Апрамицин
Апрамицин (Небрамицин II) је аминогликозидни антибиотик који се користи у ветерини. Њега производи Streptomyces tenebrarius.[1]
IUPAC име | |
---|---|
(2R,3R,4R,5S,6R)-5-амино-2- [((1R,2R,3R,4R,6R,8R)-8-амино-9- [(1R,2S,3R,4R,6R)-4,6-диамино-2,3- дихидрокси-циклохексил]окси-2-хидрокси- 3-метиламино-5,10- диоксабицикло[4.4.0]дец-4-ил)окси]-6- (хидроксиметил)оксан-3,4-диол | |
Клинички подаци | |
Drugs.com | Интернационално име лека |
Идентификатори | |
CAS број | 37321-09-8 |
ATCvet код | QA07AA92 (WHO) QJ01 QJ51 |
PubChem | CID 3081545 |
DrugBank | DB04626 |
ChemSpider | 2339128 |
UNII | 388K3TR36Z |
KEGG | D02322 |
ChEBI | CHEBI:2790 |
ChEMBL | CHEMBL1230961 |
Хемијски подаци | |
Формула | C21H41N5O11 |
Моларна маса | 539,58 g/mol |
| |
|
Механизам дејства
уредиАпрамицин је једиствен међу аминогликозидима по свом механизму дејства који је базиран на блокирању транслокације, и његовој способности везивања и за еукариотска места декодирања упркос разлика у кључним аминокиселинским остацима неопходним за препознавање бактеријке мете. Лек се везује дубоко у жлебу РНК чиме се формира континуирано наслагани хеликс који се састоји од неканоничких C.A и G.A базних парова и искривљеног аденина. Мод везивања апрамицина на људском месту декодирања РНК се разликује од начина препознавања аминогликозида у бактеријској мети.
Референце
уреди- ^ Рyден, Р; Мооре БЈ (1977). „Тхе ин витро ацтивитy оф апрамyцин, а неw аминоцyдитол антибиотиц”. Ј Антимицроб Цхемотхер. 3 (6): 609—613. ПМИД 340441. дои:10.1093/јац/3.6.609.
Спољашње везе
уреди
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |