Википедија

Боронска киселина

Боронска киселина је алкил или арил субституисана борна киселина која садржи везу угљеника и бора. Она припада великој класи органоборана. Боронске киселине делују као Луисове базе. Њихово јединствено својство је да могу да формирају реверзибилне ковалентне комплексе са шећерима, аминокиселинама, хидроксаминским киселинама, етц. (молекулима са вициналним, (1,2) или повремено (1,3) супституисаним Луисовим базним донорима (алкохол, амин, карбоксилат)). пКа боронске киселине је ~9, али она може да формира тетраедралне боронатне комплексе са пКа ~7. Они се повремено користе у пољу молекуларног препознавања за везивање сахарида за флуоресцентну детекцију или селективни транспорт сахарида кроз мембране.

Општа структура боронске киселине, где Р означава супституент.

Боронске киселине се екстензивно користе у органској хемији као хемијски градивни блокови и интермедијари, предоминантно путем Сузуки спрезања. Кључни концепт њене хемије је трансметалација њених органских остатака на прелазни метал.

Једињење бортезомиб које садржи боронску групу је лек који се корисит за хемотерапију. Атом бора у том молекулу је кључна подструктура, јер се путем њега блокирају поједини протеазоми који би иначе деградирали протеине.

Боронске киселине уреди

У продаји је мноштво боронских киселина које су стабилне у присуству ваздуха. Њих карактерише висока тачка топљења. Пошто боронске киселине лако губе воду и формирају циклични тримерни анхидрид, продајни материјал често садржи знатне количине тог анхидрида. То нема утицаја на реактивност.

Примери боронских киселина
Борононска киселина Р Структура Моларна маса ЦАС број Тачка топљења °Ц
Фенилборонска киселина Фенил   121.93 98-80-6 216–219
2-Тиенилборонска киселина Тиофен   127.96 6165-68-0 138–140
Метилборонска киселина Метил   59.86 13061-96-6 91–94
цис-Пропенилборонска киселина пропен   85.90 7547-96-8 65–70
транс-Пропенилборонска киселина пропен   85.90 7547-97-9 123–127

Синтеза уреди

Боронске киселине се могу добити на неколико начина. Најчешће коришћени начин је реакција органометалних једињења базирана на литијуму или магнезијуму (Григнард) са боратним естрима.[1][2][3][4] На пример, фенилборонска киселина се формира реакцијом фенилмагнезијум бромида и триметил бората и накнадном хидролизом[5]

ПхМгБр + Б(ОМе)3 → ПхБ(ОМе)2 + МеОМгБр
ПхБ(ОМе)2 + Х2О → ПхБ(ОХ)2 + МеОХ

Још један метод је реакција арилсилана (РСиР3) са бор трибромидом (ББр3) у трансметалацији до РББр2, чему следи киселинска хидролиза.

Трећи метод је паладијумом катализована реакција арил халида и трифлата са диборонил естрима у реакцији купловања. Као алтернатива естрима, у овом методу се користи диборонска киселина или тетрахидроксидиборон ([Б(ОХ2)]2).[6][7]

Боронски естри (или боронатни естри) уреди

Боронски естри су естри формирани између боронске киселине и алкохола.

Поређење боронских киселина и боронских естара
Једињење Општа формула Генерална структура
Боронска киселина РБ(ОХ)2
 
Боронски естар РБ(ОР)2
 

Једињења се могу добити из боратног естра[8] кондензацијом са алкохолима и диолима. Фенилборонска киселина се може самостално кондензовати до цикличног тримера званог трифенил анхидрид или трифенилбороксин.[9]

Примери боронских естара
Боронски естар Диол Структурна формула Моларна маса ЦАС број Тачка кључања (°Ц)
Пинаколни естар алилборонске киселине пинакол   168.04 72824-04-5 50–53 (5 ммХг)
Триметилен гликолни естар фенил боронске киселине триметилен гликол   161.99 4406-77-3 106 (2 мм Хг)
Диизопропоксиметилборан изопропанол   144.02 86595-27-9 105 -107

Једињења са петочланим цикличним структурама која садрже Ц–О–Б–О–Ц везу се називају диоксаборолани, а она са шесточланим прстеновима диоксаборинани.

Напомене уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Борониц Ацидс. Едитед бy Деннис Г. Халл 2005 WИЛЕY-ВЦХ Верлаг ГмбХ & Цо. КГаА, Wеинхеим ISBN 978-3-527-30991-7
  2. ^ Example: Jesper Langgaard Kristensen, Morten Lysén, Per Vedsø, and Mikael Begtrup Günter Seidel and Alois Fürstner Published in Org. Synth. 2005, 81, 134 Org. Synth. 2009, Coll. Vol. 11, 1015 link Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2012)
  3. ^ Еxампле: Qуинолине, 3-(3-пyридинyл)- Wењие Ли, Дориан П. Нелсон, Марк С. Јенсен, Р. Сцотт Хоеррнер, Донгwеи Цаи, анд Роберт D. Ларсен, Сцотт Е. Денмарк, Геофф Т. Халворсен, анд Јеффреy M. Каллемеyн Публисхед ин Орг. Сyнтх. 2005, 81, 89 Орг. Сyнтх. 2009, Цолл. Вол. 11, 393 Линк Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2012)
  4. ^ "Цyцлопропанеметханол, 2-пхенyл-, (1С'-транс)-" Андрé Б. Цхаретте анд Хéлèне Лебел Кевин Минбиоле, Патрицк Верхоест, анд Амос Б. Смитх, III Публисхед ин Орг. Сyнтх. 1999, 76, 86 Орг. Сyнтх. 2004, Цолл. Вол. 10, 613 Линк Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2012)
  5. ^ Wахсбурн, Р. M.; Левенс, Е.; Албригхт, C. Ф.; Биллиг, Ф. А. (1963). „Бензенеборониц анхyдриде”. Орг. Сyнтх. ; Цолл. Вол., 4, стр. 68 
  6. ^ Пиларски, L. Т. анд Сзабó, К. Ј. (2011), Палладиум-Цаталyзед Дирецт Сyнтхесис оф Органоборониц Ацидс. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион, 50: 8230–8232. . дои:10.1002/ание.201102384.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  7. ^ Палладиум-Цаталyзед, Дирецт Борониц Ацид Сyнтхесис фром Арyл Цхлоридес: А Симплифиед Роуте то Диверсе Боронате Естер Деривативес Гарy А. Моландер, Сарах L. Ј. Трице, Спенцер D. Дрехер Јоурнал оф тхе Америцан Цхемицал Социетy 2010 132 (50), 17701-17703 . дои:10.1021/ја1089759.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  8. ^ Р. L. Кидwелл; M. Мурпхy; С. D. Дарлинг (1973). „Пхенолс: 6-Метхоxy-2-Напхтхол”. Орг. Сyнтх. ; Цолл. Вол., 5, стр. 918 
  9. ^ Роберт M. Wасхбурн; Ернест Левенс; Цхарлес Ф. Албригхт; Франклин А. Биллиг (1963). „Бензенеборониц Анхyдриде”. Орг. Сyнтх. ; Цолл. Вол., 4, стр. 68 

Спољашње везе уреди

 
Боронска киселина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Boronska_kiselina&oldid=26731274”