Артемисинин
Артемисинин је органско једињење, које садржи 15 атома угљеника и има молекулску масу од 282,332 Da.
Клинички подаци | |
---|---|
Drugs.com | Монографија |
Идентификатори | |
CAS број | 63968-64-9 |
ATC код | P01BE01 (WHO) |
PubChem | CID 68827 |
ChemSpider | 62060 |
UNII | 9RMU91N5K2 |
KEGG | D02481 |
ChEBI | CHEBI:223316 |
ChEMBL | CHEMBL77 |
Синоними | Артемисинине, Qингхаосу |
Хемијски подаци | |
Формула | C15H22O5 |
Моларна маса | 282,332 |
| |
| |
Физички подаци | |
Густина | 1.24 ± 0.1 g/cm3 |
Тачка топљења | 152 °C (306 °F) |
О артемисинину:
Артемисинин се добија екстракцијом из биљке артемисиа аннуа Qингхаосу кинески назив или народски зване слатки пелин. Артемисинин је приви пут изолован у кристал 1973 од стране кинеских научника. Овај пројекат називају 523 и том приликом су откривени дихидроартемисинин, артеметер, артелична киселина који се користе за лечење маларије. Овај лек се по многим особинама разликује од класичних хинолинских анти маларија лекова и изузетно је учинковит кад се комбинује са њима.
Врсте артемисинин и поусинтетички деривати:
Дихидроартемисинин, артесунат, артер су први пут пронађени од стране кинеских научника 1970. Артемисон представник нове класе артемисинина познате као амино-артемисинин. Његове карактеристике су ниска токсичност. Артесунат је припреман као производ у Валтеровом Црвеноармијском институту за истраживање али је одбијен и прекинуто је истраживање због његове високе токсичности.
Употреба Артемисинина:
Артемисинин се користи као ефективно средство за лечење маларије а признат је као такав од стране светске здравствене организације. Коришћење артесуната полусинтетичког деривата из слатког пелина за лечење тешког облика маларије је веома истакнуто у недавним публкацијама. Артесунат је веома делотворан у поређењу са кинином и има мање нежељених ефеката у односу на кинин, једини лек досада који је коришћен за лечење маларије.Његова делотворност је се такође показала и код паразитских инфекција као што је шистозомијаза. Такође се користи за ефективно уништавање бактерија, гљивица и неких вируса. Научна истраживања која су усмерена у правцу проналажења лека против рака наводе да има антиканцерогено дејство.
Особине уреди
Особина | Вредност |
---|---|
Број акцептора водоника | 5 |
Број донора водоника | 0 |
Број ротационих веза | 0 |
Партициони коефицијент[1] (ALogP) | 2,0 |
Растворљивост[2] (logS, log(mol/L)) | -2,1 |
Поларна површина[3] (PSA, Å2) | 54,0 |
Референце уреди
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература уреди
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе уреди
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |