Razgovor s korisnikom:Oli/Arhiva 1

Pozdrav, Oli/Arhiva 1. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Oli/Arhiva 1. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:02, 13. jul 2007. (CEST)

Greškom...

mahinalno i nenamjerno sam u poveznici napisao Protić, vjerovatno što sam Potić manje čuo. Dakle, nije mi bila namjera da preksrstim nikoga. :) Vidim da ti je moj imejl malo pomogao i evo da pomognem još malo. :) Na stranicama za razgovor pored uredi (vidi gore) ima jedan znak +. Taj znak će ti omogućiti da pošalješ komentar „uređeno“, tj., ukucaš naslov poruke u formular gdje piše Tema/naslov i pređeš u veliki prazni prostor da napišeš preostali sadržaj. Tako će poruka ili komentar biti pregledno postavljen sa podnaslovom (kao ovaj koji ti sad pišem) i korisnik kome je namjenjen će brzo i lako da ga zapazi. Pozdrav. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 12:06, 14. jul 2007. (CEST)

Greškom...

Da vidim da li sam dobro razumela? Ih, pa nisi naravno nikog uvredio, no da kažem kako jest... A hvala na upornim pokušajima da se ja zaista elektronski opismenim:)--Jlna 14:06, 15. jul 2007. (CEST)

---

A možda je bilo bolje da sam uradila ovako?--Jlna 14:06, 15. jul 2007. (CEST)

---

Može i tako. Nadam se da nisi odustala i biće mi drago da te opet vidim na projektu uređujući neki od članaka ili praveći nove. Kako bih ja brzo vidio tvoju poruku slobodno mi odgovori na mojoj stranici za razgovor, bez straha da ćeš nešto pokvariti, jer sve se ovdje može popraviti. Pozdrav iz Barselone. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 09:48, 18. jul 2007. (CEST)

Imejl

Nisam još dobio tvoj imejl, nešto se pokvario server Guglmejl (preko kojeg ja primam poštu), nadam se da će ubrzo srediti. Izgleda da su jutros serveri ustali na lijevu nogu, pošto i ovaj moj na poslu nešto ne radi, pa su se razbacali tehničari da sređuju.  :) Pozdrav. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:35, 19. jul 2007. (CEST)

Vikizvornik/Wikisource

Ti si se vjerovatno pokušala da se prijaviš na Vikizvornik ili Wikisource... :) Stvar je u tome da je to poseban projekat. Dakle, Vikipedija je jedan, a Vikiizvornik drugi, Vikiknjige treći, itd., projekat, na koji se treba posebno registrovati i napraviti nalog. Pričalo se odavno da će se omogućiti pristup svim projektima sa jednim nalogom, ali to još uvijek nije omogućeno, (ovi koji rade na razvoju i održavanju softvera koji pokreće Vikipediju - MedijaViki - i sve ostale projekte nisu još omogućili tako nešto) tako da se treba registrovati na svaki posebno. Da skratim. Napraviš novi nalog tamo na Vikizvorniku (može biti isti korisnik i lozinka kao na Vikipediji, da se ne mučiš sa pamćenjem više različitih) i onda u članku Jovan Dučić tamo, izmjeniš šta je pogrešno. Pretpostavljam da je to ovdje autor:Jovan Dučić. Ako bude nekih problema javi. (upravo sma primio tvoj imejl) Pozdrav. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:57, 19. jul 2007. (CEST)

Pošto ja nisam puno radio na tom projektu (Vikiizvorniku) sad vidim da su se tamo dogovorili da pored svakog djela/pjesme u naslovu piše i ime autora. Dakle, Jovan Dučić:Zalazak sunca, itd. Problem je bio u tome što je poveznica bila napravljena samo kao „Zalazak sunca“ te zbog toga nije radila. Nadam se da nema mnogo takvih slučajeva i sa drugim autorima, te ako naletiš na slične probleme, javi ako ti treba pomoć. Pozdrav. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 12:07, 19. jul 2007. (CEST)

„Zalazak sunca“ sam povezao ja. :) Pogledaj sada. Uzgred kada stignem kući s posla večeras, poradiću malo na Vikizvorniku, mislim da treba dosta toga korigovati. Princip za poveznice je sljedeći. [[Јован Дучић:Залазак сунца|Залазак сунца]], itd. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 12:25, 19. jul 2007. (CEST)

---

Da, ima dosta problema na Vikipediji sa mješanjem ijekavici i ekavice, što naravno treba ispravljati vodeći računa kako je započet članak. Dakle, ako je započet ijekavicom onda treba nastaviti ijekavicom i obratno u slučaju ekavice. Pokušali smo da riješimo softverom kao za temu ćirilica/latinica, dva posljednja jezička gore na vrhu stranice, ali je problem konvertovanja ijekavice u ekavicu i obratno, prilično komplikovan za implementiranje u softver Medijaviki... Što se iče preuzmanja tekstova sa drugih sajtova, treba tražiti dozovolu od administratora sajta. Oblik pisma koje šaljemo imaš ovdje - Pismo vebmasterima. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 12:36, 19. jul 2007. (CEST)

Pravljenje novih članaka na Vikizvorniku...

Ukucaš Simo Pandurović:ime pjesme u pretragu. Kada ti se pojavvi ovo Ne postoji stranica sa naslovom "Simo Pandurović:ime pjesme". Možete napraviti ovu stranicu. Klikneš na tu crvenu poveznicu i napraviš članak. Za spisak... dodaću ja kasnije Pandurovića. A možeš i sama po istom principu napraviti članak o Simi Panduroviću i na kraju teksta u formularu, ubaciš Категорија:Српски књижевници i „uletiće“ automatski u kateogriju srpskih književnika. Poz. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:15, 19. jul 2007. (CEST)

Preusmerenja

Pa to je vrlo lako. Ukucaj u prozorče pretrage naslov sa kog želiš da preusmeriš, i klikni "traži". Pošto takvog članka nema, pojaviće ti se crveni link. Klikneš na taj link i otvoriće ti se prozor za editovanje. U tajprozor klikeš "Preusmeri", imaš ga dole ispod prozora za editovanje na levoj strani - stoji ovako #Преусмери [[ТЕКСТ]] Ovde gde sam ja napisala TEKST, tu napišeš ime članka na koji želiš da preusmeriš. Npr. Imaš članak Rihard Vagner. Hoćeš da napraviš preusmerenje sa Vagner. Ukucaš Vagner u pretraživač, pojavi se crveni link, edituješ ga, klikneš na "preusmeri" i izmešu uglastih zagrada napišeš Rihard Vagner. Sačuvaš i to je to. Tako da ako neko bude tražio kao "Vagner" pretraga će ga automatski odvesti na članak koji se zove Rihard Vagner.

