Експлорација
Експлорација или истраживање је чин тражења с циљем откривања информација или ресурса. Истраживање се јавља код свих покретних животињских врста, укључујући људе. У људској историји, најдраматичнији успон се одвио у доба открића када су европски истраживачи пловили и мапирали већи део остатка света из различитих разлога.[1] Од тада, велика истраживања након доба открића су се догодила из разлога који су углавном били усмерени на откривање информација. У научним истраживањима, експлорација је једна од три циља емпиријског истраживања (друга два су описивање и објашњење). Термин се често користи метафорично. На примјер, појединац може да говорити о истраживању Интернета итд.
Географско истраживање, које се понекад сматра подразумеваним значењем за општији термин истраживање, односи се на праксу откривања удаљених земаља и региона планете Земље.[2] Проучавају га географи и историчари. Две главне ере истраживања постојале су у људској историји: једна конвергенције и једна дивергенције. Прва, која покрива већину историје врсте Хомо сапиенс, осведочила је да се људи селе из Африке, насељавају се у нове земље и развијају различите културе у релативној изолацији.[3] Рани истраживачи су се населили у Европи и Азији; Пре 14.000 година, неки су прешли копнени мост леденог доба од Сибира до Аљаске и кренули на југ да би се настанили у Америци.[2] Већим делом, ове културе нису знале за постојање једна друге.[3] Други период истраживања, који се одвијао током последњих 10.000 година, видео је повећану међукултуралну размену кроз трговину и истраживање, и то је означио нову еру културног мешања, а недавно и конвергенције.[3]
Рани списи о истраживању датирају из 4. миленијума пре нове ере. у старом Египту. Један од најранијих и најутицајнијих истраживача био је Птоломеј у 2. веку. Између 5. века и 15. века нове ере, већину истраживања су обавили кинески и арапски истраживачи. Након тога је уследило доба открића након што су европски научници поново открили радове раних латинских и грчких географа. Док је доба открића било делимично вођено тиме што су европски копнени путеви постали несигурни[4] и жељом за освајањем, у 17. веку су истраживања покретали племенитији мотиви, укључујући научна открића и ширење знања о свету. анд а десире фор цонqуест, тхе 17тх центурy саw еxплоратион дривен бy ноблер мотивес, инцлудинг сциентифиц дисцоверy анд тхе еxпансион оф кноwледге абоут тхе wорлд.[2] Ово шире познавање географије света значило је да су људи могли да праве мапе света, приказујући сву познату земљу. Први модерни атлас био је Тхеатрум Орбис Террарум, који је објавио Абрахам Ортелијус, који је укључивао мапу света која је приказивала све Земљине континенте.[5]
Концепт уреди
Еxплоратион ис тхе процесс оф еxплоринг, wхицх хас беен дефинед ас:[6]>[7]
- То еxамине ор инвестигате сометхинг сyстематицаллy.
- То травел сомеwхере ин сеарцх оф дисцоверy.
- То еxамине диагностицаллy.
- То (сеек) еxпериенце фирст ханд.
- То wандер wитхоут анy партицулар аим ор пурпосе.
Важнија истраживања западне цивилизације уреди
Нека од најважнијих истраживања западне цивилизације (хронолошким редом):
Бихевиорална особина уреди
Једна студија из 2015. године, спроведена на подацима о мобилним телефонима и ГПС траговима приватних возила у Италији, показала је да се појединци природно деле у две добро дефинисане категорије у складу са својим навикама мобилности, назване „повратници” и „истраживачи”.[2] „Истраживачи” су показали образац покретљивости налик на звезде: они имају централно језгро локација (састављено од куће и радних места) око којих гравитирају удаљена језгра локација.[2][8]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Петер C. Манцалл (1998). „Тхе Аге оф Дисцоверy”. Ревиеwс ин Америцан Хисторy. 26 (1): 35. ИССН 0048-7511. Приступљено 12. 7. 2019. „Отхер доцументс фром тхе сиxтеентх центурy, суцх ас тхе магнифицент Флорентине Цодеx, цонтаин тестимонy фром нативе обсерверс wхосе виеwс wере рецордед бy Еуропеан wитнессес то тхе цонqуест. Тхесе теxтс провиде детаилс абоут индигеноус працтицес ас wелл ас виеwс оф тхе цонqуест фром тхе перспецтиве оф тхе инвадед. Соме оф тхесе индигеноус соурцес хаве беен транслатед инто Енглисх. Он тхе иссуе оф тхе енцоунтер, тхесе соурцес цонцур: тхе арривал оф Еуропеанс броугхт деатх, дисплацемент, сорроw, анд деспаир то Нативе Америцанс.”
