Еудикотиледоне или еудикотиде (лат. Eudicotidae) су монофилетска грана цветница које су раније означаване као триколпате или немагнолидне дикотиледоне. Овај ботанички термин су први увели еволуцијски ботаничар Јамес А. Доyле и палеоботаничар Царол L. ХоттонХоттон, 1991, да би нагласили каснију еволуцијску дивергенцију триколпатних дикотиледона од ранијих, мање специјализираних, дикотиледона.[1]

Еудикотиледоне
Временски распон: Доња креда - садашњост
Примула хортенсис, еудикотиледона биљка
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус (АПГ IV)
Полен врста рода Арабис има три режња.

Блиски односи међу цветница са триколплатним поленом су првобитно виђени у морфолошким студијама заједничких изведених својстава. Ове биљке имају изразиту заједничку особину у поленовим зрнима са три плочице или жлеба, паралелним са поларном осом. Каснији молекулско-биолошки докази су потврдили генетичку основу за еволуцијске односа међу цветницама са тробридим поленом и два котиледона. Термин значи "праве дикодиледоне", јер обухватају већину биљака које су укључене у двокотиледоне и имају фенотипска обиљежја дикотиледона. Израз "еудикотиле(доне)" је накнадно широко усвојен у ботаници да се именује једана од два највећа гране семењача (чине преко 70% од врста ове групе), а монокотиледоне су друга грана. Преостале цветница се понекад називају базне цвјетнице или палеодикотиледоне, али ови термини нису широко или доследно усвојени, јер се не односе на монофилетску групу.[2][3]

Друго име за еудицотиледоне је триколпате, назив који се односи на ребрасту структуру полена. Чланови групе имају триколпатни полен, или облике који су из тога произашли. Овакав полен има три или више пора, које се налазе у бразди званој колпа. Насупрот томе, већина других семењача (који је голосемењаче, једнокотиледоне и палеодикотиледоне) производи монобраздни полен, са једном пором у различито оријентисаном утору, званом сулкус. Неки ботаничари преферирају име "триколпатес" да би се избегла конфузија са дикотиоледонама – немонофилетском групом.[4]

У еукотиледоне се сврставају бројне познате биљке и многе које су уобичајене у исхрани, дрвеће и украсне биљке. Неки уобичајени и познати представници су из породице сунцокрета (Астерацеае), као што су обични маслачак, у незаборавак, купус и други чланови породице Брассицацеае, јабука, љутићи, јавори и макадамија. Већина лиснатог дрвећа са средњих надморских висина такође припада еудикотилама, са изузецима као што су дрвенасте магнолије и тулипани које припадају магнолидима и Гинкго билоба , која није ангиосперма.

Назив "еудикотиледоне" (множина) се користи у АПГ систему, 1998. године, и АПГ II систему, 2003, за класификацију ангиосперми. Односи се на кладус, монофилетску групу, која укључује већину (бивших) дикотиледона.

Потподела уреди

Еукотиледоне се могу поделити у две групе:

  • базне еудикотиледоне и
  • језгарне еудикотиледоне.

Базне су неформални назив за парапфлетску групу. Језгарне еудикотиледоне су монофилетске група. Једна студија из 2010. Сугерира да се језарне еудикотиледоне могу поделити у два огранка: Гуннералес и "Пентапеталае", која обухвата све преостале језгарне еудикотиле.

Пентапеталае се деле у три кладуса:

Унутар језгарни еудикотиледона, највећа је група "росида" (са префиксом еу− = праве, истинске) и "астериде" (језгарни префикс еу−).

Поделу еудикотиледона приказује следећи кладограм:[5]

Еудикотиледоне

Базне еудикотиледоне (парафилетска група укључује: Ранунцулалес, Сабиацеае, Протеалес, Троцходендралес, Буxалес)

Језгарне еудикотиледоне

Гуннералес

Пентапеталае

Диллениацеае

Суперросиде

Саxифрагалес

Виталес

Росиде

Суперастериде

Санталалес

Берберидопсидалес

Царyопхyллалес

Астериде


У наставку је детаљнија анализа која у свакој грани приказује неке заборављен породице и родове (нераспоређени родови нису поменути):

Напомена: "+ ...." = опција, као одвојак претходне породице.[6][7][8]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Ендресс, Петер К. (2002). „Морпхологy анд Ангиосперм Сyстематицс ин тхе Молецулар Ера”. Ботаницал Ревиеw. Струцтурал Ботанy ин Сyстематицс: А Сyмпосиум ин Меморy оф Wиллиам C. Дицкисон. Неw Yорк: Неw Yорк Ботаницал Гарден Пресс. 68 (4): 545—570. ИССН 0006-8101. ЈСТОР 4354438. дои:10.1663/0006-8101(2002)068[0545:маасит]2.0.цо;2. 
  2. ^ Цампбелл Н. А.; et al. (2008). Биологy. 8тх Ед. Персон Интернатионал Едитион, Сан Францисцо. ИСБН 978-0-321-53616-7. 
  3. ^ Софраџија А.; Шољан D.; Хаџиселимовић Р. (2004). Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 9958-10-686-8. 
  4. ^ (Јудд & Олмстеад 2004).
  5. ^ Басед он:
    Стевенс, П.Ф. (2001). „Треес”. Ангиосперм Пхyлогенy Wебсите. Архивирано из оригинала 21. 05. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2014. 
    Стевенс, П.Ф. (2001). „Еудицотс”. Ангиосперм Пхyлогенy Wебсите. Приступљено 17. 11. 2014. 
  6. ^ Мооре, Мицхаел Ј.; Солтис, Памела С.; Белл, Цхарлес D.; Бурлеигх, Ј. Гордон & Солтис, Доуглас Е. (2010). „Пхyлогенетиц аналyсис оф 83 пластид генес фуртхер ресолвес тхе еарлy диверсифицатион оф еудицотс”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 107 (10): 4623—4628. ПМЦ 2842043 . ПМИД 20176954. дои:10.1073/пнас.0907801107. 
  7. ^ Доyле, Ј. А. & Хоттон, C. L. Диверсифицатион оф еарлy ангиосперм поллен ин а цладистиц цонтеxт. пп. 169–195 ин Поллен анд Спорес. Паттернс оф Диверсифицатион (едс Блацкморе, С. & Барнес, С. Х.) (Цларендон, Оxфорд, 1991)
  8. ^ Wалтер С. Јудд анд Рицхард Г. Олмстеад (2004). „А сурвеy оф трицолпате (еудицот) пхyлогенетиц релатионсхипс”. Америцан Јоурнал оф Ботанy. 91 (10): 1627—1644. ПМИД 21652313. дои:10.3732/ајб.91.10.1627. 

Литература уреди

  • Доyле, Ј. А. & Хоттон, C. L. Диверсифицатион оф еарлy ангиосперм поллен ин а цладистиц цонтеxт. пп. 169–195 ин Поллен анд Спорес. Паттернс оф Диверсифицатион (едс Блацкморе, С. & Барнес, С. Х.) (Цларендон, Оxфорд, 1991).
  • Wалтер С. Јудд анд Рицхард Г. Олмстеад (2004). „А сурвеy оф трицолпате (еудицот) пхyлогенетиц релатионсхипс”. Америцан Јоурнал оф Ботанy. 91 (10): 1627—1644. ПМИД 21652313. дои:10.3732/ајб.91.10.1627.  (фулл теxт Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2009) )
  • Еудицотс ин Стевенс, П. Ф. (2001 онwардс). Ангиосперм Пхyлогенy Wебсите. Версион 7, Маy 2006.

Спољашње везе уреди