Википедија

Bamija

Бамија или окра (Абелмосцхус есцулентус), биљка скривеносеменица из породице Малвацеае, ред Малвалес, из тропских и суптропских крајева.[2] Животни век јој је годину дана. Хермафродит, чији су опрашивачи (полинатори) пчеле.

Abelmoschus esculentus
Окра са плодом у развоју
Лонгитудинални пресек
Научна класификација
Царство:
Плантае
(нерангирано):
Ангиоспермс
(нерангирано):
Еудицотс
(нерангирано):
Росидс
Ред:
Малвалес
Породица:
Малвацеае
Род:
Абелмосцхус
Врста:
А. есцулентус
Биномно име
Абелмосцхус есцулентус
Мап схоwинг wорлдwиде окра продуцтион
Производња широм света
Синоними[1]
  • Abelmoschus bammia Webb
  • Abelmoschus longifolius (Willd.) Kostel.
  • Abelmoschus officinalis (DC.) Endl.
  • Abelmoschus praecox Sickenb.
  • Abelmoschus tuberculatus Pal & Singh
  • Hibiscus esculentus L.
  • Hibiscus hispidissimus A.Chev. nom. illeg.
  • Hibiscus longifolius Willd.
  • Hibiscus praecox Forssk.

Длачице на семену махуна могу бити надражујуће за неке људе. Влакна добијена из стабљике служе као замена за јуту и стварање папира и текстила[3]. Листови су дужине око 20 цм, а цвет је сличан цвету хибискуса. Централни корен расте право у земљу, док се бочни коренови углавном гранају у површинском слоју земљишта. Младе дугуљасте махуне се најчешће беру 5 дана након цветања.[4]

Регулише ниво шећера у крви, помаже у раду јетре, а приписују јој се и афродизијачка својства[5].

Порекло и дистрибуција уреди

 
Цела биљка са цветом и незрелом махуном

Бамија је алополиплоид неизвесног порекла. Предложени претходници укључују Abelmoschus ficulneus, A. tuberculatus и пријављени „диплоидни“ облик бамије.[6] Истински дивље (за разлику од натурализованих) популација нису познате са сигурношћу, а западноафричка сорта је описана као култиген.[7]

Географско порекло бамије је спорно, са присталицама јужноазијског,[7] јужноазијског, етиопског и западноафричког порекла.[8] Египћани и Маури из 12. и 13. века користили су арапску реч за биљку, бамија, што сугерише да је у Египат дошла из Арабије, али раније је вероватно пренета из Етиопије у Арабију. Биљка је можда ушла у југозападну Азију преко Црвеног мора или мореуза Баб-ел-Мандеб до Арабијског полуострва, а не на север преко Сахаре, или из Индије. Један од најранијих европских извештаја је оставио шпански Мавар који је посетио Египат 1216. године и описао биљку коју су гајили локални становници који су јели нежне, младе махуне уз оброк.[9] Из Арабије, биљка се проширила око обала Средоземног мора и на исток.[10]

 
Биљке бамије око недељу дана након ницања у башти у Оклахоми

Биљка је у Америку унета бродовима који су пловили зарад атлантске трговине робљем[11] до 1658. године, када је забележено њено присуство у Бразилу. Даље је документована у Суринаму 1686. Бамија је можда уведена у југоисточну Северну Америку из Африке почетком 18. века. До 1748. узгајала се чак на северу до Филаделфије.[12] Томас Џеферсон је приметио да је био добро успостављена у Вирџинији до 1781. Бамија је била уобичајен у јужним Сједињеним Државама до 1800, а прво помињање различитих сорти било је 1806.[9]

Ботаника и култивација уреди

 
Полен бамије
 
Латитудни попречни пресек махуне бамије

Врста је вишегодишња, често се гаји као једногодишња биљка у умереној клими, која обично нарасте до око 2 м (6,6 фт). Као припадник Malvaceae, сродна је врстама као што су памук, какао и хибискус. Листови су дуги и широки 10–20 цм, дланасти режњеви са 5–7 режњева. Цветови су пречника 4–8 cm, са пет белих до жутих латица, често са црвеном или љубичастом мрљом у дну сваке латице. Полен је сферног облика са пречником од приближно 188 микрона. Плод је капсула дужине до 18 цм (7,1 ин) петоугаоног попречног пресека, са бројним семенкама.

Abelmoschus esculentus се узгаја широм тропских и топлих умерених региона света због својих влакнастих плодова или махуна које садрже округла, бела семена. Бамија је међу врстама поврћа које највише толерише топлоту и сушу, и толерише земљиште са тешком глином и повременом влагом, али мраз може оштетити махуне. У узгоју, семе се натапа преко ноћи пре садње на дубину од 1–2 cm. Ова биљка преферира температуру тла од најмање 20 °Ц (68 °Ф) за клијање, што се дешава између шест дана (натопљено семе) и три недеље. Као тропска биљка, такође захтева много сунчеве светлости, а такође би требало да се узгаја на земљишту које има pH између 5,8 и 7, идеално на киселој страни.[13] Саднице захтевају довољно воде. Махуне семена брзо постају влакнасте и дрвенасте, и да би биле јестиве као поврће, морају се убрати када су незреле, обично у року од недељу дана након опрашивања.[14] Прва берба обично ће бити спремна након отприлике 2 месеца од сетве, и плодови ће бити дуги приближно 2-3 инча.[13]

Најчешћа болест која погађа биљку бамије је вертицилијумско увенуће, које често изазива жутило и увенуће листова. Остале болести укључују пепелницу у сувим тропским регионима, пеге на листовима, жути мозаик и нематоде коренског чвора. Отпорност на вирус жутог мозаика код A. esculentus је пренета укрштањем са Abelmoschus manihot и резултирала је новом сортом под називом Parbhani kranti.[15]

Храна и употреба уреди

Махуне уреди

Махуне ове биљке су слузаве, што доводи до карактеристичног „гу” или слузи када се махуне семена кувају; слуз садржи растворљива влакна.[16] Један од могућих начина за уклањање слузи од бамије је кувате са киселом храном, као што је парадајз, да би се слуз учинила мање вискозном.[17] Махуне се кувају, киселе, једу сирове или укључују у салате. Бамија се може користити у земљама у развоју за ублажавање неухрањености и ублажавање несигурности хране.[16]

У кухињи уреди

На Куби и у Порторику, поврће се назива кимбомбо и користи се у јелима као што је куимбомбо гуисадо (динстана бамија), јело веома слично јужном гумбу.[18][19] Такође се користи у традиционалним јелима у Доминиканској Републици, где се зове молондрон.[20] У Јужној Азији, махуне се користе у многим зачињеним повртним рецептима, као и куване са пилетином.[21][22]

Исхрана уреди

Сирова бамија садржи 90% воде, 2% протеина, 7% угљених хидрата и занемарљиво мало масти. У референтној количини од 100 грама, сирова бамија је богат извор (20% или више дневне вредности, DV) дијеталних влакана, витамина C и витамина К, са умереним садржајем тиамина, фолата и магнезијума (табела).

Бамија, сирова
Нутритивна вредност на 100 г (3,5 оз)
Енергија138 кЈ (33 кцал)
7,46 г
Шећери1,48 г
Прехрамбено влакно3,3 г
0,19 г
1,9 г
Витамини
Витамин А екв.
(5%)
36 μг
Тиамин (Б1)
(17%)
0,2 мг
Рибофлавин (Б2)
(5%)
0,06 мг
Ниацин (Б3)
(7%)
1 мг
Фолат (Б9)
(15%)
60 μг
Витамин Ц
(28%)
23 мг
Витамин Е
(2%)
0,27 мг
Витамин К
(30%)
31,3 μг
Минерали
Калцијум
(8%)
82 мг
Гвожђе
(5%)
0,62 мг
Магнезијум
(16%)
57 мг
Фосфор
(9%)
61 мг
Калијум
(6%)
299 мг
Цинк
(6%)
0,58 мг
Остали конституенти
Вода89,6 г
Линк то Фулл УСДА Датабасе ентрy
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Лишће и семе уреди

Млади листови бамије могу се кувати на сличан начин као и зеленило цвекле или маслачка, или у салатама. Семе бамије се може пржити и самлети да би се формирала замена за кафу без кофеина.[9] Када је Амерички грађански рат 1861. прекинуо увоз кафе, у новине Austin State Gazette су писале: „Акр бамије ће произвести довољно семена да се плантажа снабде кафом на сваки начин једнаком оној увезеној из Рија.“[23]

