајна тиче, Клајн је веома присутан у нашим разговорима и мислима, камо лепе среће да је и физички присутан у нашем раду, али мислим да би било превише да и то тражимо од њега. С времена на време га консултујемо о нечему кад стварно западнемо у безизлазне ситуације, и он нам углавном љубазно одговара, мада понекад морамо мало да чекамо, али, боље ишта него ништа, јел'да? Кадс расправљамо, углавном цитирамо Правопис и Клајна, тако да верујем да си на Клајново име налетњела у једној од наших километарских расправа. Ти се слободно укључи и дај своје мишљење, јер сам сигурна да ћеш га увек поткрепити и одређеном литературом, с обзиром да, као што кажеш, правопис илингвистика су ти професија.
Претпостављам да си сад на одмору, те тако се и понашај - само мирно, одмори се, Википедија неће нигде. А кад се вратиш кући, слободно крени у сређивање чланака о језику. Бићемо више него захвални. И ако треба помоћ, само вичи. --Maduixa kaži 13:08, 25. јул 2007. (CEST)
Ево, мало сам испреметала текст, чисто да видиш систем Википедије. Прво и основно је да се појам из наслова дефинише, у првој реченици. Ја сам тек при крају текста схватила да се ради о неком уџбенику. Прва реч у сваком чланку мора бити реч из наслова, потом му следи дефиниција, а затим се прелази на разраду. Друга битна ствар је референцирање чланака. Ставила сам на једном месту шаблонче "тражи се извор" како би ти ту убацила референцу за ту тврдњу (веровала или не, сад се не сећам шта беше, да ме убијеш! ). Претпостављам да не знаш како се стављају референце, па ми ти реци где то пише, дакле, ако је књига, онда аутрор, име књиге, година и место издавања и издавач, и ја ћу убацити, па ти онда погледај како сам урадила. Вики везе правиш тако што маркираш реч и кликнеш на дугме где стоји Аб и резултат је следећи: [[наслов везе]]. Ако је реч у падежу или се не подудара на било који други начин са именом чланка на ккоји хоћеш да га повежеш, онда кликаш ово: [[|]] па у првом делу пре црте пишеш име чланка са којим хоћеш да направиш везу, а у другом делу оно што ће да се види у чланку. Не заборави да текст мора да буде потпуно исти као и наслов чланка на који повезујеш, довољно је једно слово или један размак, чак и латнично А, Е, О, или било које друго слово које је исто у ћирилици и латиници па да ти линк остане црвен.
А како не можеш да нађеш чланак? Можеш га видети у скорашњим променама. Ех, да, направила сам и два преусмерења на твој чланак. Заједнички оквир и Зaједнички европски оквир воде сада ка твом чланку.--Maduixa kaži 15:20, 25. јул 2007. (CEST)
Dobro onda i stvari možemo da zovemo tvari kao u hrvatskom, jer to je taj koren.Više mi se sviđa srpska varijanta po mestu izgovora.--Grofazzo 14:57, 25. јул 2007. (CEST)
Шешири
уредиИзвини, ал о чему се ради?
Видиш, треба да почнеш чланак тако да никоме не падне на памет да постави ово питање кад узме да га чита. Теорија шест шешира је теорија у психологији о -...... (овде напишеш о чему) коју је поставио др. Боно у том и том делу те и те године.
То је основно. После у следећим реченицам можеш да разрађујеш различита имена, лему служи итд....
Што се правописа тиче, можда бисмо могли да почнемо све из почетка - пре свега треба да направимо план и организацију како то треба да изгледа, са насловима и поднасловима итд, па тек онда да убацујемо текст. Та страница треба да садржи ствари око којих најчешће постоје недоумице, ствари које су битне а многима непознате. Нпр. један од детаља је писање црте и тачке после година. Видећеш да у скоро свим чланцима то је неправилно написано. Ја мењам где стигнем, али ја сам сама, а чланака је већ 40 и кусур хиљада... Размисли о свему томе, најбитније је да направимо структуру странице а потом ће бити и лакше да се убацује текст.
Што се тиче слика у Ворду, то нам не служи. Слика мора да има екстензију или свг, или јпг, то јест, да буде права слика а не залепљена у Ворду, да би могла да се аплоудује овде. У сваком случају, можеш ми послати тај Ворд па ћу да видим дал може нешто да се уради... Кликај на везу Пошаљи е-пошту овом кориснику и пошаљи ми емаил, па ћу ти одговорити како би видела мој емаил.--Maduixa kaži 11:55, 27. јул 2007. (CEST)
Променила сам прву реченицу, провери молим те да ли су подаци тачни. Написала сам да је теорија у психологији и да је техника учења, али нисам баш сигурна да сам погодила... --Maduixa kaži 11:59, 27. јул 2007. (CEST)
Па да ставим онда техника размишљања? Овако је мало неодређено, и кад се настави са читањем, не зна се о чему се заправо говори... Мислим да је сасвим ок да се стави да је то техника размишљања...
