Џон Дон
Џон Дон (/дʌн/ dun; 22. јануар 1572[1] – 31. март 1631) био је енглески песник, учењак, војник и службеник рођен у католичкој породици, делу католичког препорода, који је невољно постао свештеник у цркви Енглеске.[3] Он је био управник катедрале Светог Павла у Лондону (1621–1631).[2] Дон се сматра најистакнутијим представником метафизичких песника. Његова песничка дела препозната су по метафоричном и сензуалном стилу, а обухватају сонете, љубавне песме, религиозне песме, латинске преводе, епиграме, елегије, песме, сатире. Он је исто тако познат је и по својим проповедима.
Џон Дон | |
---|---|
![]() Дон на слици Исака Оливера | |
Друга имена | Јохн Донне |
Датум рођења | 22. јануар 1572.[1] |
Место рођења | Лондон Енглеска |
Датум смрти | 31. март 1631. (59 год.)[2] |
Место смрти | Лондон Енглеска |
Пребивалиште | Енглеска |
Држављанство | енглеско |
Универзитет | Харт Хол, Оксфорд Универзитет у Кембриџу |
Занимање | Песник, свештеник, адвокат |
Донов стил карактеришу нагла отварања и разни парадокси, ироније и дислокације. Ове особине, заједно са његовим честим драматичним или свакодневним ритмовима говора, његовом напетом синтаксом и оштром елоквенцијом, биле су реакција на углађеност конвенционалне елизабетанске поезије и прилагођавање на енглески језик европских барокних и маниристичких техника.[4] Његову рану каријеру обележила је поезија која је носила огромно знање о енглеском друштву. Друга важна тема у Доновој поезији је идеја праве религије, нешто о чему је он много времена размишљао и о чему је често теоретисао. Писао је световне песме, као и еротске и љубавне песме. Посебно је познат по свом владању метафизичким умишљеностима.
Упркос великом образовању и поетском таленту, Дон је живео у сиромаштву неколико година, у великој мери ослањајући се на богате пријатеље. Већи део новца који је наследио током и након школовања потрошио је на женскарење, књижевност, забаву и путовања. Године 1601, Дон се тајно оженио Еном Мор, са којом је имао дванаесторо деце.[5] Године 1615, рукоположен је за англиканског ђакона, а потом и за свештеника, иако није желео да прима свете чинове и то је учинио само зато што је то наредио краљ. Био је и народни посланик 1601. и 1614. године.
Биографија
уредиРани живот
уредиДон је рођен у Лондону 1571. или 1572. године, у рекузантској римокатоличкој породици када је практиковање те религије било илегално у Енглеској.[7] Дон је био треће од шесторо деце. Његов отац, такође по имену Џон Дон, ожењен са Елизабет Хејвуд, био је велшког порекла и управник компаније Ајронмангерс у граду Лондону. Међутим, избегавао је нежељену пажњу владе из страха од прогона.[8][9]
Његов отац је умро 1576. године, када је Дон имао четири године, остављајући његовој мајци Елизабету одговорност да сама одгаја децу.[10] Хејвуд је такође била из рекузантске римокатоличке породице, ћерка Џона Хејвуда, драмског писца, и сестра пречасног Џаспера Хејвуда, језуитског свештеника и преводиоца.[10] Она је била и пранећакиња Томаса Мора.[10] Неколико месеци након што јој је муж умро, Донова мајка се удала за др Џона Симингса, богатог удовца са троје деце.
Дон се приватно школовао; међутим, нема доказа који подржавају популарну тврдњу да су га подучавали језуити.[10] Године 1583, са 11 година, почео је да студира на Харт Холу, садашњем Хертфорд колеџу у Оксфорду. После три године студија, Дон је примљен на Универзитет у Кембриџу, где је студирао још три године.[11] Дон, међутим, није могао да добије диплому ни на једној институцији због свог католичанства, пошто је одбио да положи заклетву врховне власти која је потребна да би дипломирао.[12] Године 1591, примљен је као студент правне школе Тавис Ин, једног од припадника Канцеларијске гостионице у Лондону.[10] Дана 6. маја 1592, примљен је у Линколнов Ин, један од Судских инова.[10]
Године 1593, пет година након пораза Шпанске армаде и током повременог Англо-шпанског рата (1585–1604), краљица Елизабета је издала први енглески статут против секташког неслагања из Енглеске цркве, под називом „Закон за обуздавање папских одвратника”. Она је дефинисала „попске рекузанте“ као оне „осуђене зато што се нису припојили некој цркви, капели или уобичајеном месту за заједничку молитву да би тамо чули Божанску службу, већ су одустали од тога што је супротно принципу закона и статута који су до сада донети и предвиђени у то име". Донов брат Хенри такође је био универзитетски студент пре хапшења 1593. због скривања католичког свештеника, Вилијама Харингтона, и умро је у затвору Њугејт од бубонске куге, што је навело Дона да почне да доводи у питање своју католичку веру.[9]
Током и након школовања, Дон је потрошио велики део свог значајног наследства на жене, књижевност, разоноду и путовања.[8] Иако нема података о томе где је Дон путовао, он је ипак прешао Европу и касније се борио заједно са грофом од Есекса и сер Волтером Ралијем против Шпанаца у Кадизу (1596) и на Азорима (1597), и био сведок губитка шпанског водећег брода, Сан Фелипе.[10][13] Према његовом најранијем биографу,
... он се није вратио у Енглеску све док није остао неколико година, прво у Италији, а затим у Шпанији, где је направио многа корисна запажања о тим земљама, њиховим законима и начину владавине, и вратио се са савршеним познавањем њихових језика.