Зеленкасто-жуто јестиво уље бамије се цеди из семена бамије; има пријатан укус и мирис, и богато је незасићеним мастима као што су олеинска киселина и линолна киселина.[24] Садржај уља неких сорти семена је око 40%. Са 794 kg/ha, принос је надмашен само приносом сунцокретовог уља у једном огледу.[25] Једна студија из 1920. године утврдила је да узорак садржи 15% уља.[26]

Индустријска употреба уреди

Флоемско влакно из стабљике биљке има индустријску употребу као што је ојачање полимерних композита.[27] Слуз коју производи биљка бамија може се користити за уклањање замућења из отпадних вода захваљујући њеним флокулантним својствима.[28][29] Имајући састав сличан дебелом полисахаридном филму, слуз бамије је у развоју као биоразградиво паковање за храну, од 2018. године.[30] Једна студија из 2009. године показала је да је уље бамије погодно за употребу као биогориво.[31]

Синоними уреди

  • Абелмосцхус баммиа Wебб
  • Абелмосцхус лонгифолиус (Wиллд.) Костел.
  • Абелмосцхус оффициналис (DC.) Ендл.
  • Абелмосцхус праецоx Сицкенб.
  • Абелмосцхус туберцулатус Пал & Сингх
  • Абелмосцхус туберцулатус вар. делтоидефолиус Т.К.Паул & M.П.Наyар
  • Хибисцус есцулентус L.
  • Хибисцус есцулентус вар. праецоx (Форсск.) А.Цхев.
  • Хибисцус есцулентус вар. теxтилис А.Цхев.
  • Хибисцус фицифолиус Милл.
  • Хибисцус хиспидиссимус А.Цхев. [Иллегитимате]
  • Хибисцус лонгифолиус Wиллд.
  • Хибисцус праецоx Форсск.