О каквој то страници Језичке недоумице причаш? Да није којим случајем Клајн ставио своју књигу на интернет? .
Немаш појма колико ми је драго што си вољна да сарађујеш на "нормализацији" странице Правопис. Веома је битно да на тој страници буду референцирана правила око којих се овде највише "бијемо"... Ако те занима, пшогледај разговор на чланку Грин деј. Тамо сам изложила укратко проблем који бих волела да поставцим Клајну. Баш ме занима шта има он на то да каже... --Maduixa kaži 12:50, 27. јул 2007. (CEST)
Ne bih da ovde ostavljam imejl, previse je javno. Klikni na mojoj stranici na desnoj strani na link Posalji e-postu ovom korisniku. Kad budem dobila imejl, odgovoricu ti. Medjutim prethodno treba da aktiviras svoj imejl na vikipediji, a to se radi na tvojoj stranici na jezicku moja podesavanja. Klikaj tamo i sledi uputstva. --Maduixa kaži 13:10, 27. јул 2007. (CEST)
Imamo sesire.
уредиКорисник:Jefe ih je nacrtao u Korelu... Немаш појма колико се слажем с тобом у многим стварима које си написала... Одговорићу ти на имејл вечерас.--Maduixa kaži 16:37, 27. јул 2007. (CEST)
Јесте јесте... Погледај са леве стране, то су везе ка истом чланку на другим википедијама... --Maduixa kaži 16:40, 27. јул 2007. (CEST)
хаха... Е па ја сам још гора, ја нисам ни приметила да си написала Грин греј.... ... Ај, пишемо се вечерас.--Maduixa kaži 16:47, 27. јул 2007. (CEST)
Нешто ме хотмејл зеза, каже да је преоптерећен, тако да нисам још видела твој последњи имејл.
Остатак веза ће да уради БОТ. Ххехех, сигурно се сад питаш КО је тај бот, барем сам се ја питала кад су ми први пут рекли "то ће да одради бот"... Бот јепрограмчић који служи за неке монотоне и досадне задатке, као што је нпр. мењање константне граматичке/правописне грешке која се појављује у гомили чланака или убацивање интервики веза (то су ти те везе између чланака). Тренутно се чека промена пне. у п. н. е. и сличних грешака што се тиче правописа, мењали смо Хабзбургровци у Хабсбруговци и слично. Што се тиче интервикија, довољно је да се код нас пренесе барем једна веза (најбоље је пренети ка енглеској вики, јер на њу углавном сви везују), и бот одради остало. Не одмах, али одради. Како убацујеш везе? Овако: [[en:Ime članka na engleskom]] ili [[es:Ime članka na španskom]] ili na drugim vikipedijama [[sr:Ime članka na srpskom]]...--Maduixa kaži 16:56, 27. јул 2007. (CEST)
Ево и шешири су у чланку. Нешто сам размишљала, да ли можеш да напишеш мало више текста за сваки од њих, јер нам се слике преклапају? Да барем за сваки од њих имамо текста колико је једна усправна страница сваке слике? Овако нам жути прелази у текст о зеленом итд... И још нешто... Битно је да за чланке имамо и референце. Политика Википедије је да само преносимо оно што су други већ рекли, тако да би било лепо да се референцира и овај чланак о овој књизи....--Maduixa kaži 17:10, 27. јул 2007. (CEST)
Видим, лепо си се снашла..
уредиИ излепила све кутијице:)
Елем, нешто чудно се дешава са оним твојим Европским оквиром, нашла сам чланак преко твојих промена, прекопирала наслов, и залепила га поред оног твог црвеног и види, плав је. Питала сам Славена да погледа (ако већ није отишао)... Ако јесте, видећемо неког другог администратора, међутим, тешко, јер видим ја да од јутрос нема ни једнога... Сви на одмору.
Што се твог плана тиче, све је супер само једна мала напомена. Страница Викпедија:Правопис служи само Википедијанцима. Није део главног именског простора, самим тим не може се везивати нигде за чланке у главном именском простору (то су ти просто реченп, чланци). Главни именски простор је видљив свима, а странице које почињу Википедија:.... није. Ова страница не би требало да има много везе са чланцима. Дакле, један посао је средити ту страницу, и ту се слажем да треба да буде сажето и само оно што је најконтроверзније, најкритичније итд. Друга ствар су чланци - ту је у суштини, правило, што више, то боље. Међутим, такође количина не значи и квалитет, дакле, то што више, треба да буде на задату тему, а не сад да се човек расплињује. Дакле, Ако пишеш о бројевима, можеш ставити ама баш СВЕ што знаш о бројевима, са детаљима још боље. Наравно, све треба да буде референцирано. За сада, ти прави списак литературе, дакле само отвори нови наслов који каже Литература, и испод тога пиши књиге које могу да послуже као референце за оно што си писала.
