Слободарски социјализам
Слободарски социјализам, антиауторитарни социјализам или бездржавни социјализам је скуп антиауторитарних, антиетатистичких и слободарских политичких филозофија унутар социјалистичког покрета који критикују државносоцијалистичку концепцију социјализма као облик државног капитализма у којем мањинска и отуђена бирократија задржава централизовану контролу над економијом и диригује масама, уместо да становништво преузме моћ у своје руке. Захтева коренити раскид са светским капитализмом и успостављање уређења бескласне заједнице чије би главне карактеристике требале бити: глобални карактер, заједничко власништво, демократско управљање, производња само и директно за потребе и бесплатан приступ. Критикује робовање плати и надници на радном месту или месту производње и стваралаштва, а афирмише самоуправљање произвођача, стваралаца и креативаца, те децентрализоване демократске структуре политичке организације.[1]
„Слободарски социјализам“, „антиауторитарни социјализам“, „бездржавни социјализам“ или „леви анархизам“ је школа мишљења унутар социјалистичке теорије и социјалистичког покрета. Инспирисани идејама левог слободара Пјера Жозефа Прудона и праксом Париске комуне из 1871. године леви слободари Михаил Бакуњин и Петар Кропоткин су међу првима развијали теорије о бескласном, антиауторитарном социјалистичком и демократском друштву, залажући се за друштво без приватног власништва и репресивних делова постојеће капиталистичке државе.[2][3]
Слободарски социјализам често критикује репресивне елементе постојеће капиталистичке државе и тврди да се друштво које се темељи на слободи и правди може постићи једино превладавањем ауторитарних и репресивних институција које контролишу средства за производњу и расподелу и подређују већину радног и обесправљеног становништва власничкој капиталистичкој класи или политичкој и економској елити. Слободарски социјалисти се залажу за децентрализоване демократске структуре засноване на федералним или конфедералним удружењима, формираним на приципима директне демократије и демократских тела, као што су савети произвођача. Разликује се од ауторитарног и авангардистичког приступа бољшевизма и лењинизма, али и реформизма фабијанизма и Бернштајнове верзије социјалдемократије.[4][5][6]
Облици и социјалистичко крило прошлих и садашњих политичких филозофија и покрета који се обично описују као слободарско социјалистички укључује анархизам (посебно анархистичке школе мишљења као што су анархосоцијализам, анархосиндикализам, анархоколективизам, зелени анархизам, мутуализам и социјални анархизам), затим слободарски марксизам, луксембургизам, поједине верзије демократског социјализма, аутономизам, социјализам савета, партиципизам и револуционарни синдикализам.[7][8]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Diemer, Ulli (1997). "What Is Libertarian Socialism?". The Anarchist Library.
- ^ Davidson, John Morrison (1896). Anarchist Socialism vs. State Socialism at the London International Labour Congress (1896). W. Reeves.
- ^ Poland, Jefferson; Sloan, Sam, ed. (1968). Sex Marchers.
- ^ Prichard, Alex; Kinna, Ruth; Pinta, Saku; Berry, Dave, eds. (December 2012). Libertarian Socialism: Politics in Black and Red. Palgrave Macmillan.
- ^ Hart, David M.; Chartier, Gary; Kenyon, Ross Miller; Long, Roderick T., eds. (2017). Social Class and State Power: Exploring an Alternative Radical Tradition. Palgrave.
- ^ Bookchin, Murray; Biehl, Janet (1997). The Murray Bookchin Reader. Cassell.
- ^ Rocker, Rudolf (2004). Anarcho-Syndicalism: Theory and Practice. AK Press.
- ^ Mendes, Silva (1896). Socialismo Libertário ou Anarchismo.