Босанска Посавина
Босанска Посавина је област на сјеверу Републике Српске и БиХ, уз десну обалу ријеке Саве, коју ограничавају планине Мотајица на сјеверозападу, Крњин и Требава на југу, и Мајевица на југоистоку.[тражи се извор]
Као што је то случај са многим другим предионим цјелинама и њиховим називима, ни под именом Посавина не подразумијева се увијек иста површина. Горе описане границе представљају Босанску Посавину у ширем смислу, док у ужем смислу она подразумијева ниско земљиште на десној страни Саве почевши од Шамца, односно од доњег тока ријеке Босне, па даље на исток. У самој Посавини кажу да је Посавина само она површина што је плави Сава, дакле, узан појас ниског земљишта поред Саве, а између Шамца и Брчког. Становнике предјела на лијевој страни ријеке Босне, ови из Босанске Посавине зову Прекобошњаци или Прекобосанци, а тај крај је Вучијак. Јужно од Посавине су им, у Требави и подгорини Мајевице уопште, Брђани или Брдњаци, чија се област уопште зове Брда. На истоку од Посавине је Семберија. Старији људи су област преко Саве звали Њемачка.[1]
Природно-географске карактеритике уреди
Морфолошки овој области припадају три природногеографска појаса: ниска Посавина, посавско побрђе и планински појас.
Ниска Посавина припада дну јужног обода Панонске низије. То је простор алувијалних равни квартарне посавске зоне са макро и мезо плавинама. Највеће плавине настале су у доњим токовима десних притока Саве (шамачка Посавина уз ријеку Босну, Ивањско поље уз Укрину).За мезо и макро плавине везане су ниске оцједите терасе. Преовлађујући тип земљишта је црница, слична руском чернозему. То је веома плодно земљиште, богато хумусним материјалом, јер су падавине оскудне у крајевима у којима се налази. У профилу овог земљишта запажа се горњи слој тамније боје и доњи слој жућкастосиве боје, сиромашнији хумусом. На црници добро успијевају жита и индустријске културе. Ова област је, иначе, простор плодних ораничних површина које су интензивно обрађене и густо насељене.
На простор ниске Посавине надовезује се посавско побрђе. То је нешто виши појас, грађен од терцијарно-квартарних заравни које су рашчлањене ријечним долинама у валовите стијене. У састав посавског побрђа улазе и ниске планине Вучијак (359 м) и мањим дијелом Крњин (351 м), грађене од флишних наслага. Ријечне долине имају преовлађујући тип тла звани смоница. Има загаситомрку боју, глинасто је и веома збијено земљиште, љепљиво кад је влажно и испуцало за вријеме суше. Плодност му је добра, али ипак слабија од црнице. Добро је за гајење кукуруза и воћа. На брежуљцима су развијене гајњаче. То је смеђе или црвенкасто земљиште са доста хумусних материја, погодно за воћњаке и винограде. У културном пејсажу ове области преовладавају ораничне површине над ливадама и пашњацима. I овај дио регије је густо насељен.
Јужно од побрђа налази се планински појас који обухвата планину Требаву (655 м) и сјевероисточни дио Мајевице (842 м). Ово је површински најмањи простор, у основи грађен од старих вулканских стијена, покривених млађим наслагама. Подручје ниских планина претежно је са растреситим тлом сивопепељасте боје званим пепељуша или подзол, насталим испирањем хумуса из црнице. Ово тло иначе добија више падавина од осталих типова тла, а шума му је природна вегетација. Област се одликује бујним шумама и пашњацима. Веома је ријетко насељена за разлику од претходна два појаса.
Становништво уреди
У Босанској Посавини, на територији општина Шамац, Брод, Модрича, Оџак, Орашје, Дервента, Градачац, Брчко и дијелу општине Добој, по посљедњем релевантном попису становништва из 1991, живјело је 393.050 становника:[2]
- Хрвати — 134.445 (34,21%)
- Срби — 115.460 (29,38%)
- Муслимани — 113.251 (28,81%)
- Југословени — 19.123 (4,87%)
По Дејтонском споразуму, ово подручје подијељено је између Републике Српске и Федерације БиХ.