- ^ а б в г д Роyал Геограпхицал Социетy (2008). Атлас оф Еxплоратион (на језику: енглески). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-534318-2. Архивирано из оригинала 16. 10. 2022. г. Приступљено 6. 10. 2022 — преко Гоогле Боокс.
- ^ а б в Фернáндез-Арместо, Фелипе (17. 10. 2007). Патхфиндерс: А Глобал Хисторy оф Еxплоратион (на језику: енглески). W. W. Нортон & Цомпанy. ИСБН 978-0-393-24247-8. Архивирано из оригинала 16. 10. 2022. г. Приступљено 6. 10. 2022 — преко Гоогле Боокс.
- ^ „Еуропеан еxплоратион - Тхе Аге оф Дисцоверy | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-06.
- ^ „Цхаптер 2 - Бриеф Хисторy оф Ланд Усе—” (ПДФ). Глобал Ланд Оутлоок (Извештај). Унитед Натионс Цонвентион то Цомбат Десертифицатион. 2017. ИСБН 978-92-95110-48-9. Приступљено 3. 11. 2022.
- ^ Wиктионарy цонтрибуторс (30. 11. 2022). „еxплоре”. Wиктионарy, Тхе Фрее Дицтионарy. Приступљено 29. 12. 2022.
- ^ „еxплораторy бехавиор”. АПА Дицтионарy оф Псyцхологy. Америцан Псyцхологицал Ассоциатион. Приступљено 25. 1. 2023.
- ^ Луца Паппалардо. „Аре yоу а ретурнер ор ан еxплорер? Аск Биг Дата”. www.бигдататалес.цом. Архивирано из оригинала 27. 06. 2017. г.
Литература уреди
- Грох, Арнолд (2018), Ресеарцх Метходс ин Индигеноус Цонтеxтс, Неw Yорк: Спрингер, ИСБН 978-3-319-72774-5
- ди Цосмо, Ницола (2002), Анциент Цхина анд Итс Енемиес: Тхе Рисе оф Номадиц Поwер ин Еаст Асиан Хисторy, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-0-521-77064-4
- Мортон, Wиллиам Сцотт; Леwис, Цхарлтон M. (2005), Цхина: Итс Хисторy анд Цултуре (Фоуртх изд.), Неw Yорк Цитy: МцГраw-Хилл, ИСБН 978-0-07-141279-7
- Тордаy, Ласзло (1997), Моунтед Арцхерс: Тхе Бегиннингс оф Централ Асиан Хисторy, Дурхам: Тхе Дурхам Ацадемиц Пресс, ИСБН 978-1-900838-03-0
- Yü, Yинг-схих (1986), „Хан Фореигн Релатионс”, Ур.: Денис Тwитцхетт; Мицхаел Лоеwе, Тхе Цамбридге Хисторy оф Цхина: Волуме I: тхе Цх'ин анд Хан Емпирес, 221 Б.C.–А.D. 220, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, стр. 377—462, ИСБН 978-0-521-24327-8
- Петринга, Мариа (2006). Браззà, а Лифе фор Африца. Блоомингтон, ИН: АутхорХоусе. ИСБН 1-4259-1198-6. ОЦЛЦ 74651678.
- Броок, Тимотхy (2007). Вермеер'с Хат: Тхе Севентеентх Центурy анд тхе Даwн оф тхе Глобал Wорлд (реиссуе изд.). Блоомсбурy Пресс. ИСБН 978-1-59691-444-5.
- Циполла, Царло (1970). Еуропеан Цултуре анд Оверсеас Еxпансион. Пелицан, Лондон.
- ДеВото, Бернард (1998) [1952]. Тхе Цоурсе оф Емпире. Хоугхтон Миффлин Харцоурт. ИСБН 978-0-395-92498-3. Приступљено 16. 6. 2011.
- Халл, Роберт L. (1991). Саворинг Африца ин тхе Неw Wорлд Пеопле Стартед Цоминг Ин Цонтацт Wитх Еацх Отхер Wхиле Традинг Тхеy Гот Манy Неw Идеас Фром Отхер Пеопле Анд Цоунтриес.. Ин Сеедс оф Цханге: Фиве Хундред Yеарс Синце Цолумбус. Тхе Соутх Царолина Хисторицал Магазине. 93. Херман Ј. Виола анд Царолyн Марголис, едс. Смитхсониан Институтион Пресс. стр. 248—250. ИСБН 978-1-56098-036-0. ЈСТОР 27568307.
- Лове, Роналд С. (2006). Маритиме Еxплоратион ин тхе Аге оф Дисцоверy, 1415–1800. Греенwоод Пресс. ИСБН 978-0-313-32043-9. Приступљено 16. 6. 2011.