— Wалтон 1888, стр. 20
Референце
уреди- ^ а б Лонг 2013.
- ^ а б Цолцлоугх, Давид. „Донне, Јохн (1572–1631)”. Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy (онлине изд.). Оxфорд Университy Пресс. дои:10.1093/реф:однб/7819. (Субсцриптион ор УК публиц либрарy мемберсхип реqуиред.)
- ^ Гриерсон, Херберт Ј. C., ур. (1971). Донне Поетицал Wоркс. Оxфорд Университy Пресс. стр. xив—xxxиии. ИСБН 0 19 281113 4.
- ^ Блоом 2009, стр. 14–15.
- ^ Јокинен 2006.
- ^ Џон Дон на сајту НПГ (језик: енглески)
- ^ Папазиан, Марy (2003). Јохн Донне анд тхе Протестант Реформатион : неw перспецтивес. Детроит, Мицхиган: Wаyне Стате Университy Пресс. стр. 3. ИСБН 9780814330128.
- ^ а б Лангстафф, Рицхард W. (1988). Јохнстон, Бернард, ур. Донне, Јохн. Цоллиер'с Енцyцлопедиа. 8. Неw Yорк: П.Ф. Цоллиерс. стр. 346—349.
- ^ а б Кунитз & Хаyцрафт 1952, стр. 156–158.
- ^ а б в г д ђ е Цолцлоугх 2011.
- ^ „Донне, Јохн (ДН615Ј)”. Кембриџ база података алумниста. Универзитет у Кембриџу.
- ^ Wалтон 1999.
- ^ Дурант & Дурант 1961, стр. 154.
Референцес
уреди- Балд, Роберт Цецил (1970). Јохн Донне, а Лифе . Оxфорд Университy Пресс.
- Блоом, Харолд (2004). Тхе Бест Поемс оф тхе Енглисх Лангуаге: Фром Цхауцер Тхроугх Фрост . Неw Yорк: ХарперЦоллинс. ИСБН 978-0-06-054041-8.
- Броокс, Цлеантх (2004). „Тхе Лангуаге оф Парадоx”. Ур.: Ривкин, Јулие; Рyан, Мицхаел. Литерарy Тхеорy: Ан Антхологy (2нд изд.). Wилеy. стр. 28—39. ИСБН 978-1-4051-0696-2.
- Цроцкетт, Брyан (2015). Лове'с Алцхемy. Ценгаге Гале. ИСБН 978-1-4328-3025-0.
- Дицкасон, Цхристие (2011). Тхе Нобле Ассассин. ХарперЦоллинс Публисхерс. ИСБН 978-0-00-738381-8.
- Донне, Јохн (1633). Поемс, бy Ј.D. Wитх елегиес он тхе аутхорс деатх. Лондон: Иохн Марриот.
- Дрyден, Јохн (1693). А Дисцоурсе Цонцернинг тхе Оригинал анд Прогресс оф Сатире. Лондон.
- Дурант, Wилл; Дурант, Ариел (1961). Тхе Аге оф Реасон Бегинс: А Хисторy оф Еуропеан Цивилизатион ин тхе Период оф Схакеспеаре, Бацон, Монтаигне, Рембрандт, Галилео, анд Десцартес: 1558–1648 . Неw Yорк: Симон анд Сцхустер. ИСБН 978-0-671-01320-2.
- Греенблатт, Степхен (2006). Тхе Нортон Антхологy оф Енглисх Литературе Мајор Аутхорс Едитион: Тхе Миддле Агес Тхроугх тхе Ресторатион Анд тхе Еигхтеентх Центурy. Нортон. ИСБН 978-0-393-92830-3.
- Греенблатт, Степхен, ур. (2012). „Јохн Донне, 1572–1631”. Нортон Антхологy оф Енглисх Литературе. Вол Б (9 изд.). Неw Yорк: Нортон. ИСБН 9780393912500.
- Харан, Маеве (2009). Тхе Ладy анд тхе Поет. Пан Мацмиллан. ИСБН 978-0-330-50538-3.
- Лонг, Wиллиам Ј. (2013). Енглисх Литературе: Итс Хисторy анд Сигнифицанце фор тхе Лифе оф тхе Енглисх-Спеакинг Wорлд. Старт Цлассицс. ИСБН 978-1-62793-876-1.
- Кунитз, Станлеy; Хаyцрафт, Хоwард, ур. (1952). Бритисх Аутхорс Бефоре 1800: А Биограпхицал Дицтионарy . Неw Yорк: Wилсон. ИСБН 978-0-8242-0006-0.
- Маxтон, Хугх (1983). „Јосеф Бродскy анд "Тхе Греат Елегy фор Јохн Донне"”. Тхе Цране Баг. 7 (1): 62—64. ЈСТОР 30060547.
- Схерwоод, Террy Греy (1984). Фулфиллинг тхе Цирцле: А Студy оф Јохн Донне'с Тхоугхт . Университy оф Торонто Пресс. ИСБН 978-0-8020-5621-4.
- Wалтон, Изаак (1888) [1658]. Изаак Wалтон'с Ливес оф Јохн Донне, Хенрy Wоттон, Рицхард Хоокер анд Георге Херберт. Лондон: Георге Роутледге анд Сонс.
- Wалтон, Изаак (1999). Девотионс Упон Емергент Оццасионс: Анд, Деатх'с Дуел . Винтаге Боокс. ИСБН 978-0-375-70548-9.
- Балд, Р. C.: Донне'с Инфлуенце ин Енглисх Литературе. Петер Смитх, Глоуцестер, Массацхусеттс УСА, 1965
- Берман, Антоине (1995). Поур уне цритиqуе дес традуцтионс: Јохн Донне [Тоwардс а Транслатион Цритицисм: Јохн Донне] (на језику: француски). Превод: Франçоисе Массардиер-Кеннеy. Парис: Галлимард.
- Цареy, Јохн (1981). Јохн Донне. Лифе, Минд анд Арт. Лондон: Фабер анд Фабер. Ревисед анд републисхед 1990.
- Цолцлоугх, Давид (2003). Јохн Донне'с Профессионал Ливес. ДС Бреwер. ИСБН 978-0-85991-775-9.
- Гриерсон, Херберт Ј. C., ур. (1902). Тхе Поемс оф Јохн Донне. Оxфорд: Университy Пресс. Ин тwо волумес
- Гуибборy, Ацхсах, ур. (2006). Тхе Цамбридге Цомпанион то Донне. Цамбридге: Университy Пресс.
- Јессопп, Аугустус (1885). „Донне, Јохн (1573-1631)”. Речник националне биографије. Лондон: Смитх, Елдер & Цо.
- Ле Цомте, Едwард (1965). Граце то а Wиттy Синнер: А Лифе оф Донне . Wалкер.
- Степхен, Леслие (1898). „Јохн Донне”. Студиес оф а Биограпхер. Лондон: Дуцкwортх анд Цо. стр. 36–82.
- Лим, Кит (2005). Јохн Донне: Ан Етернитy оф Сонг. Пенгуин.
- Морриссеy, Марy (2011). Политицс анд тхе Паул'с Цросс Сермонс, 1558-1642. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-957176-5. дои:10.1093/ацпроф:осо/9780199571765.001.0001.
- Стуббс, Јохн (2007). Јохн Донне: Тхе Реформед Соул. Пенгуин Боокс Лимитед. ИСБН 978-0-14-190241-8.
- Сулливан, Цери (2008). Тхе Рхеториц оф тхе Цонсциенце ин Донне, Херберт, анд Ваугхан. Оxфорд: Университy Пресс.
- Wарнке, Франк Ј. (1987). Јохн Донне . Тwаyне. ИСБН 978-0-8057-6941-8.
Спољашње везе
уреди- John Donne on Encyclopædia Britannica
- Џон Дон на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Џон Дон на сајту Интернет Арцхиве (језик: енглески)
- Џон Дон на сајту ЛибриВоx (језик: енглески)
- Poems by John Donne at PoetryFoundation.org
- John Donne's Monument, St Paul's Cathedral
- John Donne: Sparknotes
- Digital Donne (digital images of early Donne editions and manuscripts)
- Мицхаел Јохн Тротта'с сеттинг оф Бреак оф Даy фор САТБ/пиано/Енглисх Хорн на сајту YouTube