Википедија

Туризам на Кипру

Туризам на Кипру заузима доминантан положај у економији земље[1][2] и током година је значајно утицао на његову културу и мултикултурни развој.[3][4] Године 2006. туристичка индустрија чинила је 10,7% БДП-а земље, а укупна запосленост у туристичкој индустрији процењена је на 113.000 радних места.[5] Са уобичајеним минимумом од око четири милиона туристичких долазака годишње[6] то је 40. најпопуларнија дестинација на свету[7][8] и шеста најпопуларнија дестинација по становнику локалног становништва.[9] Кипар је пуноправни члан Светске туристичке организације од 1975.[10]

Грчка стена где легенда каже да је Афродита, грчка богиња љубави, изронила из мора.
Кањон Авакас у Акамасу.
Плажа Протарас лети.
Пешчане плаже често се користе као станишта зелених морских корњача.

Историја

уреди

Вароша је некада била једна од најпопуларнијих дестинација на свету, коју су посећивале холивудске звезде попут Мерилин Монро, све до турске инвазије Кипра 1974. Сада је напуштен и већину чувају наоружане трупе.[11]

Доласци по земљама

уреди
 
Грчка стена (позадина) са Сараценском у првом плану.
 
Плажа Аја Текла.

Већина туриста долази из других делова Европе. Преко 80% посетилаца долази из северне, западне и источне Европе, а британски туристи су и даље најбројнији. Томе доприноси неколико фактора, укључујући широко говорени енглески језик, као и историја Британског Кипра и присуство британских војних база у Акротирију и Декелију. Смањење Светске економске кризе се одражавала падом туриста, истичући прекомерно ослањање кипарске туристичке индустрије на једно тржиште. У току су напори да се повећају доласци из других земаља.[12] У складу са савременим геополитичким кретањима, руски туристи постали су друга највећа група крајем 2000-их и од тада се нагло повећава.[13][14][15]

Укупан број туриста за сезону 2018. износио је 3,93 милиона. Већина посетилаца који су краткорочно долазили били су из следећих земаља:[16]

Ранк Држава 2016 2017 2018
1   Уједињено Краљевство 1.157.978   1.253.839   1.327.805
2   Русија 781.634   824494   783.631
3   Израел 148.739   261.966   232.561
4   Њемачка 124.030   188.826   189.200
5   Грчка 160.254   169.712   186.370
6   Шведска 115.019   136.725   153.769
7   Пољска 42.683   56.665   89.508
8   Швајцарска (укључујући  Лихтенштајн) 46.602   57.540   74.216
9   Украјина 62.292   48.190   69.619
10   Румунија 28.741   49.304   66.969

Конкурентност

уреди

Према извештају Светског економског форума 2013. кипарска туристичка индустрија заузима 29. место у свету. У погледу туристичке инфраструктуре, Кипар је у односу на туристичку индустрију на првом месту у свету[17] уз неке од најпопуларнијих[18] и најчистијих плажа у Европи.[19] То се одражава на сезонску расподелу долазака туриста са несразмерним бројем током летњих месеци.[20] Док већина источних одмаралишта попут Протараса и Аја Напе привлачи већину острвских туриста током марта до новембра, запад острва остаје отворен за туризам промоцијом кипарске историјске културе и специјализованих спортова попут голфа и пењања.

Инвестиције

уреди

Извештај Светског савета за путовања и туризам 2016. описује да је укупно улагање у индустрију 2015. износио 273,7 милиона евра, или 14,0% од укупних инвестиција. Предвиђао се раст од 5,3% 2016. и 2,9% годишње током наредних десет година на 384,6 милиона евра 2026.[21]

Плаве заставе

уреди

Према најновијем извештају KPMG, Кипар има најгушћу концентрацију плажа са плавом заставом, од којих су највише на источном делу и највише плавих застава по глави становника на свету.[22]

Језик и услуга

уреди

Енглески језик је универзални, јер острво има међународну перспективу.[23] Руски језик се такође говори у туристичкој индустрији.[24] Грчки и турски језик су и даље главни језици којима говоре грчко-кипарска и турско-кипарска заједница.[25]

Особље и образовање

уреди

Еуростат је 2012. известио да је Кипар најобразованија земља у Европи после Ирске, пошто 49,9% становника Кипра има дипломе.[26] Године 2013. само су три државе чланице Европске уније уложиле више јавних средстава у образовање од Кипра, мерено уделом у БДП-у (6,5% у поређењу са 5,0% просека Европске уније).[27]