Нисам баш разумела оно са оригиналом и линковима... Бил'још једном објаснила... (Мало сам тупша, сад се врнух с плаже, па ми мало сунце ударило у главу )....--Maduixa kaži 14:20, 28. јул 2007. (CEST)
Добродошлица...
уреди...колегиници/колеги(?), необично ми је драго што је неко из моје бранше овде.--Тснена 14:36, 28. јул 2007. (CEST)
Правопис и Прћић
уредиЗа почетак, желео бих да те поздравим и кажем да сам задовољан што (полако али сигурно) на Википедији расте број људи који се залажу за доследно поштовање правила, без обзира на то слажу ли се лично с њима или ње. Из твојих разговора с Мадуишом закључио сам да нам управо особе попут тебе недостају. И администратори понекад (превише често за мој укус) умеју да стану на страну решења које им се лично више допада, игноришући норму, али што нас је више — то боље, и имамо већу шансу да заведемо мало писмености овде. Уколико ти некад затреба помоћ у борби против вечито присутних реформатора језика, слободно се обрати и мени, а уверен сам — надам се да ми они неће замерити што их помињем без питања — да ће на страни језичких правила увек бити и Мадуиша (с којом си већ разговарала) и делија.
Транскрипција је, као што си можда већ закључила, овде један од највећих проблема. Сви су „експерти“ за енглески језик, сви проналазе неке звучне записе па транскрибују на основу онога што се „чује“ (а наравно — увек се, по њима, „чује“ баш оно што би они желели да чују, и не може им се објаснити да енглески језик садржи далеко више фонема од српског), а најомиљенији „аргумент“ им је цитирање дневне штампе (!!) с циљем да покажу како је неки облик „укорењен“. То су проблеми с којима ћеш се навелико сретати — уколико у међувремену не изгубиш жељу да радиш на Википедији, што заиста не желим.
Управо у вези с транскрипцијом и сама си направила једну грешку, што је и главни разлог мог јављања. На једном месту си рекла: „...ако је раније нормирано у правопису или г. Прћићу на кога се људи масовно позивају, али ако је у Прћићу другачије него у Правопису, онда Правопис.“ Пракса Правописа да транскрипцију заснива на ортографији уместо на изговору није се показала проблематичном изузев енглески језик. Енглески једноставно има непремостиво велике варијације у изговору, и просто је немогуће засновати правила на основу изворног писања. Срећом, појавио се Прћић с другачијим методом: заснивање транскрипције на основу изговора, и његове табеле прихваћене су испред Правописа практично једногласно од стране водећих лингвиста (предвођених, свакако, Клајном — који не пропушта прилику да скрене пажњу на њих кад год се поведе прича о транскрипцији); наравно, ово важи за енглески језик, док је за остале и даље меродаван Правопис. Тачно је да је књига из 1993. „златни стандард“, али неки правила која она предвиђа могу бити измењена или допуњена и пре него што изађе ново издање, одлукама меродавног тела (првенствено Одбора за стандардизацију језика), а свакако и консензусом водећих лингвиста, што се и догодило у примеру транскрипције с енглеског језика. Штавише, поглавље о транскрипцији с енглеског у будућем издању Правописа (чији ће рукопис Клајн, како ми је рекао пре месец дана, добити на рецензију ове јесени) уређује управо — Твртко Прћић.
Куриозитета ради, по Правопису би име глумца Шона Конерија гласило Син, како би се транскрибовало име места Worcester (познатог по сосу) није извесно — али свакако не Вустер, како заправо треба.
Постоји више речника изговора енглеског језика, међу којима су најкомпетентнији Лонгманов и кембрички. Потребно је у неком од ових речника проверити како се изговор неког имена записује ИПА симболима, а затим једноставно у Прћићевим табелама проверити како се који симбол преноси у српски језик. У теорији звучи врло једноставно, у пракси након тога обично уследи бесконачно прегањање с надобудним реформаторима, док администратори често посматрају све из прикрајка кријући се иза „неутралности“. Но, као што рекох на почетку: што нас је више, то је и већа шанса да протуримо норму (заиста жалосно делује што званична правила морамо „протурати“ уместо да то буде нешто што се подразумева, али има оптимиста који мисле да ће ствари кренути набоље).
Толико за сада. Наравно, све ово што сам написао посматрај као један вид координације будућег рада на Википедији, ништа више од тога; ако је тон моје поруке зазвучао лоше било у ком тренутку, то није била намера.
Поздрав,
Odlicno
уредиSuper si ti sve tamo iskomentarisala. Moram sad malo da se pravdam. Ono za pravopis, sad znam da sam pogresila, al sam stvarno mislila da su ga samo prestampali... Izgleda da sam bila pogresno obavestena...
Pre nove ere, sigurno ide sa belinama. Cudno je to da u Pravopisu koji imam ('60), nisam mogla nista da nadjem o tome (il sam ja slepa il ne umem da trazim), ali kod Klajna kog ja imam, pise bez belina i zamisli, bas MOJ KLAJN ima stamparsku gresku, jer u svim drugim izdanjima pise sa belinama! To ti je baksuz. I super je sto si mi razresila nedoumicu oko onog Hrista - i drago mi je da sam OPET ja u pravu ... Mislim, davno sam ja isla u skolu, a i kad sam isla, nikad me nisu pitali gramatiku pa je nisam ni ucila (vec ti napisah zasto), i ja to sve po nekom osecaju, sto znaci da vrlo lako mogu i da pogresim, a s obzirom da je bilo promena, nisam bila sigurna - mozda su eto, i Hrista turili u novi Pravopis.
Sto se tice tvog pitanja sa linkovima. Linkove ka stranicama na internetu stavljas u odeljak koji nazoves Spoljne veze. Daj mi link koji hoces da stavim i ja cu ga staviti, pa da ti vidis kako to ide. Po pravilu, u sam tekst se stavljaju samo linkovi ka drugim clancima na istoj vikipediji, znaci, ne moze cak ni da se poveze sa clankom na na primer, entleskoj vikipediji. Sve linkove na interentu koje smatras korisnima u vezi sa odredjenom temom koja se obradjuje u nekom clanku, treba staviti u odeljak Spoljasnje veze. Zatim imamo odeljak Vidi jos, gde stavljamo veze ka drugim clancima koji nisu bili pominjani u samom clanku, ali imaju veze sa temom. Na primer, u clanku o Gladijatorima, moze se staviti u Vidi jos, veza ka clancima Gladijatorke, Koloseum, Rimska republika, Rimsko carstvo, Spartak, Spartakov ustanak i sl. U Spoljasnje veze bi isli svi veb sajtovi koji govore na bilo koji nacin o Gladijatorima. Ajd, valjda sam ovog puta dobro skapirala i isto tako dobro objasnila...--Maduixa kaži 22:32, 28. јул 2007. (CEST)
Nerazumevanje, stranice i tako to.
уредиOvako. Ako pogledas malo bolje kad odes na trg, videces da tamo sve stranice pocinju sa Vikipedija:.... Medjutim, sami clanci kao clanci koji su dostupni javnosti ne pocinju ni sa cime, nego jednostavno imaju za naslov ono sto se obradjuje u samom clanku. E, sad. To je zato da bi se razlikovao "glavni imenski prostor" tj. sami clanci, od internih stranica samog Viki kolektiva, gde mi raspravljamo nase stvari. E, sad, ona stranica koju sam te zamolila da sredimo i gde treba da bude sve ukratko je Википедија:Правопис, дакле страница која НИЈЕ чланак, него страница на којој би требало да стоје објављена правописна правила око којих има највише недоумица, како би они који уређују Википедију лако дошли до одговора кад не знају како нешто да напишу. Та страница је у принципу видљива било коме, али тај неко мора да зна како до ње да дође, јер се не добија једноставним укуцавањем речи Правопис у прозорчету за претрагу. Дакле, то је једна ствар, која нема везе са чланцима.
С друге стране, говорила сам ти о самим чланцима, и како из области језика, правописа и књижевности немамо много чланака а и оно што имамо, сумњивог је квалитета. Сад говорим о "главном именском простору" о чланцима које може да нађе било ко, само укуцавањем одређене кључне речи у претрагу. Овде нема ни оно Википедија:... нити било који други "префикс". Чист го назив чланка. На пример, историја је доста боље обрађена од самог српског језика. Има веома много чланака који за тему имају неки догађај из историје, али имамо мало чланака о, на пример, уметности (сад тренутно раде неки на повећавању броја чланака на ову тему), књижевности (ту смо стварно, да нас буде срамота, али нема људи који би могли да пишу добре чланке) итд. Даклем, Кад будеш писала неки ЧЛАНАК не можеш убацити у њега везу ка нашој интерној страници о правопису, илити страници Википедија:Правопис. Међутим, у нашу интерну страницу, слободно можеш убацити везе ка обичним ЧЛАНЦИМА. На пример. Ако у чланку Правопис, хоћеш да убациш линк ка Википедија:Правопис, то не може. Међутим, ако хоћеш обрнуто, то може. Суптина је, понављам, да се у обичан чланак не може убацивати повезница ка нашим интерним страницама. Надам се да сам сад боље објаснила. Ако нисам, а ти реци, па ће опет да покушамо --Maduixa kaži 22:46, 28. јул 2007. (CEST)
ОК, само лагано...
уредиМада, морам те разочарати, овде имамо обичај да ништа не бришемо, али и да оставим тако како је, ипак је доступно и може се све прочитати, јер се овде у принципу ништа не губи, чак и кад се избрише. Нећу враћати твоје брисање, ал да знаш да има ревносних админа који кад буду видели уклањање толике количине текста (упада у очи), од стране неког другог на нечијој стр. за разговор, могуће је врло лако да врати измену. Архивираћу страницу, ионако је потребно, већ је предугачка.--Maduixa kaži 09:31, 30. јул 2007. (CEST)
Шешири
уредиАј кад завршиш а ти јави, па да средим те шешире. Заборавила сам, извини.--Maduixa kaži 09:52, 1. август 2007. (CEST)
Нисам и нећу да будем. Шта ћу, навикла сам да будем опозиција... Сад ћу да пробам нешто са шеширима. Немој ништа да дираш да се не сукобимо са изменама. Кад завршим, јевићу ти да погледаш.--Maduixa kaži 09:58, 1. август 2007. (CEST)
Ево, реци како ти се чини. Онај жути има мало више текста па му пример са мачкама штрчи, ал средићу то. Него, хтедох да те питам. Тај пример у жутом шеширу мало нема везе с мозгом. Види: Мачке су заиста корисне у кући због хватања мишева, служе као пример деци како се треба бринути о животињама, независне су и лаке за одржавање.
Ако мачке хватају мишеве, оне их убијају, јелда? Како онда оне могу да буду пример деци какосе треба бринути о животињама? Па то је хорор! Из овога се извлачи закључак да животиње треба мучити (да, мачке то раде кад ухвате миша, мало га малтретирају пре него што га убију) и убијати. Мислим да је овај део опримеру деци сувишан јер под један, мислим да нема логике, под два, ако је има онда је логика ужасна и тотално погрешна.--Maduixa kaži 10:20, 1. август 2007. (CEST)
Ја ћу ипак да избацим то, јер мислим да пример ништа не губи, а деца не могу да дођу до погрешних закључака (иако су мишеви штеточине ). Ја сам транскрибовала скраћенице, и видела сам твоје интервенције, чак сам једну "преписала" на главну страну и скинула сам ону етикету јер нема смисла. Ај, сад морам да радим нешто, пишемо се касније.--Maduixa kaži 11:01, 1. август 2007. (CEST)
Све је у реду код мене. Који навигатор користиш? Ако је Интернет експлорер, врло је могуће да ти се нешто поремети. Саветујем ти да што се Википедије тиче, пређеш на Фајерфокс. Осим тога, и силни дугмићи које ја имам само функционишу у Фајерфоксу. Морам да питам неког да ми каже како иде моја страница са дугмићима (заборавила сам), па да је ископираш и направиш своју. Ал то само ако имаш Фајерфокс. Као што рекох, у ИЕ не вреди...--Maduixa kaži 13:30, 1. август 2007. (CEST)
Дугмићи
уредиОвако.
Ако имаш Фајерфокс, онда ће ово да делује. У противном, ништа.
Едитуј ово: Корисник:Maduixa/monobook.js
ископирај све што има тамо и налепи овде: Корисник:Jlna/monobook.js
када снимиш ову страницу, потребно је да урадиш освежавање те странице (monobook.js), али са шифт дугметом, значи шифт+рифреш дугме (shitf+F5 ili ctrl+F5).
И готово. Кад будеш следећи пут едитовала, видећеш да изнад прозора имаш много више дугмића него сада. Имаш и три смајлија: 
... --Maduixa kaži 14:46, 1. август 2007. (CEST)
Е, па ништа онда док се не врнеш у Бгд... --Maduixa kaži 19:41, 1. август 2007. (CEST)
Шта је оно што си ми залепила? И какве то етикетице спомињеш? Јеси видела шешире? Хефе направио табелу па су се баш лепо скоцкали...--Maduixa kaži 20:08, 1. август 2007. (CEST)
Etikete i ostalo
уредиAha. Rekla sam da sam videla sta si tamo pisala, pa sam konkretno o onom S/SA sto si pisala iskopirala i zalepila na samu stranicu pod tim nalsovom. A etiketu sam skinula. Onu glupu za koju se ti i ostali pitaju sto u uopste tamo stoji - onu na kojoj pise da ta stranica ne valja.
Za potpis, ako editujes neku stranu gde sam se potpisala, mozes videti kako to izgleda. Iskopiraj, i promeni ime korisnika, mozes promeniti i boje, sta god hoces u nekom edit prozoru, pa onda zalepis u prozorce u MOJA PODESAVANJA, tamo gde ti pise, ime.