Ajd, probaj, pa viči ako negde zapne. I ne boj se da praviš izmene, ako i zabrljaš nešto, sve se može popraviti. U tome i jeste draž Vikipedije. Samo napred i ništa ne brini. --Maduixa kaži 11:28, 25. jul 2007. (CEST)

---

Hm, kako si htela da bude naslov članka? Pretpostavljam onaj najduži, Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe u novoštokavskim dijalektima. E, pa Filip je to već preusmerio na Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, tako da kad si ti napravila preusmerenje sa Jednačenje po mestu tvorbe na ovaj najduži naslov, preumerilo te je na taj naslov koji je već sadržao preusmerenje koje je Filip bio napravio. to se zove duplo preusmerenje. Najbolje je kada sva preusmerenja vode na jedan isti naslov. Popravila sam sad, međutim, ako želiš da se članak zove kao što se zvao, (sa sve onim "novoštokavskim dijalektima"), moraćeš da kontaktiraš nekog administratora da vrne preusmerenje koje je Filip napravio, i da shodno tome, popravi preostala preusmerenja.

U principu, nije to tako komplikovano, samo ovi naslovi su malo previše dugački i previše slični pa izgleda da je mnogo teško. U svakom slučaju, ako nije jasno, a ti reci, pa ćemo pokušati da opet objasnimo... --Maduixa kaži 12:08, 25. jul 2007. (CEST)

---

Filip je Korisnik:Dungodung, administrator, takođe. Zove se Filip, i svi ga ovde zovu Filip, a ne po tom nadimku, koji da budem iskrena, ne umem ni da izgovorim. Što se tiče kopipejstovanja članaka sa hr. viki... Hm... U prinicipu, nije zabranjeno, ali treba voditi računa o kvalitetu članka i ne kopirati sve i svašta. Ako se već odlučiš da kopipejstuješ, onda se članak mora "posrbiti", to jest prilagoditi jeziku koji govore Srbi, bilo da žive u Srbiji ili van nje - dakle, važi i ijekavica i ekavica, ali ne i "hrvaština". Tako bi trebalo da se radi. Sad, taj članak koji pominješ, ako vidiš da ne valja, a vidim da se razumeš u te lingvističke stvari, slobodno popravi, a ako misliš da mu nema pomoći, slobodno piši novi članak. Lingivistika, posebno srpskog jezika nema ovde pravih zastupnika, tj, nemamo nikog ko bi umeo i mogao da napiše članke kako treba, a veruj mi, neophodni su nam, delom što nema smisla, a delom što često dolazi do bespotrebnih rasprava "kako se nešto piše". Ako te zanima ta tematika, takođe bi trebalo srediti Vikipedija:Pravopis, ja sam ga gledala više puta al ne znam odakle da počnem....--Maduixa kaži 12:45, 25. jul 2007. (CEST)

Pravopis

Pa Jelena (pretpostavljam da ti je to ime), veoma si dobrodošla. Svako ko ima dobru volju je dobrodošao, pogotovu ljudi koji su stručni, jer na taj način mogu samo kvalitetom da doprinesu Vikipediji. Što se Klajna tiče, Klajn je veoma prisutan u našim razgovorima i mislima, kamo lepe sreće da je i fizički prisutan u našem radu, ali mislim da bi bilo previše da i to tražimo od njega. S vremena na vreme ga konsultujemo o nečemu kad stvarno zapadnemo u bezizlazne situacije, i on nam uglavnom ljubazno odgovara, mada ponekad moramo malo da čekamo, ali, bolje išta nego ništa, jel'da? Kads raspravljamo, uglavnom citiramo Pravopis i Klajna, tako da verujem da si na Klajnovo ime naletnjela u jednoj od naših kilometarskih rasprava. Ti se slobodno uključi i daj svoje mišljenje, jer sam sigurna da ćeš ga uvek potkrepiti i određenom literaturom, s obzirom da, kao što kažeš, pravopis ilingvistika su ti profesija.

Pretpostavljam da si sad na odmoru, te tako se i ponašaj - samo mirno, odmori se, Vikipedija neće nigde. A kad se vratiš kući, slobodno kreni u sređivanje članaka o jeziku. Bićemo više nego zahvalni. I ako treba pomoć, samo viči.--Maduixa kaži 13:08, 25. jul 2007. (CEST)

---

Evo, malo sam ispremetala tekst, čisto da vidiš sistem Vikipedije. Prvo i osnovno je da se pojam iz naslova definiše, u prvoj rečenici. Ja sam tek pri kraju teksta shvatila da se radi o nekom udžbeniku. Prva reč u svakom članku mora biti reč iz naslova, potom mu sledi definicija, a zatim se prelazi na razradu. Druga bitna stvar je referenciranje članaka. Stavila sam na jednom mestu šablonče "traži se izvor" kako bi ti tu ubacila referencu za tu tvrdnju (verovala ili ne, sad se ne sećam šta beše, da me ubiješ!). Pretpostavljam da ne znaš kako se stavljaju reference, pa mi ti reci gde to piše, dakle, ako je knjiga, onda autror, ime knjige, godina i mesto izdavanja i izdavač, i ja ću ubaciti, pa ti onda pogledaj kako sam uradila. Viki veze praviš tako što markiraš reč i klikneš na dugme gde stoji Ab i rezultat je sledeći: [[наслов везе]]. Ako je reč u padežu ili se ne podudara na bilo koji drugi način sa imenom članka na kkoji hoćeš da ga povežeš, onda klikaš ovo: [[|]] pa u prvom delu pre crte pišeš ime članka sa kojim hoćeš da napraviš vezu, a u drugom delu ono što će da se vidi u članku. Ne zaboravi da tekst mora da bude potpuno isti kao i naslov članka na koji povezuješ, dovoljno je jedno slovo ili jedan razmak, čak i latnično A, E, O, ili bilo koje drugo slovo koje je isto u ćirilici i latinici pa da ti link ostane crven.

A kako ne možeš da nađeš članak? Možeš ga videti u skorašnjim promenama. Eh, da, napravila sam i dva preusmerenja na tvoj članak. Zajednički okvir i Zajednički evropski okvir vode sada ka tvom članku.--Maduixa kaži 15:20, 25. jul 2007. (CEST)

---

Dobro onda i stvari možemo da zovemo tvari kao u hrvatskom, jer to je taj koren.Više mi se sviđa srpska varijanta po mestu izgovora.--Grofazzo 14:57, 25. jul 2007. (CEST)

Šeširi

Izvini, al o čemu se radi?

Vidiš, treba da počneš članak tako da nikome ne padne na pamet da postavi ovo pitanje kad uzme da ga čita. Teorija šest šešira je teorija u psihologiji o -...... (ovde napišeš o čemu) koju je postavio dr. Bono u tom i tom delu te i te godine.

To je osnovno. Posle u sledećim rečenicam možeš da razrađuješ različita imena, lemu služi itd....

Što se pravopisa tiče, možda bismo mogli da počnemo sve iz početka - pre svega treba da napravimo plan i organizaciju kako to treba da izgleda, sa naslovima i podnaslovima itd, pa tek onda da ubacujemo tekst. Ta stranica treba da sadrži stvari oko kojih najčešće postoje nedoumice, stvari koje su bitne a mnogima nepoznate. Npr. jedan od detalja je pisanje crte i tačke posle godina. Videćeš da u skoro svim člancima to je nepravilno napisano. Ja menjam gde stignem, ali ja sam sama, a članaka je već 40 i kusur hiljada... Razmisli o svemu tome, najbitnije je da napravimo strukturu stranice a potom će biti i lakše da se ubacuje tekst.

Što se tiče slika u Vordu, to nam ne služi. Slika mora da ima ekstenziju ili svg, ili jpg, to jest, da bude prava slika a ne zalepljena u Vordu, da bi mogla da se aplouduje ovde. U svakom slučaju, možeš mi poslati taj Vord pa ću da vidim dal može nešto da se uradi... Klikaj na vezu Pošalji e-poštu ovom korisniku i pošalji mi email, pa ću ti odgovoriti kako bi videla moj email.--Maduixa kaži 11:55, 27. jul 2007. (CEST)

---

Promenila sam prvu rečenicu, proveri molim te da li su podaci tačni. Napisala sam da je teorija u psihologiji i da je tehnika učenja, ali nisam baš sigurna da sam pogodila... --Maduixa kaži 11:59, 27. jul 2007. (CEST)

---

Pa da stavim onda tehnika razmišljanja? Ovako je malo neodređeno, i kad se nastavi sa čitanjem, ne zna se o čemu se zapravo govori... Mislim da je sasvim ok da se stavi da je to tehnika razmišljanja...

O kakvoj to stranici Jezičke nedoumice pričaš? Da nije kojim slučajem Klajn stavio svoju knjigu na internet? . Nemaš pojma koliko mi je drago što si voljna da sarađuješ na "normalizaciji" stranice Pravopis. Veoma je bitno da na toj stranici budu referencirana pravila oko kojih se ovde najviše "bijemo"... Ako te zanima, pšogledaj razgovor na članku Grin dej. Tamo sam izložila ukratko problem koji bih volela da postavcim Klajnu. Baš me zanima šta ima on na to da kaže... --Maduixa kaži 12:50, 27. jul 2007. (CEST)

---

Ne bih da ovde ostavljam imejl, previse je javno. Klikni na mojoj stranici na desnoj strani na link Posalji e-postu ovom korisniku. Kad budem dobila imejl, odgovoricu ti. Medjutim prethodno treba da aktiviras svoj imejl na vikipediji, a to se radi na tvojoj stranici na jezicku moja podesavanja. Klikaj tamo i sledi uputstva. --Maduixa kaži 13:10, 27. jul 2007. (CEST)

Imamo sesire.

Korisnik:Jefe ih je nacrtao u Korelu... Nemaš pojma koliko se slažem s tobom u mnogim stvarima koje si napisala... Odgovoriću ti na imejl večeras.--Maduixa kaži 16:37, 27. jul 2007. (CEST)

---

Jeste jeste... Pogledaj sa leve strane, to su veze ka istom članku na drugim vikipedijama...--Maduixa kaži 16:40, 27. jul 2007. (CEST)

---

haha... E pa ja sam još gora, ja nisam ni primetila da si napisala Grin grej....... Aj, pišemo se večeras.--Maduixa kaži 16:47, 27. jul 2007. (CEST)

Nešto me hotmejl zeza, kaže da je preopterećen, tako da nisam još videla tvoj poslednji imejl.

Ostatak veza će da uradi BOT. Hheheh, sigurno se sad pitaš KO je taj bot, barem sam se ja pitala kad su mi prvi put rekli "to će da odradi bot"... Bot jeprogramčić koji služi za neke monotone i dosadne zadatke, kao što je npr. menjanje konstantne gramatičke/pravopisne greške koja se pojavljuje u gomili članaka ili ubacivanje interviki veza (to su ti te veze između članaka). Trenutno se čeka promena pne. u p. n. e. i sličnih grešaka što se tiče pravopisa, menjali smo Habzburgrovci u Habsbrugovci i slično. Što se tiče intervikija, dovoljno je da se kod nas prenese barem jedna veza (najbolje je preneti ka engleskoj viki, jer na nju uglavnom svi vezuju), i bot odradi ostalo. Ne odmah, ali odradi. Kako ubacuješ veze? Ovako: [[en:Ime članka na engleskom]] ili [[es:Ime članka na španskom]] ili na drugim vikipedijama [[sr:Ime članka na srpskom]]...--Maduixa kaži 16:56, 27. jul 2007. (CEST)

---

Evo i šeširi su u članku. Nešto sam razmišljala, da li možeš da napišeš malo više teksta za svaki od njih, jer nam se slike preklapaju? Da barem za svaki od njih imamo teksta koliko je jedna uspravna stranica svake slike? Ovako nam žuti prelazi u tekst o zelenom itd... I još nešto... Bitno je da za članke imamo i reference. Politika Vikipedije je da samo prenosimo ono što su drugi već rekli, tako da bi bilo lepo da se referencira i ovaj članak o ovoj knjizi....--Maduixa kaži 17:10, 27. jul 2007. (CEST)

Vidim, lepo si se snašla..