- Рице, Еугене, Ф., Јр (1994) [1970]. Тхе Фоундатионс оф Еарлy Модерн Еуропе: 1460–1559. W.W. Нортон & Цо. ИСБН 978-0-393-96304-5.
- Wригхт, Јохн К. (март 1947). „Террае Инцогнитае: Тхе Плаце оф тхе Имагинатион ин Геограпхy”. Анналс оф тхе Ассоциатион оф Америцан Геограпхерс. 37 (1): 1—15. дои:10.1080/00045604709351940.
- Берлyне ДЕ. (1954). „А тхеорy оф хуман цуриоситy.”. Бр Ј Псyцхол. 45 (3): 180—91. ПМИД 13190171. дои:10.1111/ј.2044-8295.1954.тб01243.x.
- Берлyне ДЕ. (1955). „Тхе ароусал анд сатиатион оф перцептуал цуриоситy ин тхе рат.”. Ј. Цомп. Пхyсиол. Псyцхол. 48 (4): 238—246. ПМИД 13252149. дои:10.1037/х0042968.
- Биесмеијер, Ј.; де Вриес, Х. (2001). „Еxплоратион анд еxплоитатион оф фоод соурцес бy социал инсецт цолониес: а ревисион оф тхе сцоут-рецруит цонцепт”. Бехав Ецол Социобиол. 49 (2–3): 89—99. С2ЦИД 37901620. дои:10.1007/с002650000289. хдл:1874/1185.
- „Мининг - Проспецтинг анд еxплоратион”. Енцyцлопедиа Британница. Приступљено 29. 2. 2020.
- Фернáндез-Арместо, Фелипе (17. 10. 2007). Патхфиндерс: А Глобал Хисторy оф Еxплоратион (на језику: енглески). W. W. Нортон & Цомпанy. ИСБН 978-0-393-24247-8. Архивирано из оригинала 16. 10. 2022. г. Приступљено 6. 10. 2022 — преко Гоогле Боокс.
- „Цхаптер 2 - Бриеф Хисторy оф Ланд Усе—” (ПДФ). Глобал Ланд Оутлоок (Извештај). Унитед Натионс Цонвентион он Десертифицатион. 2017. ИСБН 978-92-95110-48-9. Приступљено 3. 11. 2022.
- „А Гуиде то Фаулт Детецтион анд Диагносис”. грегстанлеyандассоциатес.цом.
- Хугхес, Роберт Н (децембар 1997). „Интринсиц еxплоратион ин анималс: мотивес анд меасуремент”. Бехавиоурал Процессес. 41 (3): 213—226. ПМИД 24896854. С2ЦИД 23321360. дои:10.1016/С0376-6357(97)00055-7.
- Меyер, Јерролд С. (1998). „22 - Бехавиорал Ассессмент ин Девелопментал Неуротоxицологy: Аппроацхес Инволвинг Унцондитионед Бехавиорс Пхармацологиц Цхалленгес ин Родентс”. Хандбоок оф Девелопментал Неуротоxицологy. стр. 403—426. дои:10.1016/Б978-012648860-9.50029-7.
- „Хоw муцх оф тхе оцеан хаве wе еxплоред?”. оцеансервице.ноаа.гов. Приступљено 6. 1. 2023.
- Пиццоне, Јасон (пролеће 1999). „Цуриоситy анд Еxплоратион”. www.цсун.еду. Цалифорниа Стате Университy, Нортхридге. Приступљено 26. 1. 2023. „Wохлwилл (1981)”
- Роyал Геограпхицал Социетy (2008). Атлас оф Еxплоратион (на језику: енглески). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-534318-2. Архивирано из оригинала 16. 10. 2022. г. Приступљено 6. 10. 2022 — преко Гоогле Боокс.
- Wиктионарy цонтрибуторс (30. 11. 2022). „еxплоре”. Wиктионарy, Тхе Фрее Дицтионарy. Приступљено 29. 12. 2022.
- Wоод-Гусх, D.Г.M.; Вестергаард, К. (1989). „Еxплораторy бехавиор анд тхе wелфаре оф интенсивелy кепт анималс”. Јоурнал оф Агрицултурал Етхицс. 2 (2): 161—169. С2ЦИД 144112548. дои:10.1007/БФ01826929.
Спољашње везе уреди
- National Geographic Explorer Program
- NOAA Ocean Explorer – provides public access to current information on a series of NOAA scientific and educational explorations and activities in the marine environment
- NOAA Office of Ocean Exploration and Research – formed by the merger of NOAA's Undersea Research Program (NURP) and the Office of Ocean Exploration (OE)