Роанда
Роанда је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2022. има 324 становника (према попису из 2011. било је 460 становника).[1]
Роанда | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Општина | Свилајнац |
Становништво | |
— 2022. | 324 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 10′ 13″ С; 21° 22′ 27″ И / 44.170333° С; 21.374166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 220 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | SV |
Атар села се простире на 1240 хектара од чега је 20% необрадиво под шумама и ливадама. Делови атара су: Било, Браневац, Бусија, Валога, Врба, Градиште, Дугачко поље, Дутар, Ђаковица, Јазвине, Коса, Криваја, Крушаре, Лужак, Пољана, Равна гора, Слатина, Туњевац, Хајдучки поток и Црквиште. Делови села су добили назив по неким карактеристикама родова и местима одакле су се становници доселили: Скокицки, Станкицки, Радовански, Тешицки и Кушљански.
Роанда спада у ред брдско-клисурских насеља и смештена је са обе стране роаначког потока који извире у атару Кушља. Село је моравско-ресавског типа. Кроз насеље води један шири, главни пут који је испресецан са више споредних. Окућнице у центру су површински мање а иза периферних кућа су њиве.
Демографија
уредиУ насељу Роанда живи 478 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (46,1 код мушкараца и 50,1 код жена). У насељу има 184 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 19 | 20 | ||
75—79 | 15 | 27 | ||
70—74 | 26 | 31 | ||
65—69 | 25 | 42 | ||
60—64 | 18 | 22 | ||
55—59 | 12 | 14 | ||
50—54 | 7 | 9 | ||
45—49 | 22 | 16 | ||
40—44 | 20 | 10 | ||
35—39 | 14 | 18 | ||
30—34 | 11 | 13 | ||
25—29 | 13 | 15 | ||
20—24 | 15 | 10 | ||
15—19 | 8 | 17 | ||
10—14 | 21 | 10 | ||
5—9 | 10 | 16 | ||
0—4 | 15 | 10 | ||
Просек : | 46,1 | 50,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 225 | 29 | 165 | 21 | 10 | 0 |
Женски | 265 | 19 | 169 | 66 | 11 | 0 |
УКУПНО | 490 | 48 | 334 | 87 | 21 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 114 | 78 | 0 | 2 | 8 |
Женски | 69 | 56 | 0 | 0 | 3 |
УКУПНО | 183 | 134 | 0 | 2 | 11 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 7 | 12 | 0 | 2 |
Женски | 0 | 0 | 6 | 0 | 0 |
УКУПНО | 1 | 7 | 18 | 0 | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 2 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 3 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 4 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 0 |
Порекло становништва
уредиПрема подацима из 1926. године у месту су живели родови:[5]
На источној страни потока су:
- Скокићи (15 к., Св. Јован), дошли око 1830. г. из Миливе.
- Вучковићи (25 к., Св. Никола), староседеоци.
- Тошићи (15 к., Св. Никола), не зна се одакле су.
- Нинковићи (10 к., Св. Никола), староседеоци.
- Миладиновићи (9 к., Св. Никола), староседеоци.
На западној страни потока су:
- Степановићи (5 к., Св. Лазар), дошли из врањске околине.
- Кушљићи - Бугарчићи (15 к., Св. Јован), дошли из врањске околине (први се доселио неки врећар на кусош коњу).
- Обадовићи (10 к., Св. Никола), дошли око 1830. г. из пожаревачке Добрња.
- Радовановићи (20 к., Св. Трифун и Св. Арханђел), доселили се од Ђаковице.
- Станкићи - Косовци (37 к., Св. Никола), дошли са Косова.
- Миловановићи (6 к., Св. Никола), не зна се одакле су.
- Ковачићи (Живановићи) (6 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се из Велчиког Поповића. приликом помештања села. Род су са Ковачићима из Великог Поповића.
- Ђорђевићи (6 к., Благовести). дошли из Хомоља, по пореклу су Власи, али су примили све српско.
Знаменитости
уредиЈедно од знаменитости Роанде је православна црква посвећена св. Марији Магдалени која је саграђена по узору на цркву манастира Раванице.
Референце
уреди- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ "Насеља" књ.26 (др. Станоје М. Мијатовић: Ресава