Уништа (Босанско Грахово)
Уништа су насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босанско Грахово, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 176 становника.
Уништа | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Кантон 10 |
| Општина | Босанско Грахово |
| Становништво | |
| — 2013. |  176 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 02′ 30″ С; 16° 27′ 05″ И / 44.041667° С; 16.451389° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Уништа Уништа на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
Географија
уредиУништа се налазе на западним падинама планине Динаре, на самој граници Босне и Херцеговине и Републике Хрватске. Специфична су по томе што им је приступ могућ једино из Републике Хрватске из смера села Кијева у Врличкој крајини.[1] Да би се стигло до општинског центра Босанског Грахова које се налази с друге стране планине Динаре потребно је обићи планину, прећи државну границу између Босне и Хрватске и све скупа прећи 75 km.
Историја
уреди"Када су први Гризељи, Галиоти и Самарџије овамо, прије скоро два столећа, дошли из Херцеговине, своје су куће почели зидати управо под обронцима Динаре. Неколико дана касније, када су се вратили по ствари и остале чланове породице, они који су остајали на њиховим дотадашњим огњиштима питали су их камо су се то запутили. „А у ништа!", рекао је резигнирано сеоски харамбаша и село је тако, без много дилеме, добило и своје име."[2] Село је било беспутно и безводно.[3]
Током Другог светског рата, 3. октобра 1942. у селу Уништа формирана је Друга далматинска пролетерска ударна бригада.
Током распада Југославије, на дан славе Св. Јована Крститеља, 20. јануара 1991. године, Уништа су се отцепила од СР БиХ у СФРЈ и прикључила новоствореној држави Републици Српској Крајини, те остала у саставу ове државе до напада Републике Хрватске на Крајину у лето 1995. године. У акцији Олуја сво српско становништво Уништа је протерано а њихове куће су спаљене и порушене.
Становништво
уредиУништа и Корита су до 1991. године била насеља са хрватском већином у општини Босанско Грахово.
Од укупно 216 становника према попису из 1991. године национални састав становништва је био следећи[4]:
| Националност[5] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 97 (44,91%) | 142 (42,14%) | 184 (49,07%) | 177 (44,81%) |
| Хрвати | 117 (54,17%) | 163 (48,37%) | 189 (50,40%) | 216 (54,68%) |
| Југословени | 0 | 30 (8,90%) | 0 | 2 (0,51%) |
| остали и непознато | 2 (0,92%) | 2 (0,59%) | 2 (0,53%) | 0 |
| Укупно | 216 | 337 | 375 | 395 |
Презимена
уредиПрезимена у насељу Уништа 1991. године била су[6]:
- Галиот — Католици
- Гризељ — Католици
- Ковачевић — Православци, славе Св. Јована
- Маљковић — Православци, славе Св. Јована
- Петковић — Православци, славе Св. Николу
- Самарџија — Католици
- Утржен — Православци, славе Ђурђевдан
Разно
уредиВесна Галиот, у естрадном свету познатија као Гала, води порекло из Уништа.[7]
Референце
уреди- ^ „Село у БиХ до кога се може доћи само из ЕУ”. Глас Српске. Приступљено 9. 9. 2014.
- ^ разговор са Цвијом Гризељом из села Уништа, 19. 12. 2006., http://delhaske.blogger.ba/arhiva/2006/12/19/585045[мртва веза]
- ^ "Политика", 11. феб. 1940.
- ^ Попис становништва, домаћинстава, станова и пољопривредних газдинстава 1991, Национални састав становништва — резултати за републику по општинама и насељеним мјестима 1991, Сарајево децембар/просинац 1993. године, Статистички билтен 234, стр. 26 [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2014), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Презимена у насељу Уништа на сајту Порекло (31. децембар 2018). Приступљено 20. октобра 2020.
- ^ Босанско Грахово на интернету, http://grahovo.net/joomla/index.php Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2008)