Ембриологија кичмењака

Ембриологија кичмењака је део ембриологије који се бави проучавањем развића организама, који припадају подтипу кичмењака, од оплођеног јајета до адулта.

Историјат

уреди
 
Да Винчијева истраживања ембриона

Прва научна открића у ембриологији везана су за развој микроскопије и хистологије и датирају из 17. века , међу њима су:

Еволуционистичке теорије 19. века доприносе развоју ембриологије. 1827. Карл Ернст вон Баер описује јаје сисара и клицине листиће, а Ернст Хекел формулише основни биогенетски закон по коме је онтогенеза рекапитулација филогенезе. Ово значи да индивидуално развиће укратко представља етапе еволутивне историје групе којој организам припада. Савремена сазнања молекуларне биологије и генетике су показала да биогенетски закон не представља искључиво правило ембрионалног развића, али је свакако велики његов значај у развоју ембриологије као науке.[1]

Ембриогенеза

уреди
 
Бластула.

Представља прву фазу индивидуалног развића која траје од оплођења јајне ћелије па до напуштања јајних опни, односно порођаја. У овом периоду настају бројни сложени морфолошки, биохемијски и функционални процеси који доводе до диференцијације нових ћелија, образовања клициних листова, затим до образовања појединих ткива, органа и органских система. Сталном деобом и диференцијацијом ћелија расте маса и уобличава се ембрион. Почевши од једне ћелије-зигота раст и развиће мултицелуларног организма обухвата неколико етапа:

Према Пантићу 1995, фазу ембриогенезе чине три узастопне фазе.

Фаза раног ембрионалног развића (преембрионални период)

уреди

Представља најранију фазу ембрионалног развића која траје од оплођења до краја друге недеље. У овој фази органи још нису издиференцирани, а снабдевање заметка хранљивим материјама врши се дифузијом и осмозом. Овај период се завршава почетком образовања кардиоваскуларног система, и обухвата следеће процесе:

Фаза ембрионалног развића

уреди

У овој фази плод се назива ембрион. Овај период развића отпочиње функционисањем кардиоваскуларног сестема, а карактерише се брзом деобом ћелија-растом. Тада се развијају сви системи органа и отпочиње њихова делимична функција, те усклађивање међусобних односа појединих делова тела. Предео главе ембриона се истиче несразмерним растом, касније раст главе постаје спорији и успоставља се сразмерни однос са осталим деловима тела. овај период развића има различиту дужину трајања за различите јединке.

Фаза феталног развића

уреди

Ова фаза почиње у периоду када се по изгледу и функционалним својствима може одредити којој врсти јединка припада.У овом периоду плод се назива фетус. Ова фаза се карактерише врло брзим растом , већина делова тела добија свој коначни облик и положај. Сматра се да код овце фетални перод почиње 34, краве 45 дана, а код човека почетком трећег месеца. У феталном периоду раст је врло брз. За кратко време дужина и тежина тела постају вишеструки. Уобличавају се предели главе, трупа и репа. Појављује се перје код птица, длаке код сисара.[2] Сви процеси који се одвијају у овој фази доводе до стварања коначног облика фетуса.Утврђено је да исхрана у другој половини гравидитета утиче на величину, тежину и морталитет фетуса. Осим исхране на величину фетуса утичу још и способност ћелија за размножавање, наследне особине и спољашњи фактори.

Постнатални период

уреди
 
Ембриолошко развиће различитих врста

Представља другу фазу индивидуалног развића и обухвата раст, полно сазревање, старење и смрт јединке. Постембрионални период може бити карактерисан са две врсте развића.

Директно развиће

уреди

Односи се на врсту трансформације тела јединке, која је веома слична адулту. Пример директног постембрионалног развића је човек. Овакво развиће имају и животиње и неки рептили. После рођења ембрион је веома сличан адултном организму. Међутим разликује се по величини и мањку вештина.[3]

Индиректно развиће/Метаморфоза

уреди

У овом случају тело новорођене јединке, је веома другачије него код адулта. Нпр. ларва која се излежи из јајета мора проћи кроз метаморфозу како би дошла у стадијум адулта. Раст се наставља и долази до даље органогенезе и хистогенезе. Функције организма у развићу постају сложеније и успостављају се коначне пропорције и карактеристике тела.

Референце

уреди
  1. ^ "Зоологија",Београд 2003, Весна Полексић, Јелена Богојевић, Зоран Марковић, Зорка Дулић Стојановић, стр. 347
  2. ^ "Зоологија",Београд 2003, Весна Полексић, Јелена Богојевић, Зоран Марковић, Зорка Дулић Стојановић, стр. 348
  3. ^ http://tipings.com/en/pages/48582 Типингс/Типес оф ливинг органисм/21/05/2017

Литература

уреди
  • "Зоологија",Београд 2003, Весна Полексић,Јелена Богојевић, Зоран Марковић, Зорка Дулић Стојановић

Спољашње везе

уреди

Цомпаративе ембрyологy

Wхат ис Ембрyогенесис