Бутирофенон

Бутирофенон
Називи
	IUPAC назив 1-phenylbutan-1-one
Идентификација
CAS број	495-40-9 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика; интерактивна слика;
ChemSpider	9893 ;
ECHA InfoCard	100.007.091
PubChem C ID	10315;
	SMILES O=C(c1ccccc1)CCC; CCCC(=O)c1ccccc1; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C10H12O
Моларна маса	148,20 g/mol
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Бутирофенон је хемијско једињење (са кетонском функционалном групом). Неки од његових деривата (који се обично називају бутирофенонима) се користе за лечење разних психијатријских обољења као што је шизофренија, а неки од његових деривата делују као антиеметици.^[3]^[4]

Бутирофенони су класа фармацеутских лекова изведених из бутирофенона.

Примери

Халоперидол, најшире коришћени класични антипсихотик^[3]
Дроперидол, често се користи за анестезију и седацију на интензивној-нези
Бенперидол, један од најпотентнијих и често употребљаваних антипсихотика (200 путе је потентнији од хлорпромазина)^[3]
Триперидол, високопотентант антипсихотик (100 пута је потентнији од хлорпромазина)
Мелперон, слабо-потентан антипсихотик. У Еуропи је у широкој употреби за лечење инсомније, конфузионих стања, психомоторне агитације, и делиријума, посебно код геријатријских пацијената
Ленперон
Домперидон, допамински антагонист антиеметик, даљи дериват бутирофенона.

Атипични антипсихотик рисперидон, мада није бутирофенон, је развијен на основу структура бенперидола и ленперона.

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б ^в Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).