Recenice koje imas, sta su? Ciji su citati? Koliko je to? Jel su citati ili su neciji tekstovi? Jel imas odobrenje osobe da to pusti pod licencom GNU? Mislim da je bolje da o tome pitas na primer, Sasu Stefanovica, ili nekog drugog administratora koji je jos ovde ili da sacekas septembar kad se svi budu vratili. Ja nisam bas najbolje upoznata s tim, ali znam da moras da imas odobrenje autora za bilo sta sto hoces da stavis na Vikiizvornik i da to odobrenje mora da bude napismeno, jer se onda ono cuva na posebnom mestu, koje takodje ne znam kako da nadjem, ali neki od administratora sigurno zna. Jovan Vukovic (jovanb), ali i on nesto slabo prolazi ovuda...--Maduixa kaži 10:32, 2. август 2007. (CEST)
Добродошли
уредиДобродишли Jlna. Помоћи ћу кад год могу. Видим да Вас интересује правопис на Википедији. То у потпуности поздрављам, и позивам да кад год имате времена посветите исправљању правописних грешака. Ипак, да Вас упутим, постоје нека правила овде на Википедији која су раније усвојена.
- Текстови се пишу екавицом или ијекавицом равноправно. Ако је текст започет екавицом требало би га тако и допуњавати или ако је започет ијекавицом треба га допуњавати ијекавицом. Мени то представља проблем. Ијекавицу разумем али пошто је не користим а нисам лингвиста када наиђем на текст који бих допунио, пишем екавицом коју користим у свакодневној комуникацији.
- Такође, постоји правило везано за писмо које се користи. Текст започет ћирилицом треба и завршити или допуњавати ћириличним текстом. Исто важи и у случају употребе латиничног писма.
Уколико све ово већ знате не замерите, а што се тиче наше будуће комуникације ако је то у реду не бих Вам даље персирао, што ни од Вас не тражим. Поздрав --Jefe 14:33, 2. август 2007. (CEST)
- E kad smo to rešili, pozdravljam te (bez persiranja)
--Jefe 23:55, 2. август 2007. (CEST)
- E kad smo to rešili, pozdravljam te (bez persiranja)
Stranica
уредиJelena, ne moze ovako kako si ti to pocela... Na onoj stranici gde se nalaze sama pravila, ne mozes pisati kao da razgovaras s nekim, ne mozes pisati: nisam ja to bas tako napisala itd. Tamo treba da stoji tekst kao u udzbeniku. Osim toga, ja nisam nista menjala, samo sam prebacila ono sto si tamo napisala bez delova koji su ukljucivali "nonsalantan razgovor". Uporedi stranicu za razgovor gde si objasnjavala S/SA sa onim sto sam ja prenela i videces da ja nisam nista menjala, nego samo prenela delove iz onoga sto si pisala.
Molim te, popravi to tamo - zamisli da pises udzbenik. Komentari su samo za stranicu za razgovor.
Eh, da. I taj Milant.. Ne obracaj paznju mnogo na tog lika. Pogledaj mu korisnicku stranu i bice ti jasno kakav je lik u pitanju. --Maduixa kaži 19:49, 2. август 2007. (CEST)
Видела сам. добро је што си све променила али ипак треба да оставиш оно са црквама. Зашто? Зат што се овде води и рат око великих слова. Многи људи воле да пишу сва влеика слова у именима институција а понајвише имана цркава, па је зато и тај део био именован имена цркава, а требало би у ствари имена институција, па да се поред цркви спомене и нпр. Матица српска а не Матица Српска, и сл. У неким деловима сам малко поправила и додала стварчице, јер мораш да схватиш да има много људи који једноставно ништа од свега тога не знају, и најбоље им је показати на примерима, а онда има и људи којима ако не напишеш све црно на бело, увек ће да изналазе рупе у твојим писанијима как би доказали своје погрешне теорије - забога, то су радили са самим Правописом, па што не би радили и са текстом на википедији. Нисам баш разумела оно око мењања имена.Зашто? Шта фали овом наслову?--Maduixa kaži 20:50, 2. август 2007. (CEST)
Vrednice...
уредиVidim da si mnogo vredna bila i juče i danas... Lepo izgleda stranica... I biće sve bolja i bolja...--Maduixa kaži 10:54, 3. август 2007. (CEST)
Правопис, итд ...
уредиДраго ми је да си се латила овог гигантског посла. Знаш оно: "Ово је мали корак за мене, али велики за човечанство". Признајем да ме занимају неке зезалице и баш бих волео да видим хоће ли се појавити у недоумицама.
