Устав Јерменије
Устав Јерменије је усвојен на националном јерменском референдуму 5. јула 1995. године.[1] Овај устав је утврдио Јерменију као демократску, суверену, социјалну и уставну државу. Јереван је дефинисан као главни град државе. Власт имају њени грађани, који је врше директно путем избора представника власти. Одлуке у вези са променама уставног статуса или изменом граница подлежу гласању грађана Јерменије на референдуму . Устав из 1995. има 117 чланова. Дана 27. новембра 2005. године одржан је државни референдум о уставу и усвојен је измењен устав.[2] Устав је поново измењен на националном референдуму 6. децембра 2015. који је променио политичку структуру из полупредседничког система у парламентарну републику.
Према Уставу из новембра 2005. године, председник Републике именује председника Владе на основу расподеле места у Народној скупштини и консултација са посланичким групама. Председник именује (или разрешава) и чланове Владе на предлог председника Владе.[3]
Рана уставна историја и израда устава из 1995. године
уредиНепосредно након независности, устав из 1978, копија ранијег документа Совјетског Савеза из 1977.[појаснити] је остао на снази осим у случајевима када га је заменио посебан закон. Крајем 1992. председник и парламентарни делегати АПМ представили су нацрт устава. Они су изнели ревидирану верзију у марту 1993. Затим, након скоро годину дана рада, блок шест опозиционих партија на челу са Јерменском револуционарном федерацијом (АРФ) је у јануару 1994. представио алтернативни устав којим би се проширила власт парламента, ограничила власт председника, проширила овлашћења локалне власти, дозволити Јерменима свуда да учествују у управљању републиком и траже међународно признање геноцида из 1915. Како је 1994. почела, посматрачи су очекивали дугу борбу пре него што парламент усвоји коначну верзију.[4]
Структура устава
уредиУстав Јерменије састоји се од преамбуле и 9 поглавља. У Преамбули се излажу општа начела и циљеви устава (јерменски народ, заснован на основним принципима и националним циљевима јерменске државности садржаним у Декларацији о независности Јерменије, спроводи свету тежњу обнове своје суверене државе, посвећен јачању отаџбине, просперитету, грађанској солидарности, афирмацији привржености универзалним вредностима, доноси Устав Републике Јерменије). Преамбула је значајна и са правне тачке гледишта по томе што се позива на Декларацију о независности Јерменије, усвојену 23. августа 1990. године, чиме се принципи и циљеви јерменске државности подижу на уставно-правни ниво.
Председник Републике
уредиПредседник Јерменије (јерм. Հայաստանի Նախագահ, Hayastani Nakhagah) је шеф државе и гарант независности и територијалног интегритета Јерменије којег бира Национална скупштина Јерменије на један седмогодишњи мандат.[5] У оквиру парламентарног система Јерменије, председник је једноставно фигура и обавља церемонијалне дужности, а већина политичке моћи припада парламенту и премијеру.
Премијер
уредиПремијер Јерменије је шеф владе и највиши министар у јерменској влади, а уставом се захтева да „одређује главне правце политике Владе, управља активностима Владе и координира рад чланова Владе“. Такође, према уставу, премијер је на челу Савета безбедности, који прописује главне правце одбрамбене политике земље; према томе, премијер је заправо врховни командант оружаних снага Јерменије.[6]
Према уставу из 2015. године, премијер је најмоћнија и најутицајнија личност у јерменској политици. Премијера именује председник Јерменије на основу гласања Народне скупштине. Премијер може бити смењен гласањем о неповерењу у Парламенту. На уставном референдуму одржаном 2015. године грађани су гласали за претварање Јерменије у парламентарну републику.
Народна скупштина
уредиНародна скупштина Јерменије (јерм. Հայաստանի Հանրապետության Ազգային ժողով , Hayastani Hanrapetyut'yan Azgayin zhoghov или једноставно Ազգային ժողով, ԱԺ Azgayin Zhoghov, AZh), који се такође неформално назива Парламентом Јерменије (խորար огранак владе Јерменије, խորար Јерменија.
Влада
уредиВлада Јерменије (јерм. Հայաստանի Հանրապետության Կառավարություն) је извршна власт у Јерменији. То је извршни савет министара владе на челу са премијером Јерменије.
Судска власт
уредиПрема доктрини поделе власти, судство врши судску власт одвојено од законодавне власти парламента и извршне власти премијера. Уставом је дефинисана хијерархијском структуром на чијем челу је ВСС.
На основу члана 7. Устава Републике Јерменије, правосуђе у Јерменији врше само судови кроз тростепени правосудни систем, а гарант његове неограничене примене је Врховни судски савет.[7]
Мањине
уредиУстав предвиђа четири места у парламенту за етничке мањине, по једно за Русе, Језиде, Асирце и Курде.[8]
Референце
уреди- ^ The First Constitution of Armenia (5 July 1995) Архивирано 1 август 2009 на сајту Wayback Machine
- ^ „The Constitution of Armenia (27 November 2005)”. Архивирано из оригинала 17. 8. 2018. г. Приступљено 22. 11. 2018.
- ^ The Constitution of Armenia (27 November 2005), Chapter 3: The President of the Republic, Article 55 Архивирано 2008-12-25 на сајту Wayback Machine.
- ^ Glenn E. Curtis and Ronald G. Suny. "The Constitution". Armenia: A country study (Glenn E. Curtis, ed.). Library of Congress Federal Research Division (March 1994).
Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
- ^ „Constitution of the Republic of Armenia - Library - the President of the Republic of Armenia”.
- ^ LLC, Helix Consulting. „Constitution of the Republic of Armenia - Library - The President of the Republic of Armenia [the official site]”. www.president.am (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-10.
- ^ „Supreme Judicial Council of the Republic of Armenia”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено 23. 04. 2024.
- ^ Edwards, Maxim (2. 8. 2017). „Armenia: Ethnic Minorities Gain a Voice in Parliament”. EurasiaNet. Приступљено 2017-08-02.