Референце уреди

  1. ^ „Тхе Плант Лист: А Wоркинг Лист оф Алл Плант Специес”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2019. г. Приступљено 3. 10. 2014. 
  2. ^ Натионал Ресеарцх Цоунцил (2006-10-27). „Окра”. Лост Цропс оф Африца: Волуме II: Вегетаблес. Лост Цропс оф Африца. 2. Натионал Ацадемиес Пресс. ИСБН 978-0-309-10333-6. Приступљено 2008-07-15. 
  3. ^ „Глобал Специес: Абелмосцхус есцулентус (окра)”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 18. 12. 2016. 
  4. ^ „Бамија или окра: Како се гаји, припрема и колико је здрава - Агро савети”. Агросавети.рс. 
  5. ^ „Бамија или окра”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2017. г. Приступљено 18. 12. 2016. 
  6. ^ Пател, С. Р. „ГЕНЕТИЦ АДВАНЦЕ УНДЕР СЕЛЕЦТИОН ИН СЕГРЕГАТИНГ ПОПУЛАТИОН ИН ОКРА (Абелмосцхус есцулентус L.)”. АГРЕС – Ан Интернатионал е. Јоурнал. 
  7. ^ а б Вегетаблес. Wагенинген, Нетхерландс: Бацкхуyс. 2004. стр. 21. ИСБН 9057821478. 
  8. ^ „Окра: ботанy анд хортицултуре”. 
  9. ^ а б в „Окра, ор 'Гумбо,' фром Африца”. Теxас АгриЛифе Еxтенсион Сервице, Теxас А&M Университy. 
  10. ^ „Окра - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 2021-11-09. 
  11. ^ " Окра гумбо анд рице" Архивирано 2005-10-28 на сајту Wayback Machine by Sheila S. Walker, The News Courier, unknown date
  12. ^ „Colonial Food In Philadelphia - 1883 Words | Internet Public Library”. www.ipl.org. Приступљено 2021-11-09. 
  13. ^ а б Almanac, Old Farmer's. „Okra”. Old Farmer's Almanac (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-29. 
  14. ^ Kurt Nolte. „Okra seed” (PDF). Yuma County Cooperative Extension. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-10-31. г. Приступљено 2012-10-17. 
  15. ^ Plant breeding, Chapter 9.2 (PDF). Strategies For Enhancement in Food Production. 2020. 
  16. ^ а б Gemede, H. F.; Haki, G. D.; Beyene, F; Woldegiorgis, A. Z.; Rakshit, S. K. (2015). „Proximate, mineral, and antinutrient compositions of indigenous Okra (Abelmoschus esculentus) pod accessions: Implications for mineral bioavailability”. Food Science & Nutrition. 4 (2): 223—33. PMC 4779480  . PMID 27004112. doi:10.1002/fsn3.282. 
  17. ^ Jill Neimark (5. 9. 2018). „Leave it to botanists to turn cooking into a science lesson”. US National Public Radio. Приступљено 26. 6. 2020. 
  18. ^ Julie Schwietert Collazo. „Cuban Quimbombo (Afro-Cuban Okra)”. The Latin Kitchen. Архивирано из оригинала 2020-10-23. г. Приступљено 2020-10-21. 
  19. ^ Gloria Cabada-Leman (22. 6. 2008). „QUIMBOMBÓ GUISADO”. whats4eats. Приступљено 2020-10-21. 
  20. ^ „El intrépido molondrón”. 
  21. ^ Willis, Virginia (2014). Okra: a Savor the South cookbook. University of North Carolina Press. стр. 75—82. ISBN 978-1-4696-1442-7. Приступљено 22. 12. 2021. 
  22. ^ Taylor Sen, Colleen (2004). Food culture in India. Connecticut: Greenwood Press. стр. 60,150. ISBN 0-313-32487-5. Приступљено 22. 12. 2021. 
  23. ^ Austin State Gazette [TEX.], November 9, 1861, p. 4, c. 2, copied in Confederate Coffee Substitutes: Articles from Civil War Newspapers Архивирано септембар 28, 2007 на сајту Wayback Machine, Университy оф Теxас ат Тyлер
  24. ^ Мартин, Франклин W. (1982). „Окра, Потентиал Мултипле-Пурпосе Цроп фор тхе Температе Зонес анд Тропицс”. Ецономиц Ботанy. 36 (3): 340—345. С2ЦИД 38546395. дои:10.1007/БФ02858558. 
  25. ^ Маyс, D А, Буцханан, W, Брадфорд, Б Н, Гиордано, П M (1990). „Фуел продуцтион потентиал оф северал агрицултурал цропс”. Адванцес ин Неw Цропс: 260—263. 
  26. ^ Јамиесон, Георге С.; Баугхман, Wалтер Ф. (1920). „Окра Сеед Оил.1”. Јоурнал оф тхе Америцан Цхемицал Социетy. 42: 166. дои:10.1021/ја01446а023. 
  27. ^ Де Роса, I.M.; Кеннy, Ј.M.; Пуглиа, D.; Сантулли, C.; Сарасини, Ф. (2010). „Морпхологицал, тхермал анд мецханицал цхарацтеризатион оф окра (Абелмосцхус есцулентус) фибрес ас потентиал реинфорцемент ин полyмер цомпоситес”. Цомпоситес Сциенце анд Тецхнологy. 70 (1): 116—122. дои:10.1016/ј.цомпсцитецх.2009.09.013. 
  28. ^ Константинос Анастасакис; Димитриос Калдерис; Еван Диамадопоулос (2009), „Флоццулатион бехавиор оф маллоw анд окра муцилаге ин треатинг wастеwатер”, Десалинатион, 249 (2): 786—791, дои:10.1016/ј.десал.2008.09.013 
  29. ^ Моника Агарwал; Рајани Сринивасан; Анурадха Мисхра (2001), „Студy он Флоццулатион Еффициенцy оф Окра Гум ин Сеwаге Wасте Wатер”, Мацромолецулар Материалс анд Енгинееринг, 286 (9): 560—563, дои:10.1002/1439-2054(20010901)286:9<560::АИД-МАМЕ560>3.0.ЦО;2-Б 
  30. ^ Араúјо, Антонио; Галвãо, Андрêсса; Филхо, Царлос Силва; Мендес, Францисцо; Оливеира, Марíлиа; Барбоса, Францисцо; Филхо, Мен Соуса; Бастос, Мариа (2018). „Окра муцилаге анд цорн старцх био-басед филм то бе апплиед ин фоод”. Полyмер Тестинг. 71: 352—361. ИССН 0142-9418. С2ЦИД 139366820. дои:10.1016/ј.полyмертестинг.2018.09.010. 
  31. ^ Фарооq, Анwар; Умер Расхид; Мухаммад Асхраф; Мухаммад Надеем (март 2010). „Окра (Хибисцус есцулентус) сеед оил фор биодиесел продуцтион”. Апплиед Енергy. 87 (3): 779—785. дои:10.1016/ј.апенергy.2009.09.020. 

Спољашње везе уреди

 
Бамија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bamija&oldid=25440677”