Давор Шукер (Осијек, 1. јануар 1968), бивши хрватски фудбалер. Играо је на месту нападача. Тренутно је председник Фудбалског савеза Хрватске.

Давор Шукер
Лични подаци
Висина 1,83 m
Позиција Нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1984–1989
1989–1991
1991–1996
1996–1999
1999–2000
2000–2001
2001–2003
Осијек
Динамо Загреб
Севиља
Реал Мадрид
Арсенал
Вест Хем јунајтед
Минхен 1860
91 (40)
60 (34)
153 (76)
86 (38)
22 (8)
11 (2)
23 (5)
Репрезентативна каријера
1991
1990-2002
СФР Југославија
Хрватска
2 (1)[1]
69 (45)

Биографија уреди

Родио се у Осијеку. Његова породица потиче из Ливна. Каријеру је започео 1984. у родном му Осијеку, играјући за прволигаша НК Осијек. У Осијеку је одиграо скоро 100 утакмица и постигао 40 голова. Уследио је трансфер у редове јачег хрватског клуба НК Динамо. Иако је тамо оговаран да се мало залаже у игри и подоста је спор, успео је забележити сјајне резултате с клубом и 1991. године отишао је у шпанску Примеру, у Севиљу. У том је граду и клубу провео следећих 5 година и у том раздобљу постао икона клуба, постигавши 76 погодака у 153 наступа. Пре европског првенства 1996. у Енглеској купио га је велики Реал Мадрид. Тамо је Шукер одвео свој клуб до титуле првака Шпаније 1997, будући да је био први клупски стрелац са 24 гола. Следеће сезоне су освојили и Лигу шампиона 1998. У само 3 сезоне је успео да постане легенда клуба. У шпанском фудбалу је са 124 лигашка гола оставио неизбрисив траг. 1998 годину памтиће и по Светском првенству у Француској где је са 6 голова у 7 утакмица одвео своју земљу до 3. места у свету, док је он сам добио награду Златна копачка која се додељује најбољим стрелцима Светског првенства, Сребрна лопта за другог најбољег играча Светског првенства и Бронзани трофеј ФИФА за треће место у избору играча сезоне према гласању селектора свих светских репрезентација. Те исте године добитник је награде за најбољег спортисту године у избору Спортских новости, а двоструки је добитник и највише Државне награде за спорт "Фрањо Бучар" и као појединац и као члан репрезентације. На Европском Првенству у Енглеској 1996 је био други стрелац. Његов чувени лоб преко тада најбољег голмана планете Петера Сцхмеицхела, у победи Хрватске над европским прваком Данском од 3:0, се сматра једним од најбољих голова Европских Првенстава. Завршетком шпанске епизоде каријера му је попримила другачији облик. Како је већ ушао у 30-е, почео је брже мењати клубове. Тако је био накратко у Арсеналу, па је уследио Вест Хем, затим Минхен 1860. На Европско првенство 2000. године Хрватска се није успела пласирати, настављајући "проклетство" светске бронзе које је пре Хрватске започела Бугарска, а након тога наставила Турска. На Мондијалу 2002. путовао је с хрватском репрезентацијом, али је одиграо тек 64 минута у поразу од Мексика, што му је био и последњи наступ за репрезентацију.

Деби у репрезентацији забележио је против Румуније. У репрезентацији је у 69 утакмица постигао 45 погодака и тиме поставио тешко достижан рекорд. Први му је пратитељ Даријо Срна с 28 голова мање. Шукер памти и наступе у плавом дресу Југославије. Било је то 1991, а одиграо је 4 утакмице и постигао 1 гол. Пре тога наступао је у млађим репрезентативним категоријама тадашње државе, а између осталог и на завршници Европског У-21 првенства у Русији, где је југословенска У-21 репрезентација, изгубивши у финалу од домаћина, освојила 2. место, а Давор Шукер је проглашен најбољим играчем Првенства. Давор је био и најбољи стрелац славне чилеанске генерације на путу до светског трона 1987. и други стрелац шампионата. Сматра га се једним од најбољих нападача 1990-их. Једини је играч са простора бивше Југославије који се налази на ФИФА листи 125 најбољих фудбалера у историји фудбала. Ту је листу радио Пеле. Налази се и на листи 100 најбољих играча по Марадони.

Занимљивости уреди

Извори уреди

Спољашње везе уреди