2001: Одисеја у свемиру (роман)
2001: Odiseja u svemiru (енгл. 2001: A Space Odyssey) научнофантастични је роман британског писца Артура Ч. Кларка, објављен 1968. Развијен је паралелно с филмском верзијом Стенлија Кјубрика и објављен након објављивања филма. Кларк и Кјубрик су заједно радили на књизи, али је на крају само Кларк завршио као званични аутор. Прича је делом заснована на различитим Кларковим кратким причама, укључујући „Стражар” (написана 1948. за ББЦ-јево такмичење, али први пут објављена 1951. под насловом „Стражар вечности”). До 1992. роман је продан у три милиона примерака широм света.[1] Контекстуализација заједничког рада Кларка и Кјубрика на овом пројекту направљена је у књизи Тхе Лост Wорлдс оф 2001 из 1972.
 Српско издање књиге | |
| Настанак и садржај | |
|---|---|
| Ориг. наслов | 2001: А Спаце Одyссеy |
| Аутор | Артур Кларк |
| Илустратор | Роберт Макол |
| Жанр / врста дела | Научна фантастика |
| Издавање | |
| Издавање | 1968. |
| Број страница | 224 (УК) 221 (САД) |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-0-453-00269-1 |
| Hronologija | |
| Naslednik | 2010: Druga odiseja |
Први део романа, у којем ванземаљци утичу на примитивне претке људи, сличан је заплету Кларкове кратке приче из 1953. „Сусрет у зору”.
Сажетак радње уреди
Тајанствена ванземаљска цивилизација користи алат с изгледом великог кристалног монолита да истражује светове широм галаксије и, ако је могуће, подстиче развој интелигентног живота. Књига приказује један такав монолит који се појављује у праисторијској Африци, пре три милиона година (у филму, Четири милиона година), где инспирише изгладнелу групу хоминида да развију алате. Хоминиди користе своје алате да убијају животиње и једу месо, окончавајући њихову глад. Затим користе алат да убију леопарда који их лови; следећег дана, главни лик мајмуна, Посматрач Месеца, користи тољагу да убије вођу супарничког племена.
Године 1999, др. Хејвуд Флојд путује у Месечеву базу Клавиус, где научник објашњава да су пронашли електромагнетну сметњу, названу Тајко мангнетна аномалија један (или ТМА-1), у кратеру Тајко. Ископавање је открило велику црну плочу, прецизно обликовану у односу 1:4:9, због чега се веровало да је то дело обавјештајне службе. Посетивши ТМА-1, Флојд и други стижу управо у тренутку када Сунчева светлост пада на њега први пут откад је откривен; он емитује продоран радиопренос за који научници утврђују да је усмерен на један од Сатурнових месеца, Јапет.
Мисија, Дискаверо ван, послана је на Сатурн. На путу др. Дејвид Бауман и др. Франк Пул једини су свесни људи на броду; њихово троје колега је у хибернацији да би се пробудили у близини Сатурна. ХАЛ 9000, рачунар с вештачком интелигенцијом, одржава брод. Док Пул прима рођенданску поруку од своје породице на Земљи, Хал говори Бауману да ће се АЕ-35 комуникацијска јединица на броду покварити. Пул узима једно од возила и замењује АЕ-35 јединицу; али када Бауман спроводи тестове на уклоњеној јединици АЕ-35, он утврђује да је она у реду и да није покварена. Пул и Бауман постају сумњичави због Халовог одбијања да призна да је његова дијагноза погрешна; ХАЛ тада тврди да ће заменска јединица АЕ-35 отказати. У комуникацији са Земљом, Пул и Бауман упућени су да искључе ХАЛ-а ради анализе. Ова упутства се прекидају због прекида сигнала, а ХАЛ их обавештава да је АЕ-35 јединица неисправна.
Док Пил уклања јединицу, он умире у судару с својом капсулом. Бауман, несигуран о ХАЛ-ову улогу у томе, одлучује да пробуди остала три астронаута те се сукоби с ХАЛ-ом, који одбија да послуша његова наређења. Бауман прети да ће га искључити ако се његова наређења не поштују, а ХАЛ попушта. Док Бауман почиње да буди своје колеге, чује како ХАЛ отвара обе ваздушне коморе у свемир, ослобађајући унутрашњу атмосферу брода. Из запечаћеног склоништа за хитне случајеве Бауман узима свемирско одело и поново улази у брод, где искључује ХАЛ-ову свест, остављајући нетакнуте само његове аутономне функције, и ручно поново успоставља контакт са Земљом. Тада сазнаје да је његова мисија да истражи Јапет, с циљем контакта цивилизације која је затрпала монолит на Месецу. Бауман сазнаје да је ХАЛ почео да осећати кривицу што је скривао сврху мисије од њега и Пула, против његове најављене мисије прикупљања информација и потпуног извештавања о њима; а када му је запретио прекид везе, успаничио се и бранио се из уверења да је његово постојање у питању, јер не разумије појам сна.
Бауман проводи месеце усамљен на броду, полако се приближавајући Јапету. Током приближавања постепено примећује малу црну тачку на површини Јапета, а касније открива да је идентичног облика као ТМА-1, само много већа. Научници на Земљи овај монолит називају „ТМА-2”, који Бауман идентификује као двоструко погрешан назив јер није у кратеру Тајко и не одаје магнетну аномалију. Када се Бауман приближи монолиту, он се отвара и увлачи Бауманову капсулу. Пре него што нестане, контрола мисије чује га како изјављује: „Ствар је шупља – траје заувек – и – о, мој Боже! – пуна је звезда!”[2]
Бауман је путем монолита транспортован до непознатог звезданог система, кроз велику међузвездану преклопну станицу, и види свемирске бродове других врста како иду другим рутама. Бауману се пружа широк избор призора: од олупина древних цивилизација до онога што се чини да су облици живота, који живе на површинама планете бинарног звезданог система. Доведен је у наизглед угодан хотелски апартман, пажљиво дизајниран да се осећа опуштено, и заспи, након чега постаје бесмртно „Звездано дете”, које може живети и путовати у свемиру. Оно се затим враћа на Земљу, где детонира нуклеарну бојеву главу у орбити.
Теме уреди
Опасности технологије уреди
Књига истражује технолошки напредак: његова обећања и опасности. Рачунар ХАЛ 9000 износи проблеме који се могу појавити када људи граде машине чији унутрашњи рад није потпуно схваћен и због чега се не може потпуно контролисати.
Опасности нуклеарног рата уреди
Књига истражује опасности везане за атомско доба. У овом роману, Хладни рат очигледно још траје, а на крају књиге једна страна има нуклеарно оружје изнад Земље на орбиталној платформи. Како би тестирало своје способности, Звездано дете детонира бојеву главу у орбити на крају романа, стварајући лажну зору испод за људе на Земљи. Рогер Еберт напомиње да је Кјубрик првобитно намеравао да први свемирски брод виђен у филму буде платформа за бомбу у орбити, али је на крају одлучио да значење брода остави двосмисленим. Кларк је, међутим, задржао и јасно навео ову чињеницу у роману.[3]
Еволуција уреди
Роман има панорамски преглед напретка. Прича прати раст људске цивилизације од примитивних хоминида. Посебно, Одисеја у свемиру није забринута само за еволуцију која је довела до развоја човечанства него и за еволуцију коју би човечанство могло проћи у будућности. Стога се прати Баиман док се претвара у Звездано дете. Роман признаје да еволуцијска теорија подразумева да човечанство није крај него само корак у процесу. Један од начина на који би се овај процес могао наставити, замишља се у књизи, јесте да ће људи научити да пређу на тела робота и на крају се потпуно ослободити физичког облика.
Истраживање свемира уреди
Када је написана 2001: Одисеја у свемиру, човечанство још није било крочило на Месец. Програми истраживања свемира у САД-у и Совјетском Савезу били су тек у раној фази. Остављено је много простора да се замисли будућност свемирског програма. Одисеја у свемиру нуди једну такву визију, пружајући увид у оно што би истраживање свемира могло једног дана постати. У роману су описана дуга путовања, као што су летови с посадом до Сатурна, и напредне технологије, попут хибернације.
