Адамантан
Адамантан је безбојно, кристално хемијско једињење са камфору сличним мирисом. Његова хемијска формула је C10H16. Он је циклоалкан, а исто тако најједноставнији дијамондоид. Молекули адамантана се састоје од три циклохексанска прстена у конформацији „столице“. Он је јединствен по томе што је крут и неподложан стресу. Адамантан је најстабилнији међу изомерима са формулом C10H16, што обухвата и донекле сличне твистане. Просторни аранжман атома угљеника је исти код адамантана и кристала дијаманта. Име овог једињења је мотивисано том чињеницом. У грч. adamantinos значи сродан са челиком или дијамантаом.[6]
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
IUPAC назив
Adamantan[1]
| |||
Други називи
Трицикло[3.3.1.13,7]декан
| |||
Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
ChEBI | |||
ChemSpider | |||
ECHA InfoCard | 100.005.457 | ||
| |||
Својства | |||
C10H16 | |||
Моларна маса | 136,24 g·mol−1 | ||
Агрегатно стање | бели до мрког праха | ||
Густина | 1,08 g/cm3 (20°C),[4] čvrst | ||
Тачка топљења | 270°C (543 K) | ||
Тачка кључања | Sublimira | ||
Слабо је растворан | |||
Растворљивост у други растварачи | Растворан у угљоводоницима | ||
Индекс рефракције (nD) | 1,568[5] | ||
Структура | |||
Кристална решетка/структура | кубна, просторна група Fm3m | ||
Геометрија молекула | 4 | ||
Диполни момент | 0 D | ||
Опасности | |||
Опасност у току рада | Запалив | ||
С-ознаке | 24/25/28/37/45 | ||
Сродна једињења | |||
Сродне материје:
|
Мемантин Римантадин Амантадин | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
верификуј (шта је ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Откриће адамантана у нафти 1933 је покренуло ново поље хемије усмерено на студирање синтезе и особина полиедралних органских једињења. Деривати адамантана су нашли практичну примену у лековима, полимерним материјалима и термално стабилним лубрикантима.
Референце уреди
- ^ Аццординг то паге 41 оф А 2004 ИУПАЦ гуиде, адамантане ис тхе "преферред ИУПАЦ наме."
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Wиндсор ЦГ, Саундерсон ДХ, Схерwоод ЈН, Таyлор D, Паwлеy ГС (1978). „Латтице дyнамицс оф адамантане ин тхе дисордеред пхасе”. Јоурнал оф Пхyсицс C: Солид Стате Пхyсицс. 11 (9): 1741. дои:10.1088/0022-3719/11/9/013.
- ^ Багрии, Е.I. (1989). Адамантанес: сyнтхесис, пропертиес, апплицатионс. Наука. стр. 5—57. ISBN 978-5-02-001382-7.
- ^ Алеxандер Сеннинг. Елсевиер'с Дицтионарy оф Цхемоетyмологy. Елсевиер, 2006, пп. 6 ISBN 978-0-444-52239-9.
Литература уреди
- Багрии, Е.I. (1989). Адамантанес: сyнтхесис, пропертиес, апплицатионс. Наука. стр. 5—57. ISBN 978-5-02-001382-7.