Аутохтони народи Арктика
Арктички народи или циркумполарни народи јесте заједнички термин за разноврсну групу староседелачких народа Арктичког (циркумполарног) региона.
Праисторија
уредиНајранији становници северноамеричког централног и источног Арктика су припадали арктичкој култури малих алата која је постојала до 2500. године п. н. е. Народи ове културе припадају палеоескимским културама, које укључују независну I и предорсетску културу са Гренланда.[1][2] Дорсетска култура (инуктитут: туниит или тунит) односи се на наредне насељенике централног и источног Арктика. Дорсетска култура се даље развијала због технолошких и економских промена током периода 1050—550 п. н. е. Са изузетком полуострва Квебек/Лабрадор, дорсетска култура је нестала око 1500. н. е.[3]
Дорсет/тулска транзиција културе датира из периода око 9—10. века. Научници верују да је било међусобног мешања двеју култура у смислу размене технологија, као што су израда глава харпуна. Такође је могуће да су Тули нашли остатке Дорсета и преузели њихову културу.[4] Други пак верују да су Тули заменили Дорсете.
Историјски и савремени народи
уредиДо 1300. године, Инуити, данашњи становници Арктика и потомци културе Тула били су стационирани на западу Гренланда, али су се од тада полако премештали на исток острва. Временом су Инуити мигрирали читавим арктичким регионом Канаде, Гренланда, Русије и Сједињених Америчких држава.[5]
Друге етничке групе циркумполарног круга укључују: Бурјате, Чукчије, Евенке, Ханте, Корјаке, Ненце, Лапонце, Јукагире и Јупике, који себе сматрају Ескимима, чије име значи „мрежари у зимској бући”, не „они који једу свеже месо” као што се некада грешком преводи.[6]
Народи по етнолингвистичкој листи
уреди- Чукотско-камчатски народи
- Корјаци, Сибир (Камчатска Покрајина), Русија
- Чукчи, Сибир (Чукотка), Русија
- Тунгуски народи
- Евенки, Кина (Унутрашња Монголија и Хејлунгђанг), Монголија, Русија
- Нанајци, Русија (Хабаровска Покрајина), Цхина (Хејлунгђанг)
- Евени, Сибир (Магаданска област, Камчатска Покрајина и Јакутија), Русија
- Негидалци, Сибир(Хабаровска Покрајина), Русија
- Ороци, Сибир (Сахалинска област), Русија, Јапан (Хокаидо)
- Туркијски народи
- Североисточни туркијци
- Долгани, Сибир (Краснојарска Покрајина), Русија
- Јакути, Сибир (Јакутија), Русија
- Југоисточни туркијци
- Алтајци, Сибир (Република Алтај и Алтајска Покрајина), Русија
- Хакаси, Сибир (Хакасија), Русија
- Шорци, Сибир (Кемеровска област), Русија
- Тувинци, Сибир (Тува), Русија
- Североисточни туркијци
- Ескимско-алеутски народи
- Ескими
- Јупици: Аљаска и Руски Далеки Исток (Чукотка)
- Алутити, Аљаска
- Централноаљаски јупици, Аљаска
- Јуити, Сибир (Чукотско полуострво), Русија
- Инуити: Гренланд, Северна Канада (Северозападне територије (област Инувик), Нунавут, Нунавик и Нунатсиавут), Аљаска, САД
- Инупијати: Нортвест Арктик, Норт Слоуп и Берингов мореуз, Аљаска, САД
- Јупици: Аљаска и Руски Далеки Исток (Чукотка)
- Алеути: Алеутска острва, Аљаска, САД и Камчатска Покрајина, Русија
- Ескими
- Уралски народи
- Угарски народи, Хантија-Мансија, Сибир, Русија
- Ханти, Хантија-Мансија, Сибир, Русија
- Манси, Хантија-Мансија, Сибир, Русија
- Пермијанци
- Коми, Русија (Комија (Коми Зирјани) и Пермска Покрајина (Коми Пермјаци))
- Удмурти, Русија (Удмуртија и Пермска Покрајина)
- Лапонци: Северна Норвешка, Шведска, Финска, Русија (Мурманска област)
- Самоједски народи
- Ненци, Русија
- Енци, Сибир (Краснојарска Покрајина), Русија
- Нганасани, Сибир (Краснојарска Покрајина), Русија
- Селкупи, Сибир, Русија
- Угарски народи, Хантија-Мансија, Сибир, Русија
- Јукагири, Источни Сибир, Русија
- Индо-Европски
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Hoffecker, John F. (2005). A prehistory of the north: human settlement of the higher latitudes. Rutgers University Press. str. 130. ISBN 978-0-8135-3469-5.
- ^ Gibbon, стр. 28–31
- ^ Gibbon, стр. 216–217
- ^ Gibbon, стр. 218
- ^ „First Nations Culture Areas Index”. the Canadian Museum of Civilization.
- ^ „Arctic Peoples”. British Museum.
Литература
уреди- Такасхи Иримото, Такако Yамада (едс.) Цирцумполар Религион анд Ецологy: Ан Антхропологy оф тхе Нортх, Университy оф Токyо Пресс. 1994. ISBN 9780860085157.