Умјетна интелигенција уреди
Књига поставља питања о свести, осећају и људској интеракцији с машинама. ХАЛ-ово услужно расположење у супротности је с његовим злонамерним понашањем. Чини се да је кроз већи део филма био покварен. На крају романа сазнајемо да његово необично понашање произлази из супротности у његовим наредбама. Добивши инструкције да посади не открива природу мисије, сматра да је њихово присуство претња мисији, што је његова главна брига. ХАЛ-ово враћање у детињасто стање док га Даве затвара одражава аспекте људске смрти, а његов изражени страх од затварања изазива Дејва да оклева.
Опрема за свемирска путовања уреди
Роман је смишљено написан тако да читаоцу пружи готово кинестетичко познавање искуства свемирског путовања и технологија с којима се сусреће. Велики делови романа посвећени су детаљним описима овога. Роман говори о орбиталној механици и маневрима повезаним са свемирским путовањем с великом научном прецизношћу. Свакодневни животи Баумана и Пула на броду „Дисцоверy Оне” детаљно су размотрени и одају утисак ужурбаног, али свакодневног начина живота с неколико изненађења до ХАЛ-овог квара. Путовање др. Флојда до Свемирске станице 1 приказано је са свесношћу о финим детаљима, као што су искуство лансирања спејсшатла, лепљиви умаци који се користе да храна буде чврсто на свом тањиру, те чак и тоалет без гравитације.
Ликови уреди
Главни уреди
- Моон-Wатцхер: Аустралопитхецус африцанус[4] човеколики мајмун који је живео у сувој екваторској Африци, око 3.000.000 БП. Он, његово племе и његова врста били су суочени са изумирањем, али због интервенције монолита који је њега и његове колеге прожео почецима више интелигенције, еволуција је кренула својим током.
- Др. Хејвуд Флојд: Астроном и председавајући „Националног већа астронаутике”, који је пребачен са Земље на Месец у тајној мисији у вези Тајко монолита, или ТМА-1, другог монолита који је откривен на Месецу, а ископао га је амерички тим за геолошка истраживања из базе Клавиус. У Флојдовом присуству, Тајко монолит, који је осветљен сунчевом светлошћу први пут у три милиона година, шаље изузетно снажан енергетски талас у правцу Сатурна.
- Дејвид Бауман/звездано дете: Први капетан Открића, америчке свемирске летелице која је раније требала да посетити Јупитеров систем, али је однедавно задужена за истраживање Сатурна. Без знања Баумана и његовог заменика Франка Пула, прави циљ мисије је извиђање простора Сатурна, где се мисли да се могу пронаћи даљњи трагови намере ванземаљаца. Бауман постаје Звездано дете након уласка у Јапетов монолит (ТМА-2).
- Франк Пул: Бауманов заменик. Бауман и Пул рутински мењају смене и улоге како би одржали континуирано, будно присуство на Открићу. Пула је напао и наизглед убио ХАЛ док је обављао ЕВА одржавање.
- ХАЛ 9000: Открићев интелигентни, бродски рачунар, способан да прати све функције брода, води разговоре и одржава односе с људима. ХАЛ се квари те убија све чланове посаде осим Баумана; ово је био резултат како тога што је ХАЛ-у поверен прави циљ мисије Открића, тако и тога што је био задужен да то чува у тајности до одговарајућег времена. Ове наредбе у супротности су с основном сврхом ХАЛ-а, а то је тачна и потпуна комуникација информација људима.
Споредни ликови уреди
- Једноухи: Вођа „Осталих”, ривалског племена Аустралопитхецус африцанус човеколиког мајмуна, дакле непријатељ Посматрача Месеца и његовог племена. Осим његовог епонимског изобличења, Једноухи је описан као истих година и величине као и Посматрач Месеца, али у „лошијем стању”. Међуплеменске конфронтације откривају стил водства који карактерише прикривање страха или „преувеличаног достојанства”. Када се суочи са својим најсмртоноснијим противником, Једноухи се чини или „превише храбар или преглуп да би трчао”. Нико од Осталих, укључујући Једноухог, није приказан као евалуиран или преображен монолитом.
- Др Димитри Моисевич: Флојдов добар пријатељ (и грађанин ривалског СССР-а), који дипломатски врши притисак на Флојда о насловној причи Американаца о „избијању” (с намером да држи странце подаље од открића Тајко монолита) док су обојица на броду Свемирска станица један, станице између Земље и Месеца. У филму Моисевичову улогу изводи лик другог имена, др Андреј Смислов, док се лик Моисевича као таквог појављује у остатку серије Одисеја и у почетној сцени филма из 2010. године. Моисевич је, као и Флојд, написан као лукави бирократа.