I izlepila sve kutijice:)

Elem, nešto čudno se dešava sa onim tvojim Evropskim okvirom, našla sam članak preko tvojih promena, prekopirala naslov, i zalepila ga pored onog tvog crvenog i vidi, plav je. Pitala sam Slavena da pogleda (ako već nije otišao)... Ako jeste, videćemo nekog drugog administratora, međutim, teško, jer vidim ja da od jutros nema ni jednoga... Svi na odmoru.

Što se tvog plana tiče, sve je super samo jedna mala napomena. Stranica Vikpedija:Pravopis služi samo Vikipedijancima. Nije deo glavnog imenskog prostora, samim tim ne može se vezivati nigde za članke u glavnom imenskom prostoru (to su ti prosto rečenp, članci). Glavni imenski prostor je vidljiv svima, a stranice koje počinju Vikipedija:.... nije. Ova stranica ne bi trebalo da ima mnogo veze sa člancima. Dakle, jedan posao je srediti tu stranicu, i tu se slažem da treba da bude sažeto i samo ono što je najkontroverznije, najkritičnije itd. Druga stvar su članci - tu je u suštini, pravilo, što više, to bolje. Međutim, takođe količina ne znači i kvalitet, dakle, to što više, treba da bude na zadatu temu, a ne sad da se čovek rasplinjuje. Dakle, Ako pišeš o brojevima, možeš staviti ama baš SVE što znaš o brojevima, sa detaljima još bolje. Naravno, sve treba da bude referencirano. Za sada, ti pravi spisak literature, dakle samo otvori novi naslov koji kaže Literatura, i ispod toga piši knjige koje mogu da posluže kao reference za ono što si pisala.

Nisam baš razumela ono sa originalom i linkovima... Bil'još jednom objasnila... (Malo sam tupša, sad se vrnuh s plaže, pa mi malo sunce udarilo u glavu)....--Maduixa kaži 14:20, 28. jul 2007. (CEST)

Dobrodošlica...

...koleginici/kolegi(?), neobično mi je drago što je neko iz moje branše ovde.--Tsnena 14:36, 28. jul 2007. (CEST)

Pravopis i Prćić

Za početak, želeo bih da te pozdravim i kažem da sam zadovoljan što (polako ali sigurno) na Vikipediji raste broj ljudi koji se zalažu za dosledno poštovanje pravila, bez obzira na to slažu li se lično s njima ili nje. Iz tvojih razgovora s Maduišom zaključio sam da nam upravo osobe poput tebe nedostaju. I administratori ponekad (previše često za moj ukus) umeju da stanu na stranu rešenja koje im se lično više dopada, ignorišući normu, ali što nas je više — to bolje, i imamo veću šansu da zavedemo malo pismenosti ovde. Ukoliko ti nekad zatreba pomoć u borbi protiv večito prisutnih reformatora jezika, slobodno se obrati i meni, a uveren sam — nadam se da mi oni neće zameriti što ih pominjem bez pitanja — da će na strani jezičkih pravila uvek biti i Maduiša (s kojom si već razgovarala) i delija.

Transkripcija je, kao što si možda već zaključila, ovde jedan od najvećih problema. Svi su „eksperti“ za engleski jezik, svi pronalaze neke zvučne zapise pa transkribuju na osnovu onoga što se „čuje“ (a naravno — uvek se, po njima, „čuje“ baš ono što bi oni želeli da čuju, i ne može im se objasniti da engleski jezik sadrži daleko više fonema od srpskog), a najomiljeniji „argument“ im je citiranje dnevne štampe (!!) s ciljem da pokažu kako je neki oblik „ukorenjen“. To su problemi s kojima ćeš se naveliko sretati — ukoliko u međuvremenu ne izgubiš želju da radiš na Vikipediji, što zaista ne želim.

Upravo u vezi s transkripcijom i sama si napravila jednu grešku, što je i glavni razlog mog javljanja. Na jednom mestu si rekla: „...ako je ranije normirano u pravopisu ili g. Prćiću na koga se ljudi masovno pozivaju, ali ako je u Prćiću drugačije nego u Pravopisu, onda Pravopis.“ Praksa Pravopisa da transkripciju zasniva na ortografiji umesto na izgovoru nije se pokazala problematičnom izuzev engleski jezik. Engleski jednostavno ima nepremostivo velike varijacije u izgovoru, i prosto je nemoguće zasnovati pravila na osnovu izvornog pisanja. Srećom, pojavio se Prćić s drugačijim metodom: zasnivanje transkripcije na osnovu izgovora, i njegove tabele prihvaćene su ispred Pravopisa praktično jednoglasno od strane vodećih lingvista (predvođenih, svakako, Klajnom — koji ne propušta priliku da skrene pažnju na njih kad god se povede priča o transkripciji); naravno, ovo važi za engleski jezik, dok je za ostale i dalje merodavan Pravopis. Tačno je da je knjiga iz 1993. „zlatni standard“, ali neki pravila koja ona predviđa mogu biti izmenjena ili dopunjena i pre nego što izađe novo izdanje, odlukama merodavnog tela (prvenstveno Odbora za standardizaciju jezika), a svakako i konsenzusom vodećih lingvista, što se i dogodilo u primeru transkripcije s engleskog jezika. Štaviše, poglavlje o transkripciji s engleskog u budućem izdanju Pravopisa (čiji će rukopis Klajn, kako mi je rekao pre mesec dana, dobiti na recenziju ove jeseni) uređuje upravo — Tvrtko Prćić.

Kurioziteta radi, po Pravopisu bi ime glumca Šona Konerija glasilo Sin, kako bi se transkribovalo ime mesta Worcester (poznatog po sosu) nije izvesno — ali svakako ne Vuster, kako zapravo treba.

Postoji više rečnika izgovora engleskog jezika, među kojima su najkompetentniji Longmanov i kembrički. Potrebno je u nekom od ovih rečnika proveriti kako se izgovor nekog imena zapisuje IPA simbolima, a zatim jednostavno u Prćićevim tabelama proveriti kako se koji simbol prenosi u srpski jezik. U teoriji zvuči vrlo jednostavno, u praksi nakon toga obično usledi beskonačno preganjanje s nadobudnim reformatorima, dok administratori često posmatraju sve iz prikrajka krijući se iza „neutralnosti“. No, kao što rekoh na početku: što nas je više, to je i veća šansa da proturimo normu (zaista žalosno deluje što zvanična pravila moramo „proturati“ umesto da to bude nešto što se podrazumeva, ali ima optimista koji misle da će stvari krenuti nabolje).

Toliko za sada. Naravno, sve ovo što sam napisao posmatraj kao jedan vid koordinacije budućeg rada na Vikipediji, ništa više od toga; ako je ton moje poruke zazvučao loše bilo u kom trenutku, to nije bila namera.

Pozdrav,

Bbasic 14:53, 28. jul 2007. (CEST)

Odlicno

Super si ti sve tamo iskomentarisala. Moram sad malo da se pravdam. Ono za pravopis, sad znam da sam pogresila, al sam stvarno mislila da su ga samo prestampali... Izgleda da sam bila pogresno obavestena...

Pre nove ere, sigurno ide sa belinama. Cudno je to da u Pravopisu koji imam ('60), nisam mogla nista da nadjem o tome (il sam ja slepa il ne umem da trazim), ali kod Klajna kog ja imam, pise bez belina i zamisli, bas MOJ KLAJN ima stamparsku gresku, jer u svim drugim izdanjima pise sa belinama! To ti je baksuz. I super je sto si mi razresila nedoumicu oko onog Hrista - i drago mi je da sam OPET ja u pravu... Mislim, davno sam ja isla u skolu, a i kad sam isla, nikad me nisu pitali gramatiku pa je nisam ni ucila (vec ti napisah zasto), i ja to sve po nekom osecaju, sto znaci da vrlo lako mogu i da pogresim, a s obzirom da je bilo promena, nisam bila sigurna - mozda su eto, i Hrista turili u novi Pravopis.

Sto se tice tvog pitanja sa linkovima. Linkove ka stranicama na internetu stavljas u odeljak koji nazoves Spoljne veze. Daj mi link koji hoces da stavim i ja cu ga staviti, pa da ti vidis kako to ide. Po pravilu, u sam tekst se stavljaju samo linkovi ka drugim clancima na istoj vikipediji, znaci, ne moze cak ni da se poveze sa clankom na na primer, entleskoj vikipediji. Sve linkove na interentu koje smatras korisnima u vezi sa odredjenom temom koja se obradjuje u nekom clanku, treba staviti u odeljak Spoljasnje veze. Zatim imamo odeljak Vidi jos, gde stavljamo veze ka drugim clancima koji nisu bili pominjani u samom clanku, ali imaju veze sa temom. Na primer, u clanku o Gladijatorima, moze se staviti u Vidi jos, veza ka clancima Gladijatorke, Koloseum, Rimska republika, Rimsko carstvo, Spartak, Spartakov ustanak i sl. U Spoljasnje veze bi isli svi veb sajtovi koji govore na bilo koji nacin o Gladijatorima. Ajd, valjda sam ovog puta dobro skapirala i isto tako dobro objasnila...--Maduixa kaži 22:32, 28. jul 2007. (CEST)

Nerazumevanje, stranice i tako to.

Ovako. Ako pogledas malo bolje kad odes na trg, videces da tamo sve stranice pocinju sa Vikipedija:.... Medjutim, sami clanci kao clanci koji su dostupni javnosti ne pocinju ni sa cime, nego jednostavno imaju za naslov ono sto se obradjuje u samom clanku. E, sad. To je zato da bi se razlikovao "glavni imenski prostor" tj. sami clanci, od internih stranica samog Viki kolektiva, gde mi raspravljamo nase stvari. E, sad, ona stranica koju sam te zamolila da sredimo i gde treba da bude sve ukratko je Vikipedija:Pravopis, dakle stranica koja NIJE članak, nego stranica na kojoj bi trebalo da stoje objavljena pravopisna pravila oko kojih ima najviše nedoumica, kako bi oni koji uređuju Vikipediju lako došli do odgovora kad ne znaju kako nešto da napišu. Ta stranica je u principu vidljiva bilo kome, ali taj neko mora da zna kako do nje da dođe, jer se ne dobija jednostavnim ukucavanjem reči Pravopis u prozorčetu za pretragu. Dakle, to je jedna stvar, koja nema veze sa člancima.

S druge strane, govorila sam ti o samim člancima, i kako iz oblasti jezika, pravopisa i književnosti nemamo mnogo članaka a i ono što imamo, sumnjivog je kvaliteta. Sad govorim o "glavnom imenskom prostoru" o člancima koje može da nađe bilo ko, samo ukucavanjem određene ključne reči u pretragu. Ovde nema ni ono Vikipedija:... niti bilo koji drugi "prefiks". Čist go naziv članka. Na primer, istorija je dosta bolje obrađena od samog srpskog jezika. Ima veoma mnogo članaka koji za temu imaju neki događaj iz istorije, ali imamo malo članaka o, na primer, umetnosti (sad trenutno rade neki na povećavanju broja članaka na ovu temu), književnosti (tu smo stvarno, da nas bude sramota, ali nema ljudi koji bi mogli da pišu dobre članke) itd. Daklem, Kad budeš pisala neki ČLANAK ne možeš ubaciti u njega vezu ka našoj internoj stranici o pravopisu, iliti stranici Vikipedija:Pravopis. Međutim, u našu internu stranicu, slobodno možeš ubaciti veze ka običnim ČLANCIMA. Na primer. Ako u članku Pravopis, hoćeš da ubaciš link ka Vikipedija:Pravopis, to ne može. Međutim, ako hoćeš obrnuto, to može. Suptina je, ponavljam, da se u običan članak ne može ubacivati poveznica ka našim internim stranicama. Nadam se da sam sad bolje objasnila. Ako nisam, a ti reci, pa će opet da pokušamo--Maduixa kaži 22:46, 28. jul 2007. (CEST)

OK, samo lagano...

Mada, moram te razočarati, ovde imamo običaj da ništa ne brišemo, ali i da ostavim tako kako je, ipak je dostupno i može se sve pročitati, jer se ovde u principu ništa ne gubi, čak i kad se izbriše. Neću vraćati tvoje brisanje, al da znaš da ima revnosnih admina koji kad budu videli uklanjanje tolike količine teksta (upada u oči), od strane nekog drugog na nečijoj str. za razgovor, moguće je vrlo lako da vrati izmenu. Arhiviraću stranicu, ionako je potrebno, već je predugačka.--Maduixa kaži 09:31, 30. jul 2007. (CEST)

Šeširi

Aj kad završiš a ti javi, pa da sredim te šešire. Zaboravila sam, izvini.--Maduixa kaži 09:52, 1. avgust 2007. (CEST)

---

Nisam i neću da budem. Šta ću, navikla sam da budem opozicija... Sad ću da probam nešto sa šeširima. Nemoj ništa da diraš da se ne sukobimo sa izmenama. Kad završim, jeviću ti da pogledaš.--Maduixa kaži 09:58, 1. avgust 2007. (CEST)

---

Evo, reci kako ti se čini. Onaj žuti ima malo više teksta pa mu primer sa mačkama štrči, al srediću to. Nego, htedoh da te pitam. Taj primer u žutom šeširu malo nema veze s mozgom. Vidi: Mačke su zaista korisne u kući zbog hvatanja miševa, služe kao primer deci kako se treba brinuti o životinjama, nezavisne su i lake za održavanje.

Ako mačke hvataju miševe, one ih ubijaju, jelda? Kako onda one mogu da budu primer deci kakose treba brinuti o životinjama? Pa to je horor! Iz ovoga se izvlači zaključak da životinje treba mučiti (da, mačke to rade kad uhvate miša, malo ga maltretiraju pre nego što ga ubiju) i ubijati. Mislim da je ovaj deo oprimeru deci suvišan jer pod jedan, mislim da nema logike, pod dva, ako je ima onda je logika užasna i totalno pogrešna.--Maduixa kaži 10:20, 1. avgust 2007. (CEST)

---

Ja ću ipak da izbacim to, jer mislim da primer ništa ne gubi, a deca ne mogu da dođu do pogrešnih zaključaka (iako su miševi štetočine). Ja sam transkribovala skraćenice, i videla sam tvoje intervencije, čak sam jednu "prepisala" na glavnu stranu i skinula sam onu etiketu jer nema smisla. Aj, sad moram da radim nešto, pišemo se kasnije.--Maduixa kaži 11:01, 1. avgust 2007. (CEST)

---

Sve je u redu kod mene. Koji navigator koristiš? Ako je Internet eksplorer, vrlo je moguće da ti se nešto poremeti. Savetujem ti da što se Vikipedije tiče, pređeš na Fajerfoks. Osim toga, i silni dugmići koje ja imam samo funkcionišu u Fajerfoksu. Moram da pitam nekog da mi kaže kako ide moja stranica sa dugmićima (zaboravila sam), pa da je iskopiraš i napraviš svoju. Al to samo ako imaš Fajerfoks. Kao što rekoh, u IE ne vredi...--Maduixa kaži 13:30, 1. avgust 2007. (CEST)

Dugmići

Ovako.

Ako imaš Fajerfoks, onda će ovo da deluje. U protivnom, ništa.

Edituj ovo: Korisnik:Maduixa/monobook.js

iskopiraj sve što ima tamo i nalepi ovde: Korisnik:Jlna/monobook.js

kada snimiš ovu stranicu, potrebno je da uradiš osvežavanje te stranice (monobook.js), ali sa šift dugmetom, znači šift+rifreš dugme (shitf+F5 ili ctrl+F5).

I gotovo. Kad budeš sledeći put editovala, videćeš da iznad prozora imaš mnogo više dugmića nego sada. Imaš i tri smajlija: ... --Maduixa kaži 14:46, 1. avgust 2007. (CEST)

---

E, pa ništa onda dok se ne vrneš u Bgd...--Maduixa kaži 19:41, 1. avgust 2007. (CEST)

---

Šta je ono što si mi zalepila? I kakve to etiketice spominješ? Jesi videla šešire? Hefe napravio tabelu pa su se baš lepo skockali...--Maduixa kaži 20:08, 1. avgust 2007. (CEST)

Etikete i ostalo

Aha. Rekla sam da sam videla sta si tamo pisala, pa sam konkretno o onom S/SA sto si pisala iskopirala i zalepila na samu stranicu pod tim nalsovom. A etiketu sam skinula. Onu glupu za koju se ti i ostali pitaju sto u uopste tamo stoji - onu na kojoj pise da ta stranica ne valja.

Za potpis, ako editujes neku stranu gde sam se potpisala, mozes videti kako to izgleda. Iskopiraj, i promeni ime korisnika, mozes promeniti i boje, sta god hoces u nekom edit prozoru, pa onda zalepis u prozorce u MOJA PODESAVANJA, tamo gde ti pise, ime.

Recenice koje imas, sta su? Ciji su citati? Koliko je to? Jel su citati ili su neciji tekstovi? Jel imas odobrenje osobe da to pusti pod licencom GNU? Mislim da je bolje da o tome pitas na primer, Sasu Stefanovica, ili nekog drugog administratora koji je jos ovde ili da sacekas septembar kad se svi budu vratili. Ja nisam bas najbolje upoznata s tim, ali znam da moras da imas odobrenje autora za bilo sta sto hoces da stavis na Vikiizvornik i da to odobrenje mora da bude napismeno, jer se onda ono cuva na posebnom mestu, koje takodje ne znam kako da nadjem, ali neki od administratora sigurno zna. Jovan Vukovic (jovanb), ali i on nesto slabo prolazi ovuda...--Maduixa kaži 10:32, 2. avgust 2007. (CEST)

Dobrodošli

Dobrodišli Jlna. Pomoći ću kad god mogu. Vidim da Vas interesuje pravopis na Vikipediji. To u potpunosti pozdravljam, i pozivam da kad god imate vremena posvetite ispravljanju pravopisnih grešaka. Ipak, da Vas uputim, postoje neka pravila ovde na Vikipediji koja su ranije usvojena.

• Tekstovi se pišu ekavicom ili ijekavicom ravnopravno. Ako je tekst započet ekavicom trebalo bi ga tako i dopunjavati ili ako je započet ijekavicom treba ga dopunjavati ijekavicom. Meni to predstavlja problem. Ijekavicu razumem ali pošto je ne koristim a nisam lingvista kada naiđem na tekst koji bih dopunio, pišem ekavicom koju koristim u svakodnevnoj komunikaciji.
• Takođe, postoji pravilo vezano za pismo koje se koristi. Tekst započet ćirilicom treba i završiti ili dopunjavati ćiriličnim tekstom. Isto važi i u slučaju upotrebe latiničnog pisma.