По попису из 1991. дио Посавине који је припао Републици Српској имао је 261.558 становника:[2]
- Срби - 102.793 (39,30%)
- Хрвати - 74.023 (28,30%)
- Муслимани - 58.928 (22,53%)
- Југословени - 15.787 (6,04%)
По попису из 1991. у федералном дијелу Посавине било је 131.501 становника:[2]
- Хрвати - 60.422 (45,95%)
- Муслимани - 54.323 (41,31%)
- Срби - 12.673 (9,64%)
- Југословени - 3.336 (2,54%)
Највећи дио Босанске Посавине припао је Републици Српској, и то сљедеће општине:
- Општина Дервента (комплетна предратна општина Дервента)
- Општина Брод (предратна општина Босански Брод)
- Општина Модрича (којој су припојена несеља Крчевљани, Скугрић Доњи, Горње Кречане, Јасеница и Толиса из предратне општине Градачац, а насеља Пећник, Јакеш и Модрички Луг данас припадају општини Вукосавље)
- Општина Вукосавље (коју чине насеља Пећник, Јакеш и Модрички Луг из предратне општине Модрича, те насеља Гнионица и Јошавица из предратне општине Оџак)
- Општина Шамац (представља предратну општину Босански Шамац без насеља Пруд, Домаљевац, Базик и највећег дијела насеља Гребнице)
- Општина Пелагићево (коју чине насеља Пелагићево, Њивак, Орлово Поље, Блажевац, Доња Трамошница, Горња Трамошница, Поребрице, Самаревац и Турић из предратне општине Градачац)
- Општина Доњи Жабар (коју чине насеља Доњи Жабар, Човић Поље, Лончари и Јењић из предратне општине Орашје)
- Дио Брчко дистрикта који припада Републици Српској са насељима: Брчко, Бузекара, Вучиловац, Крепшић, Горице, Грбавица, Гредице, Брезик, Станови, Крбета, Ражљево, Попово Поље, Слијепчевићи, Сандићи, Трњаци, Брезово Поље, Брезово Поље Село, Дубравице Горње, Омербеговача, Брод, Улице, Ланишта, Марковић Поље, Чађавац, Вукшић Горњи, Вукшић Доњи, Поточари, Доњи Рахић.
- Сјеверни дио општине Добој на планинама Требави, Вучијаку и дијелом Крњину, са насељима: Кожухе, Осјечани, Бушлетић, Чивчије Осјечанске, Зелиња Горња, Скиповац Горњи, Скиповац Доњи, Палежница Горња, Палежница Доња, Сјенина, Сјенина Ријека, Порјечје, Грапска Горња, Грапска Доња, Глоговица, Подновље, Божинци Доњи, Трњани, Мајевац, Ритешић, Комарица, Врандук, Буковац, Фоча, Которско, Јоховац, Чивчије Буковичке, Буковица Велика, Кладари, Опсине, Зарјача, Прњавор Велики, Прњавор Мали.
Федерацији БиХ припале су општине:
- Општина Оџак (предратна општина Оџак којој је припојено насеље Пруд из предратне општине Босански Шамац, а издвојена насеља Гнионица и Јошавица која данас припадају општини Вукосавље у Републици Српској)
- Општина Орашје (предратна општина Орашје без насеља Доњи Жабар, Човић Поље, Лончари и Јењић, који данас чине општину Доњи Жабар у Републици Српској)
- Општина Домаљевац-Шамац (којој припадају насеља Домаљевац, Базик и највећи дио насеља Гребнице из предратне општине Босански Шамац)
- Општина Градачац (предратна општина Градачац без насеља Пелагићево, Њивак, Орлово Поље, Блажевац, Доња Трамошница, Горња Трамошница, Поребрице, Самаревац и Турић која данас припадају општини Пелагићево у Републици Српској, без насеља Скугрић Доњи, Толиса, Крчевљани, Јасеница и Горње Кречане које припадају општини Модрича у Републици Српској, и без насеља Зелиња Горња која данас припада општини Добој у Републици Српској)
- Дио Брчко дистрикта који припада Федерацији БиХ са насељима: Бијела, Боће, Бодериште, Брка, Буковац, Буквик Горњи, Буквик Доњи, Церик, Чанде, Чосета, Доњи Зовик, Горњи Зовик, Дубраве, Дубравице Доње, Гајеви, Горњи Рахић, Исламовац, Лукавац, Маоча, Ограђеновац, Паланка, Рашљани, Репино Брдо, Скакава Доња, Скакава Горња, Шаторовићи, Штрепци, Уловић, Витановићи Доњи, Витановићи Горњи, Вујичићи.
Референце уреди
- ^ Milenko S. Filipović:Prilozi etnološkom poznavanju severoistočne Bosne,Академија наука и умјетности БиХ, Сарајево, 1969.
- ^ а б в Попис становништва СР БиХ 1991 Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2014), Nacionalni sastav po opštinama i naseljenim mjestima.
Literatura уреди
- Мргић, Јелена (2008). Северна Босна: 13-16. век. Београд: Историјски институт.
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.