Кипарска туристичка организација

уреди

Кипарска туристичка организација била је полу владина организација задужена за надзор индустријске праксе и промоцију острва као туристичке дестинације у иностранству. Године 2007. туристичка организација је потрошила пријављених двадесет милиона евра на промоцију.[28] Године 2019. туристичка организација је замењена владиним министарством, замеником министарства туризма, које је преузело имовину и одговорности туристичке организације.[29]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Cyprus Travel & Tourism - Climbing to new heights.” (PDF). Accenture. World Travel and Tourism Council. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 2. 2012. г. Приступљено 2007-03-02. 
  2. ^ „Cyprus Profile: Cruising to Growth”. www.cyprusprofile.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  3. ^ Ayres, Ron (2000-01-01). „Tourism as a passport to development in small states: reflections on Cyprus”. International Journal of Social Economics. 27 (2): 114—133. ISSN 0306-8293. doi:10.1108/03068290010308992. 
  4. ^ „Opening the vault of tourism in Cyprus” (PDF). PwC Cyprus team. јул 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 08. 2016. г. Приступљено 17. 05. 2021. 
  5. ^ „Cyprus – Tourism – Asppen Overseas” (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  6. ^ „Historic number of tourist arrivals in 2018 with 3.93m visitors”. 2019-01-17. Архивирано из оригинала 17. 01. 2019. г. Приступљено 17. 05. 2021. 
  7. ^ „Moody's: Cypriot banks benefit from strong tourism in 2016”. www.cna.org.cy. Приступљено 2020-11-09. 
  8. ^ Christou, Jean. „CTO eyes nearly three million tourists in 2016 | Cyprus Mail”. Cyprus mail (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  9. ^ „Economy Statistics - Tourist arrivals (per capita) (most recent) by country”. Nationmaster. Приступљено 2010-01-29. 
  10. ^ „UNWTO member states”. World Tourism Organization (UNWTO). Архивирано из оригинала 2006-06-20. г. Приступљено 2007-03-02. 
  11. ^ shalw (2020-07-31). „The abandoned town in Cyprus where celebrities used to frolic”. Sound Health and Lasting Wealth (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. [мртва веза]
  12. ^ „Cyprus taps new markets amid decline in tourist arrivals”. Xinhua. 23. 3. 2009. Приступљено 2009-03-23. 
  13. ^ „SigmaLive: Russian tourism: Cyprus and Greece in top choices”. www.sigmalive.com. Приступљено 2020-11-09. 
  14. ^ „Russian Tourism: Increase in Demand for Holidays in Cyprus and Greece”. www.goldnews.com.cy. Архивирано из оригинала 03. 01. 2020. г. Приступљено 2020-11-09. 
  15. ^ „Why do Russians choose Cyprus? | Cyprus Inorm | Cyprus inform”. www.kiprinform.com. Приступљено 2020-11-09. 
  16. ^ „Statistical Service - Services - Tourism - Key Figures”. www.mof.gov.cy. Приступљено 2020-11-09. 
  17. ^ „Travel and Tourism Competitiveness Index”. World Economic Forum. 2011. Приступљено 2011-06-01. 
  18. ^ „Revealed: Europe's best beach getaways”. The Independent. London. 2011-04-05. 
  19. ^ „EU bathing water continues to improve, says report”. BBC News. 2013-05-21. 
  20. ^ „Cyprus Tourism GP Citizenship”. www.gp-citizenship.com. Приступљено 2020-11-09. 
  21. ^ „World Travel and Tourism Council: Travel & Tourism - Economic Impact 2016 Cyprus. Documents download module”. ec.europa.eu. Приступљено 2020-11-09. 
  22. ^ „Insights - KPMG Cyprus”. KPMG (на језику: енглески). 2020-11-04. Приступљено 2020-11-09. 
  23. ^ „Cyprus: Important Phrases - Tripadvisor”. www.tripadvisor.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  24. ^ „The Cypriot language | Cyprus Inorm | Cyprus inform”. www.kiprinform.com. Приступљено 2020-11-09. 
  25. ^ Hadjioannou, Xenia; Tsiplakou, Stavroula; Kappler, with a contribution by Matthias (2011-11-01). „Language policy and language planning in Cyprus”. Current Issues in Language Planning. 12 (4): 503—569. ISSN 1466-4208. doi:10.1080/14664208.2011.629113.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
  26. ^ „Ireland the most educated country in EU, says Eurostat”. University World News. Приступљено 2020-11-09. 
  27. ^ „Education and Training”. Education and Training - European Commission (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  28. ^ „Cyprus to spend a mere EUR 20 mln to promote tourism in 2008”. Financial Mirror. 2007-08-17. Архивирано из оригинала 2007-09-28. г. Приступљено 2007-08-19. 
  29. ^ „how many tourists visited cyprus in 2019”. www.calcautomacao.com.br. Приступљено 2020-11-09. 

Спољашње везе

уреди

  Медији везани за чланак Туризам на Кипру на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_на_Кипру&oldid=27812206”