Ukoliko sve ovo već znate ne zamerite, a što se tiče naše buduće komunikacije ako je to u redu ne bih Vam dalje persirao, što ni od Vas ne tražim. Pozdrav --Jefe 14:33, 2. avgust 2007. (CEST)

E kad smo to rešili, pozdravljam te (bez persiranja)--Jefe 23:55, 2. avgust 2007. (CEST)

Stranica

Jelena, ne moze ovako kako si ti to pocela... Na onoj stranici gde se nalaze sama pravila, ne mozes pisati kao da razgovaras s nekim, ne mozes pisati: nisam ja to bas tako napisala itd. Tamo treba da stoji tekst kao u udzbeniku. Osim toga, ja nisam nista menjala, samo sam prebacila ono sto si tamo napisala bez delova koji su ukljucivali "nonsalantan razgovor". Uporedi stranicu za razgovor gde si objasnjavala S/SA sa onim sto sam ja prenela i videces da ja nisam nista menjala, nego samo prenela delove iz onoga sto si pisala.

Molim te, popravi to tamo - zamisli da pises udzbenik. Komentari su samo za stranicu za razgovor.

Eh, da. I taj Milant.. Ne obracaj paznju mnogo na tog lika. Pogledaj mu korisnicku stranu i bice ti jasno kakav je lik u pitanju. --Maduixa kaži 19:49, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Videla sam. dobro je što si sve promenila ali ipak treba da ostaviš ono sa crkvama. Zašto? Zat što se ovde vodi i rat oko velikih slova. Mnogi ljudi vole da pišu sva vleika slova u imenima institucija a ponajviše imana crkava, pa je zato i taj deo bio imenovan imena crkava, a trebalo bi u stvari imena institucija, pa da se pored crkvi spomene i npr. Matica srpska a ne Matica Srpska, i sl. U nekim delovima sam malko popravila i dodala stvarčice, jer moraš da shvatiš da ima mnogo ljudi koji jednostavno ništa od svega toga ne znaju, i najbolje im je pokazati na primerima, a onda ima i ljudi kojima ako ne napišeš sve crno na belo, uvek će da iznalaze rupe u tvojim pisanijima kak bi dokazali svoje pogrešne teorije - zaboga, to su radili sa samim Pravopisom, pa što ne bi radili i sa tekstom na vikipediji. Nisam baš razumela ono oko menjanja imena.Zašto? Šta fali ovom naslovu?--Maduixa kaži 20:50, 2. avgust 2007. (CEST)

Vrednice...

Vidim da si mnogo vredna bila i juče i danas... Lepo izgleda stranica... I biće sve bolja i bolja...--Maduixa kaži 10:54, 3. avgust 2007. (CEST)

Pravopis, itd ...

Drago mi je da si se latila ovog gigantskog posla. Znaš ono: "Ovo je mali korak za mene, ali veliki za čovečanstvo". Priznajem da me zanimaju neke zezalice i baš bih voleo da vidim hoće li se pojaviti u nedoumicama.

1. Prvo je pitanje komparacije prideva. Ja sam bio ubeđen da u svim indoevropskim jezicima DOBAR i LOŠ imaju nepravilnu komparaciju. Međutim, sve češće umesto LOŠ/GORI/NAJGORI zatičem LOŠ/LOŠIJI/NAJLOŠIJI (ima ga čak i u Vikipediji, slobodno pretraži pa ćeš videti).
2. Drugo pitanje je vezano za Jagodu. Interesuje me da li je ona Špankinja ili Španjolka? Ovaj drugi oblik se poslednjih godina sve češće pojavljuje, pa sam ga zatekao pre neki dan čak i u razgovorima na Vikipediji. Nisu neuobičajene konstrukcije tipa: "U ovoj španskoj seriji nisu sve glumice Španjolke." Ja sam bio ubeđen da bi i serija morala biti španjolska odnosno da glume španjolski glumci, ali me nekako ljudi ne razumeju ... ili ja nešto ne razumem.

Toliko od mene. Ah da, ćao, kako si. -- JustUser  JustTalk 11:22, 3. avgust 2007. (CEST)

Ma..

.. Samo ti ispravljaj. Ja ionako to tamo pisem u letu, i moguce je da negde nesto nedovrsim ili previdim. Mislila sam da jepotrebno dati primer pravilno/pogresno, jer ljudi bas tu najvise grese - u tom proslom vremenu. Koliko puta sam cula: Pa sta hoces, jel sam se izvinuo? I tako za sve ostalo. Naslov, ok, sad sam shvatila i slazem se. Uradicu u toku dana to.

Sto se crkava tice, ja ne mogu nista da tvrdim, ali su mi vise nego jednom ukazali na ta mala i velika slova sa sv. a ne Sv. i to vrlo kompetentne osobe, tako da ne znam sta da ti kazem. I kad smo vec kod toga, da li je Sveto rimsko carstvo ili je Sveto Rimsko carstvo? Zapadno rimsko carstvo ili Zapadno Rimsko carstvo? Napuljska kraljevina ili Napuljska Kraljevina? Tu nekako ne mogu da se odlucim, jer ne znam da li je to kraljevina deo imena ili jednostavno denominacija drzave koja je kraljevina, kao kad vismo rekli srpska drzava?--Maduixa kaži 12:04, 3. avgust 2007. (CEST)

---

Ok, onda ću to da potražim u Pravopisu. Što se crkvi tiče, neka Pravoslavna crkva piše kako ona misli da treba, mi smo SVETOVNA a ne religiozna enciklopedija i pisacemo onako kako to pravopis nalaže, a nalaže da se imena institucija pišu prvo početno veliko ostala mala, pa će samim tim i biti Srpska pravoslavna crkva. A što se tiče crkve sv. Marka, ja mislim da treba pisati Crkva sv. Marka jer je to ime crkve, pa samim tim prva reč treba da se piše velikim slovom. Nisam znala to za sv./Sv. Savu. Gde to piše?--Maduixa kaži 13:32, 3. avgust 2007. (CEST)

---

Pa evo, jel vide Delijin komentar da ih Klajn spominje? Kaže, sve malim slovom. Aj, pitaću Bašića da nam razjasni ovu zavrzlamu oko crkava. Sa ostalim se slažem.--Maduixa kaži 13:56, 3. avgust 2007. (CEST)

Mala tajna velikih majstora

Kada pises neki tekst, kao npr. poruku, i imas sukobljene izmene, samo kliknes na Back, i iskopiras svoj tekst, ponovo editujes stranicu zalepis i sacuvas.--Maduixa kaži 13:59, 3. avgust 2007. (CEST)

Odgovor

Ne znam da li si pogrešno razumela rođaka ili ti je on nešto drugo čitao, ali u svakom slučaju Pravopis je vrlo određen o tom pitanju. Možeš proveriti i sama kad dođeš do njega.

