Велики Поповић је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1254 становника.

Велики Поповић
Велики Поповић
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаДеспотовац
Становништво
 — 2011.Пад 1254
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 01″ С; 21° 21′ 22″ И / 44.117° С; 21.356166° И / 44.117; 21.356166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина198 m
Велики Поповић на карти Србије
Велики Поповић
Велики Поповић
Велики Поповић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35223
Позивни број035
Регистарска ознакаDE

Овде се налазе Запис платан у центру (Велики Поповић), Запис липа код цркве (Велики Поповић), Запис Милића храст (Велики Поповић).

Историја уреди

Указом од 8. јула 1882. године Велики Поповић је проглашен варошицом у срезу деспотовачком округу моравском.[1] У месту је 1926. године почела градња прве православне цркве. Трговац из те варошице Милоје Новаковић поклонио је земљиште за нову цркву, трговац из Пожаревца, Ђока Цветковић поклонио је Црквеном одбору на располагање једну кућу са плацем у Поповићу. Њеном продајом повећан је новчани фонд предвиђен за градњу храма.[2]

Порекло становништва уреди

Подаци датирају из 1926. г.[3]

Село се дели на мале: Рватску, Дебељанску, Ковачку, Субицку, Циганску и на Варошицу.

У Рватској Мали су:

  • Рвати (12 к., Митровдан). Стари Никола Рват, који је умро 1673. г. доселио се из Хрватске и узео под закуп од старог Ковача воденицу на Ресави. После се са Ковачевом фамилијом ородио и ту остао. Тада је село било у данашњем Селишту.

У Дебељанској Мали су:

  • Дебељанци (60 к., Св. Ђорђе Алимпије), дошли су са Косова. Тамо се звали Поганци.

У Ковачкој Мали су:

  • Ковачи - Ковачевићи - Ковачићи (60 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), староседеоци су и овде су дошли из Селишта.

У Субицкој су Мали:

  • Субићи (60 к., Св. Арханђел), староседеоци су. Презивају се и Брнзарци зато што је неки њихов прадед узео или украо Власима сир (брнзо).

У Циганској су Мали:

  • Цаићи - Мулићи (50 к., Св. Никола), Цигани, дошли око 1870. г. из Брестова.

У Варошици су:

Демографија уреди

У насељу Велики Поповић живи 1193 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (42,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 433 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.958
1953. 2.011
1961. 2.114
1971. 2.000
1981. 1.974
1991. 1.768 1.581
2002. 1.455 1.791
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.417 97,38%
Роми
  
11 0,75%
Југословени
  
6 0,41%
Румуни
  
1 0,06%
Албанци
  
1 0,06%
непознато
  
12 0,82%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља
 
Велики Поповић, куће поред пута
 
Споменик палим ратницима

Референце уреди

  1. ^ Костић, Лаза (1928). Закон о местима, са списковима свих вароши и варошица и коментаром. Београд: Штампарија "Туцовић". стр. 28. 
  2. ^ "Политика", Београд 1929. године
  3. ^ "Насеља" књ.26 (др. Станоје М. Мијатовић: Ресава
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди