Википедија

Дизелаши

„Дизелаш” преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Дизелаш (вишезначна одредница).

Дизелаши су својеврсна омладинска поткултура која је била актуелна 1990-их година у Србији.[1] Одликује их груб имиџ, склоност насиљу[2] и посебан стил облачења који се заснива на ношењу скупе спортске одеће познатих светских робних брендова. Име су добили по робној марци Diesel.[3] Још нека од имена за дизелаша су зелди, дизеландер, дизел-момак.[4]

Речник савременог београдског жаргона дефинише дизелаша као кратко подшишаног младића, у тренерци, са златним ланцем око врата, који има мобилни телефон[a] (евентуално и добар ауто) и који је често повезан са криминалним радњама.[4]

Појава уреди

Дизелаши су се, као омладинска поткултурна групација, појавили у Србији почетком 1990-их година. Теоретичарка медија Ивана Кроња појаву ове скупине повезује са бујањем национализма, општим сломом система вредности 1990-их и рађањем „нове српске елите“, коју су чинили политичари на власти, ратни профитери, бизнисмени и криминалци који су подржавали Милошевићев режим.[тражи се извор] Она сврстава дизелаше у поткултуре „ратничког шика“, које се у великој мери преклапају са српском ратно-профитерском елитом деведесетих, а поред дизелаша су укључивале и криминалну омладину, младе повратнике са ратишта, силеџије, дилере дроге и тзв. спонзоруше.[1]

Амерички социолог Ерик Горди (Eric Gordy) види појаву дизелаша услед немалог броја људи који се брзо обогатио у најгоре време, користећи рупе у закону. Након тога, они су тражећи начин да изразе своју нову позицију део израза тражили у моди. Прихватили су Diesel који је у то време био светски модни бренд, по ком су и добили име.[3] Назив дизелаши такође се повезује и с тиме да су се многи од њих бавили илегалним активностима попут шверца горива.[5]

Обележја уреди

Изглед уреди

Дизелаш је младић који негује имиџ грубог момка — брије главу, носи дебеле ланце око врата, дукс упасан у доњи део тренерке, кожну јакну и патике с ваздушним ђоном.[6] Фризура је понекад уместо обријане главе укључивала такозвану тарзанку.[7] Дизелаша одликује скупа гардероба најпознатијих светских робних марки, као и демонстрација богатства путем златног накита (пре свега „златних кајли“), скупих сатова, пејџера и мобилних телефона.[тражи се извор] Међу дизелашима је било распрострањено и ношење оружја, које је у то време, услед ратног окружења, било веома доступно у Србији.[2] Идоли дизелаша су младићи с пиштољима који ударају на велике, „пословне“ криминалце и чврсто устројен свет подземља. Они својим вршњацима уливају веру у „моћ младости и младалачке лудости“, којом желе да стекну славу и буду запажени.[8]

 
Air Max патике с ваздушним ђоном, популарне међу дизелашима.[9]

Он је неки мит, неки идол неке генерације, која још и дан данас шета Београдом. Ошишани скоро до главе, тренерке у фармеркама, мислим то је култура нека... Сачувај Боже! Један тако ошишан човек са једном тренерком од 150, 200, 300 марака, увученом у фармерке, сваки и најобичнији саобраћајац-полицајац на улици на Западу би га легитимисао.

— 20пx, ин Кристијан Голубовић о Кнелету, Видимо се у читуљи, 1994., 20п

Женске припаднице ове поткултуре, твз. „дизелашице“ или „спонзоруше“, одликује пре свега секси стил изгледа и одевања, који укључује: дугу, углавном бојену косу, пренаглашену шминку, провокативну одећу, високе штикле и гламурозне модне детаље и накит.[1] Овај модни стил одговара улози жене као сексуалног објекта, коју прихватају припаднице ове поткултуре. Облик и величина женских груди у овом стилу су веома наглашени, што неретко укључује уграђене силиконске импланте.[1]

Дизелаши су оне који су имали другачији изглед и ставове од њихових називали падавичарима.[10]

Музика уреди

Међу припадницима ове поткултуре су били популарни турбо-фолк, мешавина традиционалног фолка и модерних електро-поп битова,[11] и денс музика, домаћа варијанта евроденса, који је у време њиховог настанка постао значајан жанр на светској музичкој сцени.[8]

Неки од најпопуларнијих турбо-фолк извођача 1990-их су били: Светлана Цеца Ражнатовић, Драгана Мирковић, Јелена Карлеуша, Мира Шкорић, Драган Којић Кеба, Индира Радић, Синан Сакић, Шабан Шаулић, Шемса Суљаковић, Миле Китић, Митар Мирић. Међу најпопуларнијим извођачима денс музике 1990-их су били Иван Гавриловић, Др Иггy, Беат Стреет, Ђогани и Функy Г. Песме изразито популарне међу овом популацијом су биле „200 на сат“ Ивана Гавриловића, „Очи боје дуге“ Др Игија, „Идемо на Марс“ Ђоганија, „Куда иду људи као ја?“ Аце Лукаса, „Тек је 12 сати“ хрватског састава ЕТ.[12]

Горди сматра да су током 1990-их у Србији протагонисти омладинских поткултура били увучени у идеолошку битку у којој је оружје била музика. Као резултат, прозападне омладинске поткултуре 1980-их биле су потпуно потиснуте од стране протагониста нове српске милитантне поткултуре криминалне омладине и ратно-профитерске елите, која је величала националистички и потрошачки оријентисану турбо-фолк музику.[13] Новинар Времена Милан Милошевић у тексту Исповести криминалаца у штампи - случај Србија наводи да је турбо-фолк шири социјални феномен који не треба поједностављено повезивати са ратним насиљем, јер се та врста поткултуре лако уклапа и у мирнодопске схеме.[14] Цеца Ражнатовић, највећа звезда турбо-фолка,[11] такође негира критике по којима је турбо-фолк био звук национализма и Милошевићевог времена.

Не знам о чему говоре. Ја не певам песме о национализму. Певам само о љубави. А осим тога, Милошевић је отишао пре четири године, а ја сам још увек ту.[14]

— Светлана Цеца Ражнатовић

Теоретичар поп-културе Александар Јанковић, каже да „када се говори о феномену ‘дизелаша’ и турбо фолка намеће се једноставно питање да ли тинејџери током претходне деценије заиста нису имали избора или им је испран мозак и стављен ‘чип’ за кич и шунд?“ По његовом мишљењу, „овај феномен превише је експлоатисан и коришћен за стицање којекаквих поена квазиинтелектуалаца“.[12]

Дизелаши у популарној култури уреди

На филму уреди

У песми уреди

  • У песми "Атлантида" групе V.I.П., повезују се дизелаштво и реп у стиховима: „У ова четири зида нисам навик’о да губим! Репер и дизелаш, брате – прави Србин!“[17]
  • Песма и спот "Брате минли" са истоименог албума репера Ђуса, садржи дизелашку иконографију и идеологију.[17]
  • Песма "Дизел" музичког састава Бабе, позната по стиховима: „Ја сам дизел, мој друг ми је брат“.[18]
  • Песма "У Дизел Фазону" од Наполеона говори о дизел култури 90-их година и у спот је урађен по филму Vidimo se u čitulji
  • Песма "Децко у успону" хип-хоп састава C-Ya прављена је у дизелашком стилу .

Неодизелаши уреди

Неодизелаши је израз који се употребљава за припаднике поткултуре која негује дизелашко наслеђе из 1990-их. Њихов изглед представља донекле модификован изглед који укључује маскирне дуксеве без рајсфершлуса, тренерке са суженим ранфлама на зглобовима, реплике air max модела патика, капуљаче, наочаре, као и куповина опасних паса расе Пит Булл и Стафорд...[19]

Види још уреди

Напомене уреди

  1. ^ Током 1990-их мобилни телефони били су јако скупи и представљали су статусни симбол.[20]

Референце уреди

  1. ^ а б в г „Ивана кроња, Урбани животни стилови и медијска репрезентација градског живота и омладинске поткултуре”. Архивирано из оригинала 18. 6. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2010. 
  2. ^ а б Видимо се у читуљи, документарни филм Јанка Баљака из 1994. године
  3. ^ а б СРБИЈА & УРБАНО СЕЉАШТВО, Интервју: Ерик Горди, социолог културе
  4. ^ а б Речник савременог београдског жаргона, Боривој Герзић, Наташа Герзић, Београд, Истар. 2002. ISBN 978-86-902311-6-4.
  5. ^ (језик: енглески) TURBAŠI AND ROKERI AS WINDOWS INTO SERBIA'S SOCIAL DIVIDE, Eric D. Gordy, Department of Sociology, Clark University
  6. ^ Велики речник страних речи и израза, Иван Клајн, Милан Шипка. 2006. ISBN 978-86-515-0031-5.
  7. ^ Kriminal i grad: Junaci slepe ulice, Slobodan Georgijev, VREME 933, 20. novembar 2008.
  8. ^ а б Mlad (i zdrav) kao rap Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2009), LIFE AIN’T NOTHIN’ BUT BITCHES AND MONEY – Једна традиција српског хип хопа (1), Предраг Вукчевић, Попбокс, 31.12.2008.
  9. ^ Ретро фазон[мртва веза], Лука П., Мушки свет
  10. ^ Изађи и бори се - Музика моје младости, Домино, интерактивни магазин
  11. ^ а б (језик: енглески) Beauty and the beast, Adam Higginbotham, The Observer, 4. јануар 2004.
  12. ^ а б Вечерње новости, Повратак дизелаша[мртва веза]
  13. ^ Ерик Горди у студији „Култура власти у Србији“ (1999).
  14. ^ а б Исповести криминалаца у штампи - случај Србија, Милан Милошевић, новинар недељника Време, Београд, мај 2005.
  15. ^ Корисно упутство за почетак средње школе (такође: срећан почетак Рамазана[мртва веза] cvecezla.mojblog.rs
  16. ^ Шејтанов ратник Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2008), званична презентација
  17. ^ а б Млад (и здрав) као рап Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2009), I БРАТЕ, БРАТЕ, БРАТЕ – Једна традиција српског хип хопа (2), Предраг Вукчевић, Попбокс, 03.01.2009.
  18. ^ „Бабе - Дизел”. Архивирано из оригинала 19. 4. 2008. г. Приступљено 28. 2. 2009. 
  19. ^ PRTI BEE GEE I ĐUS U SKC-U: Kupio sam Gucci cvike, a i Air max dvojke Архивирано на сајту Wayback Machine (22. април 2009), Дарко Делић, Попбокс, 14.02.2009.
  20. ^ PC ΜY3ΣI Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2009), на сајту часописа PC Press

Литература уреди

Додатна литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dizelaši&oldid=27650275”