Što se tiče imena crkava, možda bi mogla da budeš malo blaža s komentarima. Iako si Maduiši rekla: „To je pisao ipak neko ko nema pojma“, obradovaće te saznanje da je sporni deo na Vikipediji bio od reči do reči prepisan iz Rečnika jezičkih nedoumica Ivana Klajna. :)

E sad, kako dalje postupati? Već je primećeno da Pravopis nije dovoljno određen, pa imamo i različite stavove uglednih lingvista: Klajn, kao što je rečeno, smatra da naziv treba pisati malim slovom (crkva svetog Petra), dok Fekete piše samo prvo slovo veliko (Crkva svetog Petra); možda postoji i tumačenje po kom bi trebalo pisati crkva Svetog Petra, ali na to nisam naišao a i, kao što ću objasniti, ta varijanta uopšte nije logična.

Ja se slažem s Feketeom, pa ću pokušati da opravdam taj oblik. Pravopis propisuje da se nazivi građevina pišu velikim slovom, a velikim slovom piše i nazive crkava kada oni predstavljaju imena svetaca u nominativu (npr. Sveti arhanđel Mihailo), pa iz toga zaključujemo da je ipak opravdanije „negde“ staviti veliko slovo, nego ga ignorisati poput Klajna. Ako se dovde slažemo, ostaje još pitanje gde staviti to veliko slovo (da li Crkva svetog Petra ili crkva Svetog Petra; naravno, nikako i jedno i drugo). S tim u vezi, pomenuo bih lepu datu analogiju, ULICA KRALjA MILUTINA. Kao što znamo, postoje dva načina da se to zapiše: Ulica kralja Milutina ili ulica Kralja Milutina. Ovaj dubletizam potiče odatle što reč „ulica“ možemo shvatiti kao deo punog naziva, ali i kao samo opis. Drugim rečima, možemo reći „Živim u Ulici kralja Milutina“, ali i samo „Živim u Kralja Milutina“. Međutim, ovaj način rezonovanja ne možemo primeniti na crkve, jer niko ne bi rekao „Idem u SVETOG PETRA“, već isključivo „Idem u CRKVU SVETOG PETRA“. Dakle, ovde imenica „crkva“ jeste obavezan deo naziva, i stoga treba pisati Crkva svetog Petra.

Međutim, ovo je samo moje mišljenje. Ipak, načelno važi: kad god postoje oprečna tumačenja vodećih lingvista pitanja nedorečenog u Pravopisu, uvek se prihvataju obe varijante (jer ko smo mi da određujemo ko je od njih dvojice u pravu). Zbog toga ne bismo smeli progoniti ni jedan ni drugi način, a uveren sam da će novi Pravopis (koji, ako bog da, izlazi sledeće godine) to regulisati kako valja.

Zbilja, gde si našla da se može pisati Sveti Sava? Pravopis, a i sva ostala literatura u koju sam gledao, navodi samo sveti Sava, a Sveti Sava može samo kao ime praznika.

Što se tiče moje korisničke stranice i informacija na njoj, radije ne bih da je popunjavam. Više bih voleo da me drugi ljudi upoznaju na osnovu onoga što radim nego na osnovu onoga što napišem o sebi. Nadam se da se ne ljutiš.

Pozdrav,

Bbasic 14:10, 3. avgust 2007. (CEST)

Ma jesam pročitala...

I rekoh ti da se slažem sa svim što si napisala. Vidiš, Bojan ti je sve lepo napisao ono što sam ja htela da kažem, to oko dileme dal je Crkva sv. Petra ili crkva sv. Petra. Mislim ja da to nema mnogo veze sa crkvom, nego sa imenima ustanova, tako da tako treba i da se tretira. Crkva sv. Marka je ime građevine, pa samim tim sledimo pravilo Početno slovo veliko ostala mala, osim kad je u pitanju vlastito ime. A ya Srpsku pravoslavnu crkvu sam ti već napisala šta mislim. Isto insitucija isto samo prvo vel. slovo. Nek Crkva piše kako hoće, ja pratim Pravopis.

A to o jednačenju po zvučnosti, nije loše da se ubaci, kratko. Koji su zvučni, koji bezvučni koji sonanti, uz kratko pravilo i par primera. Pravo da ti kažem, i ja se ponekad zbunim pa ne znam jel' treba d ili t...--Maduixa kaži 14:57, 3. avgust 2007. (CEST)

---

Ma da, Ivan Klajn, glavom i bradom... Inače, imali smo mi ovde i korisnika Ivan Klajn. Naravno, bila je zajebancija, jer je jednom korisniku prekipelo sa silnim prepirkama i citiranjima te Klajn ovo, te Klajn ono, a po prirodi inace vickast, odlucio je da se tako nasali... Al ja sam ga odmaK provalila...--Maduixa kaži 15:20, 3. avgust 2007. (CEST)

Pa šta to uradi?

Jes vala nestrpljiva.... Što ubaci sad ono u glavni imenski prostor? Naše stranice uvek počinju sa Vikipedija: .... Ček, sad žu da sredim.--Maduixa kaži 15:37, 3. avgust 2007. (CEST)

---

Evo, promenila sam. Za obične ljude, pisaćemo (tj. pisaćeš) članke. Ovo je naše zbrda zdola i za internu upotrebu. U suštini, može to da vidi bilo ko, ako zna gde treba da gleda. Evo, sad sam izpremeštala stranu. Nisam mogla ranije, ja sam ipak na poslu--Maduixa kaži 15:43, 3. avgust 2007. (CEST)

---

Arhivu praviš tako što staviš {{архива3}}, i tamo ćeš imati neke brojeve, koji se crvene. Iskopiraš sve sa tvoje strane za razgovor i pejstuješ u taj crveni broj 1. A na staroj stranici (to je ova) sve izbrišeš, samo ostaviš {{архива3}}. Nadam se da sam ti dobro objasnio, ako ipak nisam ti mi se javi, znaš kako . --Filip Knežić (razgovor) 11:24, 4. avgust 2007. (CEST)

Evo da pokušam još jednom, ako ne uspeš, napraviću ti ja. Znači iskopiraš prvu stranu celu, sve što ima u njoj, i sve to što ima izbrišeš, staviš onaj šablon {{архива3}} i tu će biti neki brojevi idečeš pisanje arhiva pa ispod brojevi, otvoriš broj jedan i sve pejstuješ i sačuvaš.--Filip Knežić (razgovor) 11:51, 4. avgust 2007. (CEST)