Esencijalna aminokiselina
Esencijalna aminokiselina je aminokiselina koja se ne može de novo sintetisati u organizmu (obično se misli na ljudski organizam), i stoga se mora uneti putem hrane.
Esencijalnost kod ljudi
уредиEsencijalna | Noesencijalna |
---|---|
Izoleucin | Alanin |
Leucin | Arginin* |
Lizin | Aspartat |
Metionin | Cistein* |
Fenilalanin | Glutamat |
Treonin | Glutamin* |
Triptofan | Glicin* |
Valin | Prolin* |
Histidin | Serin* |
Tirozin* | Asparagin* |
Selenocistein** | Pirolizin** |
(*) Esencijalna samo u određenim slučajevima.[1][2]
(**) Neklasifikovana.
Aminokiseline koje se smatraju esencijalnim za ljude su fenilalanin, valin, treonin, triptofan, izoleucin, metionin, leucin, lizin, i histidin.[3] Dodatno, cistein (ili aminokiseline koje sadrže sumpor), tirozin (ili aromatične aminokiseline), i arginin su neophodne za bebe i decu.[4][5] Aminokiseline arginin, cistein, glicin, glutamin, histidin, prolin, serin i tirozin su uslovno esencijalne. One normalno nisu neophodne u hrani, ali moraju da budu dostupne delu populacije koji ne sintetiše dovoljne količine ovih kiselina.[1][2] Primer takvih osoba su oboleli od fenilketonurije.[6][7]
Референце
уреди- ^ а б Fürst P, Stehle P (1. 6. 2004). „What are the essential elements needed for the determination of amino acid requirements in humans?”. Journal of Nutrition. 134 (6 Suppl): 1558S—1565S. PMID 15173430.
- ^ а б Reeds PJ (1. 7. 2000). „Dispensable and indispensable amino acids for humans”. J. Nutr. 130 (7): 1835S—40S. PMID 10867060.
- ^ Young VR (1994). „Adult amino acid requirements: the case for a major revision in current recommendations” (PDF). J. Nutr. 124 (8 Suppl): 1517S—1523S. PMID 8064412.
- ^ Imura K, Okada A (1998). „Amino acid metabolism in pediatric patients”. Nutrition. 14 (1): 143—8. PMID 9437700. doi:10.1016/S0899-9007(97)00230-X.
- ^ FAO/WHO/UNU (2007). „PROTEIN AND AMINO ACID REQUIREMENTS IN HUMAN NUTRITION” (PDF). WHO Press. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 10. 2009. г. Приступљено 05. 01. 2012., page 150
- ^ Folling A. Uber ausscheidung von phenylbrenztraubensaure in den Harn als Stoffwechselanomalie in verbingdung mit imbezillitat. Hoppe-Seylers Z Physiol Chem 1934;227:169–76.
- ^ Surtees, R., Blau, N., The neurochemistry of phenylketonuria. European Journal of Pediatrics. 159:S109-13, (2000).