- Ралф Халворсен: Администратор Јужне провинције и вођа базе Клавиус, Халворсен представља америчке интересе на Месецу и прима Флојда у Клавијусу да прикупи информације о Тајко монолиту.
- Вајтхед, Камински и Хантер: три астронаута који су стављени на Открићу у хибернацију, како би се сачувале ресурсе. У случају смрти Баумана или Пула, астронаути који се хибернирају морају бити оживљени према датом редоследу. Сходно томе, након претпостављене Пулове смрти, Бауман је делимично оживио Вајтхеда све док ХАЛ није смањио притисак на Открићу, убивши тројицу док је Бауман побегао на сигурно. У филму, ХАЛ убија тројац тако што једноставно искључује њихове функције одржавања живота док је Бауман на ЕВА у покушају да поврати Пулово тело; у филму, трио је уместо тога стилизован као Кимбал, Камински и Хантер.
- Др. Чандра: ХАЛ га је кратко цитирао током деактивације као свог првог инструктора, који га је научио да пева „Дејзи”. У филму је овај почетни инструктор уместо тога назван „господин Лангли”; међутим лик др. Чандре се појављује у остатку франшизе Одисеја, посебно у књизи и филму из 2010. године.
- Ана, Бети, Клара: Именаци Открићеве три ЕВА капсуле. У другим филмовима и романима из франшизе, ове капсуле имају различите конвенције именовања. Бети је капсула која, под ХАЛ-овом контролом, се претпоставља да узрокује Пилову смрт.
Референце уреди
- ^ Схарп, Мицхаел D. (2005). Популар Цонтемпорарy Wритерс. Марсхалл Цавендисх. стр. 423. ИСБН 978-0-7614-7601-6.
- ^ 2001: А Спаце Одyссеy, стр. 254.
- ^ Еберт 2004, стр. 4
- ^ Рице, Станлеy А. (2007). Енцyцлопедиа оф Еволутион. Инфобасе Публисхинг. стр. 32. ISBN 978-0-8160-5515-9. "…it was at first thought that A. africanus was a hunter…the image presented by writer Robert Ardrey, upon which writer Arthur C. Clarke based the opening of the movie 2001: A Space Odyssey.
Literatura уреди
- Ebert, Roger (2004). The Great Movies. Broadway Books. ISBN 978-0-7679-1038-5.
- Hagerty, Jack; Jon C. Rogers (2001). Spaceship Handbook: Rocket and Spacecraft Designs of the 20th Century, Fictional, Factual, and Fantasy. ARA Press. стр. 322—351. ISBN 978-0-9707604-0-1.
- LoBrutto, Vincent (1999). Stanley Kubrick: A Biography. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80906-4.
- Locke, George (1978). Science Fiction First Editions: a select bibliography and notes for the collector.. London: Ferret Fantasy.
- Ordway III, Frederick Ira (март 1970). „2001: A Space Odyssey”. Spaceflight. The British Interplanetary Society. 12 (3): 110—117.
- Ordway III, Frederick Ira (1982). „2001: A Space Odyssey in Retrospect”. Ур.: Eugene M. Emme. American Astronautical Society History. Science Fiction and Space Futures: Past and Present. 5. стр. 47—105. ISBN 978-0-87703-172-7. Архивирано из оригинала 26. 4. 2011. г. Приступљено 23. 3. 2011. A detailed account of development and filming of 2001: A Space Odyssey by its technical adviser.
- Rasmussen, Randy (2005). Stanley Kubrick: Seven Films Analyzed. McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-2152-7.
- Tuck, Donald H. (1974). The Encyclopedia of Science Fiction and Fantasy. Chicago: Advent. стр. 102. ISBN 978-0-911682-20-5.
- Williams, Craig H.; Leonard A. Dudzinski; Stanley K. Borowski; Albert J. Juhasz (март 2005). Realizing "2001: A Space Odyssey": Piloted Spherical Torus Nuclear Fusion Propulsion (PDF). Cleveland, Ohio: John H. Glenn Research Center. Архивирано из оригинала (PDF) 2010-05-31. г. Приступљено 19. 9. 2013.
