Адамантан је безбојно, кристално хемијско једињење са камфору сличним мирисом. Његова хемијска формула је C10H16. Он је циклоалкан, а исто тако најједноставнији дијамондоид. Молекули адамантана се састоје од три циклохексанска прстена у конформацији „столице“. Он је јединствен по томе што је крут и неподложан стресу. Адамантан је најстабилнији међу изомерима са формулом C10H16, што обухвата и донекле сличне твистане. Просторни аранжман атома угљеника је исти код адамантана и кристала дијаманта. Име овог једињења је мотивисано том чињеницом. У грч. adamantinos значи сродан са челиком или дијамантаом.[6]

Адамантан
Скелетал формула wитх нумберинг цонвентион
Скелетал формула wитх нумберинг цонвентион
Балл-анд-стицк модел
Балл-анд-стицк модел
Адамантане црyсталс
Називи
IUPAC назив
Adamantan[1]
Други називи
Трицикло[3.3.1.13,7]декан
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.457
  • C1C3CC2CC(CC1C2)C3
  • C1C2CC3CC1CC(C2)C3
Својства
C10H16
Моларна маса 136,24 g·mol−1
Агрегатно стање бели до мрког праха
Густина 1,08 g/cm3 (20°C),[4] čvrst
Тачка топљења 270°C (543 K)
Тачка кључања Sublimira
Слабо је растворан
Растворљивост у други растварачи Растворан у угљоводоницима
Индекс рефракције (nD) 1,568[5]
Структура
Кристална решетка/структура кубна, просторна група Fm3m
Геометрија молекула 4
Диполни момент 0 D
Опасности
Опасност у току рада Запалив
С-ознаке 24/25/28/37/45
Сродна једињења
Сродне материје:
Мемантин
Римантадин
Амантадин
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Откриће адамантана у нафти 1933 је покренуло ново поље хемије усмерено на студирање синтезе и особина полиедралних органских једињења. Деривати адамантана су нашли практичну примену у лековима, полимерним материјалима и термално стабилним лубрикантима.

Референце уреди

  1. ^ Аццординг то паге 41 оф А 2004 ИУПАЦ гуиде, адамантане ис тхе "преферред ИУПАЦ наме."
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Wиндсор ЦГ, Саундерсон ДХ, Схерwоод ЈН, Таyлор D, Паwлеy ГС (1978). „Латтице дyнамицс оф адамантане ин тхе дисордеред пхасе”. Јоурнал оф Пхyсицс C: Солид Стате Пхyсицс. 11 (9): 1741. дои:10.1088/0022-3719/11/9/013. 
  5. ^ Багрии, Е.I. (1989). Адамантанес: сyнтхесис, пропертиес, апплицатионс. Наука. стр. 5—57. ISBN 978-5-02-001382-7. 
  6. ^ Алеxандер Сеннинг. Елсевиер'с Дицтионарy оф Цхемоетyмологy. Елсевиер, 2006, пп. 6 ISBN 978-0-444-52239-9.

Литература уреди

Spoljašnje veze уреди