Есенцијална аминокиселина
Есенцијална аминокиселина је аминокиселина која се не може de novo синтетисати у организму (обично се мисли на људски организам), и стога се мора унети путем хране.
Есенцијалност код људи уреди
| Есенцијална | Ноесенцијална |
|---|---|
| Изолеуцин | Аланин |
| Леуцин | Аргинин* |
| Лизин | Аспартат |
| Метионин | Цистеин* |
| Фенилаланин | Глутамат |
| Треонин | Глутамин* |
| Триптофан | Глицин* |
| Валин | Пролин* |
| Хистидин | Серин* |
| Тирозин* | Аспарагин* |
| Селеноцистеин** | Пиролизин** |
(*) Есенцијална само у одређеним случајевима.[1][2]
(**) Некласификована.
Аминокиселине које се сматрају есенцијалним за људе су фенилаланин, валин, треонин, триптофан, изолеуцин, метионин, леуцин, лизин, и хистидин.[3] Додатно, цистеин (или аминокиселине које садрже сумпор), тирозин (или ароматичне аминокиселине), и аргинин су неоходне за бебе и децу.[4][5] Аминокиселине аргинин, цистеин, глицин, глутамин, хистидин, пролин, серин и тирозин су условно есенцијалне. Оне нормално нису неопходне у храни, али морају да буду доступне делу популације који не синтетише довољне количине ових киселина.[1][2] Пример таквих особа су оболели од фенилкетонурије.[6][7]
Референце уреди
- ^ а б Фüрст П, Стехле П (1. 6. 2004). „Wхат аре тхе ессентиал елементс неедед фор тхе детерминатион оф амино ацид реqуирементс ин хуманс?”. Јоурнал оф Нутритион. 134 (6 Суппл): 1558С—1565С. ПМИД 15173430.
- ^ а б Реедс ПЈ (1. 7. 2000). „Диспенсабле анд индиспенсабле амино ацидс фор хуманс”. Ј. Нутр. 130 (7): 1835С—40С. ПМИД 10867060.
- ^ Yоунг ВР (1994). „Адулт амино ацид реqуирементс: тхе цасе фор а мајор ревисион ин цуррент рецоммендатионс” (ПДФ). Ј. Нутр. 124 (8 Суппл): 1517С—1523С. ПМИД 8064412.
- ^ Имура К, Окада А (1998). „Амино ацид метаболисм ин педиатриц патиентс”. Нутритион. 14 (1): 143—8. ПМИД 9437700. дои:10.1016/С0899-9007(97)00230-X.
- ^ ФАО/WХО/УНУ (2007). „ПРОТЕИН АНД АМИНО АЦИД РЕQУИРЕМЕНТС ИН ХУМАН НУТРИТИОН” (ПДФ). WХО Пресс., page 150
- ^ Folling A. Uber ausscheidung von phenylbrenztraubensaure in den Harn als Stoffwechselanomalie in verbingdung mit imbezillitat. Hoppe-Seylers Z Physiol Chem 1934;227:169–76.
- ^ Surtees, R., Blau, N., The neurochemistry of phenylketonuria. European Journal of Pediatrics. 159:S109-13, (2000).