- Прво је питање компарације придева. Ја сам био убеђен да у свим индоевропским језицима ДОБАР и ЛОШ имају неправилну компарацију. Међутим, све чешће уместо ЛОШ/ГОРИ/НАЈГОРИ затичем ЛОШ/ЛОШИЈИ/НАЈЛОШИЈИ (има га чак и у Википедији, слободно претражи па ћеш видети).
- Друго питање је везано за Јагоду. Интересује ме да ли је она Шпанкиња или Шпањолка? Овај други облик се последњих година све чешће појављује, па сам га затекао пре неки дан чак и у разговорима на Википедији. Нису неуобичајене конструкције типа: "У овој шпанској серији нису све глумице Шпањолке." Ја сам био убеђен да би и серија морала бити шпањолска односно да глуме шпањолски глумци, али ме некако људи не разумеју ... или ја нешто не разумем.
Толико од мене. Ах да, ћао, како си. -- JustUser JustTalk 11:22, 3. август 2007. (CEST)
Ma..
уреди.. Samo ti ispravljaj. Ja ionako to tamo pisem u letu, i moguce je da negde nesto nedovrsim ili previdim. Mislila sam da jepotrebno dati primer pravilno/pogresno, jer ljudi bas tu najvise grese - u tom proslom vremenu. Koliko puta sam cula: Pa sta hoces, jel sam se izvinuo? I tako za sve ostalo.
Naslov, ok, sad sam shvatila i slazem se. Uradicu u toku dana to.
Sto se crkava tice, ja ne mogu nista da tvrdim, ali su mi vise nego jednom ukazali na ta mala i velika slova sa sv. a ne Sv. i to vrlo kompetentne osobe, tako da ne znam sta da ti kazem. I kad smo vec kod toga, da li je Sveto rimsko carstvo ili je Sveto Rimsko carstvo? Zapadno rimsko carstvo ili Zapadno Rimsko carstvo? Napuljska kraljevina ili Napuljska Kraljevina? Tu nekako ne mogu da se odlucim, jer ne znam da li je to kraljevina deo imena ili jednostavno denominacija drzave koja je kraljevina, kao kad vismo rekli srpska drzava?--Maduixa kaži 12:04, 3. август 2007. (CEST)
Ok, onda ću to da potražim u Pravopisu. Što se crkvi tiče, neka Pravoslavna crkva piše kako ona misli da treba, mi smo SVETOVNA a ne religiozna enciklopedija i pisacemo onako kako to pravopis nalaže, a nalaže da se imena institucija pišu prvo početno veliko ostala mala, pa će samim tim i biti Srpska pravoslavna crkva. A što se tiče crkve sv. Marka, ja mislim da treba pisati Crkva sv. Marka jer je to ime crkve, pa samim tim prva reč treba da se piše velikim slovom. Nisam znala to za sv./Sv. Savu. Gde to piše?--Maduixa kaži 13:32, 3. август 2007. (CEST)
Pa evo, jel vide Delijin komentar da ih Klajn spominje? Kaže, sve malim slovom. Aj, pitaću Bašića da nam razjasni ovu zavrzlamu oko crkava. Sa ostalim se slažem.--Maduixa kaži 13:56, 3. август 2007. (CEST)
Mala tajna velikih majstora
уредиKada pises neki tekst, kao npr. poruku, i imas sukobljene izmene, samo kliknes na Back, i iskopiras svoj tekst, ponovo editujes stranicu zalepis i sacuvas. --Maduixa kaži 13:59, 3. август 2007. (CEST)
Одговор
уредиНе знам да ли си погрешно разумела рођака или ти је он нешто друго читао, али у сваком случају Правопис је врло одређен о том питању. Можеш проверити и сама кад дођеш до њега.
Што се тиче имена цркава, можда би могла да будеш мало блажа с коментарима. Иако си Мадуиши рекла: „То је писао ипак неко ко нема појма“, обрадоваће те сазнање да је спорни део на Википедији био од речи до речи преписан из Речника језичких недоумица Ивана Клајна. :)
Е сад, како даље поступати? Већ је примећено да Правопис није довољно одређен, па имамо и различите ставове угледних лингвиста: Клајн, као што је речено, сматра да назив треба писати малим словом (црква светог Петра), док Фекете пише само прво слово велико (Црква светог Петра); можда постоји и тумачење по ком би требало писати црква Светог Петра, али на то нисам наишао а и, као што ћу објаснити, та варијанта уопште није логична.
