Есенцијални нутријент

Есенцијални нутријент је нутриент који је неопходан за нормално функционисање тела. То је материјал који тело не може да синтетише, или не може да синтетише адекватне количине (нпр. ниацин, холин), и стога се мора уносити путем исхране. Есенцијални нутријенти се такође дефинишу путем колективне физиолошке евиденције за њихову важност у исхрани.^[1]

Неке од категорија есенцијалних нутријената су витамини, дијететски минерали, есенцијалне масне киселине, и есенцијалне аминокиселине. Различите врсте имају веома различите есенцијалне нутријенте. На пример, већина сисара синтетише сопствену аскорбинску киселину, и стога се она не сматра есенцијалним нутријентом за те врсте. Она је међутим есенцијални нутријент за људе, којима су неопходни спољашњи извори аскорбнске киселине (витамина C). Многи есенцијални нутријенти су токсични у великим дозама (и.е. хипервитаминоза). Неки се могу користити у количинама већим од неопходних без очевидних штетних ефеката.^[2]

Масне киселине уреди

Есенцијалне масне киселине су масне киселине које људи не могу да синтетишу, јер им недостају ензими десатуразе.

α-Линолеинска киселина (АЛА, 18:3), омега-3 масна киселина)
Линолна киселина (ЛА, 18:2), ан омега-6 масна киселина)

α-Линолеинска киселина се не користи у телу у својој оригиналној форми. Она се разлаже у дуголанчане полинезасићене масне киселине еикозапентаноинску киселину (ЕПА, 20:5) и докозахексаеноинску киселину (ДХА, 22:6). ЕПА и ДХА се такође могу конзумирати као прехрамбени извор из рибе или рибљег уља.

Линолна киселина се такође не користи у оригиналном облику. Она се разлаже у дуголанчане полинезасићене масне киселине гама-линолну киселину (ГЛА, 18:3), дихомо-гама-линолну киселину (ДГЛА, 20:3) и арахидонску киселину (АА, 20:4).

Омега-9 масне киселине нису есенцијалне за људе. Људи генерално поседују све ензиме неопходне за њихову синтезу.

Аминокиселине уреди

Есенцијалне аминокиселине су:

Есенцијалне аминокиселине неопходне за превремено рођену децу, али не за здраве особе:

Аргинин

Витамин уреди

Витамин А (ретинол)
Витамин Бп (холин)
Витамин Б₁ (тиамин)
Витамин Б₂ (рибофлавин, витамин Г)
Витамин Б₃ (ниацин, витамин П, витамин ПП)
Витамин Б₅ (пантотенска киселина)
Витамин Б₆ (пиридоксин, пиридоксамин, или пиридоксал)
Витамин Б₇ (биотин, витамин Х)
Витамин Б₉ (фолна киселина, фолат, витамин M)
Витамин Б₁₂ (кобаламин)
Витамин C (аскорбинска киселина)
Витамин D (ергокалциферол, или холекалциферол)
Витамин Е (токоферол)
Витамин К (нафтохиноиди)

Дијетарни минерали уреди

Неопходне количине знатно варирају међу нутријентима. На пример, 70 кг тежак човек садржи 1.0 кг калцијума, и само 3 мг кобалта.

Референце уреди

^ „Натионал Ацадемy оф Сциенцес. Институте оф Медицине. Фоод анд Нутритион Боард. Диетарy Гуиданце: ДРИ Таблес”. УС Департмент оф Агрицултуре, Натионал Агрицултурал Либрарy анд Натионал Ацадемy оф Сциенцес, Институте оф Медицине, Фоод анд Нутритион Боард. 2009. Архивирано из оригинала 29. 04. 2012. г. Приступљено 09. 12. 2012.
^ Паулинг, L. (1986). Хоw то Ливе Лонгер анд Феел Беттер. Неw Yорк НY 10019: Авон Боокс Инц. стр. 24. ИСБН 978-0-380-70289-3.
^ Ј D Коппле анд M Е Сwендсеид (1975). „Евиденце тхат хистидине ис ан ессентиал амино ацид ин нормал анд цхроницаллy уремиц ман.”. Ј Цлин Инвест. 55 (5): 881—891. ПМЦ 301830  . ПМИД 1123426. дои:10.1172/ЈЦИ108016.
^ „Натионал Ацадемy оф Сциенцес. Институте оф Медицине. Фоод анд Нутритион Боард. Диетарy Референце Интакес: Елементс”. УС Департмент оф Агрицултуре, Натионал Агрицултурал Либрарy анд Натионал Ацадемy оф Сциенцес, Институте оф Медицине, Фоод анд Нутритион Боард. 2009. Архивирано из оригинала 03. 05. 2013. г. Приступљено 09. 12. 2012.
^ Нелсон, D. L.; Цоx, M. M. "Лехнингер, Принциплес оф Биоцхемистрy" 3рд Ед. Wортх Публисхинг: Неw Yорк. 2000. ISBN 978-1-57259-153-0.
^ R. Bruce Martin "Metal Ion Toxicity" in Encyclopedia of Inorganic Chemistry, Robert H. Crabtree (Ed), John Wiley & Sons, 2006. . doi:10.1002/0470862106.ia136. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Literatura уреди

Pauling, L. (1986). How to Live Longer and Feel Better. New York NY 10019: Avon Books Inc. ISBN 978-0-380-70289-3.
Hausman, P, 1987, The Right Dose. Rodale Press, Emaus, Pennsylvania. ISBN 978-0-87857-678-4

Види још уреди

[1] „Натионал Ацадемy оф Сциенцес. Институте оф Медицине. Фоод анд Нутритион Боард. Диетарy Гуиданце: ДРИ Таблес”. УС Департмент оф Агрицултуре, Натионал Агрицултурал Либрарy анд Натионал Ацадемy оф Сциенцес, Институте оф Медицине, Фоод анд Нутритион Боард. 2009. Архивирано из оригинала 29. 04. 2012. г. Приступљено 09. 12. 2012.

[2] Паулинг, L. (1986). Хоw то Ливе Лонгер анд Феел Беттер. Неw Yорк НY 10019: Авон Боокс Инц. стр. 24. ИСБН 978-0-380-70289-3.

[3] Ј D Коппле анд M Е Сwендсеид (1975). „Евиденце тхат хистидине ис ан ессентиал амино ацид ин нормал анд цхроницаллy уремиц ман.”. Ј Цлин Инвест. 55 (5): 881—891. ПМЦ 301830  . ПМИД 1123426. дои:10.1172/ЈЦИ108016.

[IOM-minerals-4] „Натионал Ацадемy оф Сциенцес. Институте оф Медицине. Фоод анд Нутритион Боард. Диетарy Референце Интакес: Елементс”. УС Департмент оф Агрицултуре, Натионал Агрицултурал Либрарy анд Натионал Ацадемy оф Сциенцес, Институте оф Медицине, Фоод анд Нутритион Боард. 2009. Архивирано из оригинала 03. 05. 2013. г. Приступљено 09. 12. 2012.

[5] Нелсон, D. L.; Цоx, M. M. "Лехнингер, Принциплес оф Биоцхемистрy" 3рд Ед. Wортх Публисхинг: Неw Yорк. 2000. ISBN 978-1-57259-153-0.

[Martin-6] R. Bruce Martin "Metal Ion Toxicity" in Encyclopedia of Inorganic Chemistry, Robert H. Crabtree (Ed), John Wiley & Sons, 2006. . doi:10.1002/0470862106.ia136. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]