Хронологија ФНРЈ и КПЈ септембар 1948.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току септембра месеца 1948. године.

Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године


← август  · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1948. године  · октобар →


5. септембар

уреди

11. септембар

уреди
  • Председник Владе Јосип Броз Тито посетио Шибеник и Сплит, где је истог дана присуствовао свечаној академији у Дому Југословенске ратне морнарице поводом Дана морнарице (10. септембар). Сутрадан је посетио Вис и Комижу и потом у Сплиту боравио до 19. септембра.[3][4]

15. септембар

уреди

17. септембар

уреди
  • У Загребу, 17. и 18. септембра, одржан Пети пленум Земаљског већа Народне омладине Хрватске на коме се расправљало о политичко-идеолошком образовању ученика.[6]

19. септембар

уреди
  • У Београду, 19. и 20. септембра, одржан Први пленум Централног одбора Антифашистичког фронта жена Југославије на коме је разматран извештај о организационим питањима и успесима које је Централни одбор АФЖ постигао у одржавању веза са организацијама жена у иностранству. Дискутовано је и о задацима АФЖ, који су постављени на Петом конгресу КПЈ.[6]

23. септембар

уреди
  • У Нови Сад се из Чехословачке вратила прва група омладинаца, ученика у привреди, које је две године раније Влада ФНРЈ послала на стручно обучавање и усавршавање. Након доношења Резолуције Информбироа, на њих је вршен притисак да се изјасне против КПЈ и Владе ФНРЈ, због чега су се вратили у Југославију.[6]

25. септембар

уреди
  • Приликом покушаја илегалног преласка југословенско-италијанске границе погинуо Антун Боначић (1905—1943), фудбалер и бивши репрезентативац.

27. септембар

уреди
  • У Београду одржана заједничка седница Савезног већа и Већа народа Народне скупштине ФНРЈ на којој је донета Резолуција поводом „неправедне и клеветничке кампање” која је поведена у земљама „народне демократије” против Југославије након доношења Резолуције Информбироа.[6][3][2]

Референце

уреди

Литература

уреди
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
  • Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084