Ја се слажем с Фекетеом, па ћу покушати да оправдам тај облик. Правопис прописује да се називи грађевина пишу великим словом, а великим словом пише и називе цркава када они представљају имена светаца у номинативу (нпр. Свети арханђел Михаило), па из тога закључујемо да је ипак оправданије „негде“ ставити велико слово, него га игнорисати попут Клајна. Ако се довде слажемо, остаје још питање где ставити то велико слово (да ли Црква светог Петра или црква Светог Петра; наравно, никако и једно и друго). С тим у вези, поменуо бих лепу дату аналогију, УЛИЦА КРАЉА МИЛУТИНА. Као што знамо, постоје два начина да се то запише: Улица краља Милутина или улица Краља Милутина. Овај дублетизам потиче одатле што реч „улица“ можемо схватити као део пуног назива, али и као само опис. Другим речима, можемо рећи „Живим у Улици краља Милутина“, али и само „Живим у Краља Милутина“. Међутим, овај начин резоновања не можемо применити на цркве, јер нико не би рекао „Идем у СВЕТОГ ПЕТРА“, већ искључиво „Идем у ЦРКВУ СВЕТОГ ПЕТРА“. Дакле, овде именица „црква“ јесте обавезан део назива, и стога треба писати Црква светог Петра.
Међутим, ово је само моје мишљење. Ипак, начелно важи: кад год постоје опречна тумачења водећих лингвиста питања недореченог у Правопису, увек се прихватају обе варијанте (јер ко смо ми да одређујемо ко је од њих двојице у праву). Због тога не бисмо смели прогонити ни један ни други начин, а уверен сам да ће нови Правопис (који, ако бог да, излази следеће године) то регулисати како ваља.
Збиља, где си нашла да се може писати Свети Сава? Правопис, а и сва остала литература у коју сам гледао, наводи само свети Сава, а Свети Сава може само као име празника.
Што се тиче моје корисничке странице и информација на њој, радије не бих да је попуњавам. Више бих волео да ме други људи упознају на основу онога што радим него на основу онога што напишем о себи. Надам се да се не љутиш.
Поздрав,
Ma jesam pročitala...
уредиI rekoh ti da se slažem sa svim što si napisala. Vidiš, Bojan ti je sve lepo napisao ono što sam ja htela da kažem, to oko dileme dal je Crkva sv. Petra ili crkva sv. Petra. Mislim ja da to nema mnogo veze sa crkvom, nego sa imenima ustanova, tako da tako treba i da se tretira. Crkva sv. Marka je ime građevine, pa samim tim sledimo pravilo Početno slovo veliko ostala mala, osim kad je u pitanju vlastito ime. A ya Srpsku pravoslavnu crkvu sam ti već napisala šta mislim. Isto insitucija isto samo prvo vel. slovo. Nek Crkva piše kako hoće, ja pratim Pravopis.
A to o jednačenju po zvučnosti, nije loše da se ubaci, kratko. Koji su zvučni, koji bezvučni koji sonanti, uz kratko pravilo i par primera. Pravo da ti kažem, i ja se ponekad zbunim pa ne znam jel' treba d ili t...--Maduixa kaži 14:57, 3. август 2007. (CEST)
Ma da, Ivan Klajn, glavom i bradom ... Inače, imali smo mi ovde i korisnika Ivan Klajn. Naravno, bila je zajebancija, jer je jednom korisniku prekipelo sa silnim prepirkama i citiranjima te Klajn ovo, te Klajn ono, a po prirodi inace vickast, odlucio je da se tako nasali... Al ja sam ga odmaK provalila... --Maduixa kaži 15:20, 3. август 2007. (CEST)
Па шта то уради?
уредиЈес вала нестрпљива.... Што убаци сад оно у главни именски простор? Наше странице увек почињу са Википедија: .... Чек, сад жу да средим.--Maduixa kaži 15:37, 3. август 2007. (CEST)
Ево, променила сам. За обичне људе, писаћемо (тј. писаћеш ) чланке. Ово је наше збрда здола и за интерну употребу. У суштини, може то да види било ко, ако зна где треба да гледа. Ево, сад сам изпремештала страну. Нисам могла раније, ја сам ипак на послу --Maduixa kaži 15:43, 3. август 2007. (CEST)
Архиву правиш тако што ставиш {{архива3}}, и тамо ћеш имати неке бројеве, који се црвене. Ископираш све са твоје стране за разговор и пејстујеш у тај црвени број 1. А на старој страници (то је ова) све избришеш, само оставиш {{архива3}}. Надам се да сам ти добро објаснио, ако ипак нисам ти ми се јави, знаш како . --Филип Кнежић (разговор) 11:24, 4. август 2007. (CEST)
Ево да покушам још једном, ако не успеш, направићу ти ја . Значи ископираш прву страну целу, све што има у њој, и све то што има избришеш, ставиш онај шаблон {{архива3}} и ту ће бити неки бројеви идечеш писање архива па испод бројеви, отвориш број један и све пејстујеш и сачуваш.--Филип Кнежић (разговор) 11:51, 4. август 2007. (CEST)