Ustav Jermenije
Ustav Jermenije je usvojen na nacionalnom jermenskom referendumu 5. jula 1995. godine.[1] Ovaj ustav je utvrdio Jermeniju kao demokratsku, suverenu, socijalnu i ustavnu državu. Jerevan je definisan kao glavni grad države. Vlast imaju njeni građani, koji je vrše direktno putem izbora predstavnika vlasti. Odluke u vezi sa promenama ustavnog statusa ili izmenom granica podležu glasanju građana Jermenije na referendumu . Ustav iz 1995. ima 117 članova. Dana 27. novembra 2005. godine održan je državni referendum o ustavu i usvojen je izmenjen ustav.[2] Ustav je ponovo izmenjen na nacionalnom referendumu 6. decembra 2015. koji je promenio političku strukturu iz polupredsedničkog sistema u parlamentarnu republiku.
Prema Ustavu iz novembra 2005. godine, predsednik Republike imenuje predsednika Vlade na osnovu raspodele mesta u Narodnoj skupštini i konsultacija sa poslaničkim grupama. Predsednik imenuje (ili razrešava) i članove Vlade na predlog predsednika Vlade.[3]
Rana ustavna istorija i izrada ustava iz 1995. godine
urediNeposredno nakon nezavisnosti, ustav iz 1978, kopija ranijeg dokumenta Sovjetskog Saveza iz 1977.[pojasniti] je ostao na snazi osim u slučajevima kada ga je zamenio poseban zakon. Krajem 1992. predsednik i parlamentarni delegati APM predstavili su nacrt ustava. Oni su izneli revidiranu verziju u martu 1993. Zatim, nakon skoro godinu dana rada, blok šest opozicionih partija na čelu sa Jermenskom revolucionarnom federacijom (ARF) je u januaru 1994. predstavio alternativni ustav kojim bi se proširila vlast parlamenta, ograničila vlast predsednika, proširila ovlašćenja lokalne vlasti, dozvoliti Jermenima svuda da učestvuju u upravljanju republikom i traže međunarodno priznanje genocida iz 1915. Kako je 1994. počela, posmatrači su očekivali dugu borbu pre nego što parlament usvoji konačnu verziju.[4]
Struktura ustava
urediUstav Jermenije sastoji se od preambule i 9 poglavlja. U Preambuli se izlažu opšta načela i ciljevi ustava (jermenski narod, zasnovan na osnovnim principima i nacionalnim ciljevima jermenske državnosti sadržanim u Deklaraciji o nezavisnosti Jermenije, sprovodi svetu težnju obnove svoje suverene države, posvećen jačanju otadžbine, prosperitetu, građanskoj solidarnosti, afirmaciji privrženosti univerzalnim vrednostima, donosi Ustav Republike Jermenije). Preambula je značajna i sa pravne tačke gledišta po tome što se poziva na Deklaraciju o nezavisnosti Jermenije, usvojenu 23. avgusta 1990. godine, čime se principi i ciljevi jermenske državnosti podižu na ustavno-pravni nivo.
Predsednik Republike
urediPredsednik Jermenije (jerm. Հայաստանի Նախագահ, Hayastani Nakhagah) je šef države i garant nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Jermenije kojeg bira Nacionalna skupština Jermenije na jedan sedmogodišnji mandat.[5] U okviru parlamentarnog sistema Jermenije, predsednik je jednostavno figura i obavlja ceremonijalne dužnosti, a većina političke moći pripada parlamentu i premijeru.
Premijer
urediPremijer Jermenije je šef vlade i najviši ministar u jermenskoj vladi, a ustavom se zahteva da „određuje glavne pravce politike Vlade, upravlja aktivnostima Vlade i koordinira rad članova Vlade“. Takođe, prema ustavu, premijer je na čelu Saveta bezbednosti, koji propisuje glavne pravce odbrambene politike zemlje; prema tome, premijer je zapravo vrhovni komandant oružanih snaga Jermenije.[6]
Prema ustavu iz 2015. godine, premijer je najmoćnija i najuticajnija ličnost u jermenskoj politici. Premijera imenuje predsednik Jermenije na osnovu glasanja Narodne skupštine. Premijer može biti smenjen glasanjem o nepoverenju u Parlamentu. Na ustavnom referendumu održanom 2015. godine građani su glasali za pretvaranje Jermenije u parlamentarnu republiku.
Narodna skupština
urediNarodna skupština Jermenije (jerm. Հայաստանի Հանրապետության Ազգային ժողով , Hayastani Hanrapetyut'yan Azgayin zhoghov ili jednostavno Ազգային ժողով, ԱԺ Azgayin Zhoghov, AZh), koji se takođe neformalno naziva Parlamentom Jermenije (խորար ogranak vlade Jermenije, խորար Jermenija.
Vlada
urediVlada Jermenije (jerm. Հայաստանի Հանրապետության Կառավարություն) je izvršna vlast u Jermeniji. To je izvršni savet ministara vlade na čelu sa premijerom Jermenije.
Sudska vlast
urediPrema doktrini podele vlasti, sudstvo vrši sudsku vlast odvojeno od zakonodavne vlasti parlamenta i izvršne vlasti premijera. Ustavom je definisana hijerarhijskom strukturom na čijem čelu je VSS.
Na osnovu člana 7. Ustava Republike Jermenije, pravosuđe u Jermeniji vrše samo sudovi kroz trostepeni pravosudni sistem, a garant njegove neograničene primene je Vrhovni sudski savet.[7]
Manjine
urediUstav predviđa četiri mesta u parlamentu za etničke manjine, po jedno za Ruse, Jezide, Asirce i Kurde.[8]
Reference
uredi- ^ The First Constitution of Armenia (5 July 1995) Arhivirano 1 avgust 2009 na sajtu Wayback Machine
- ^ „The Constitution of Armenia (27 November 2005)”. Arhivirano iz originala 17. 8. 2018. g. Pristupljeno 22. 11. 2018.
- ^ The Constitution of Armenia (27 November 2005), Chapter 3: The President of the Republic, Article 55 Arhivirano 2008-12-25 na sajtu Wayback Machine.
- ^ Glenn E. Curtis and Ronald G. Suny. "The Constitution". Armenia: A country study (Glenn E. Curtis, ed.). Library of Congress Federal Research Division (March 1994).
Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
- ^ „Constitution of the Republic of Armenia - Library - the President of the Republic of Armenia”.
- ^ LLC, Helix Consulting. „Constitution of the Republic of Armenia - Library - The President of the Republic of Armenia [the official site]”. www.president.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-04-10.
- ^ „Supreme Judicial Council of the Republic of Armenia”. Arhivirano iz originala 13. 10. 2019. g. Pristupljeno 23. 04. 2024.
- ^ Edwards, Maxim (2. 8. 2017). „Armenia: Ethnic Minorities Gain a Voice in Parliament”. EurasiaNet. Pristupljeno 2017-08-02.
