Фрањо Јенч
Фрањо Јенч (млађи) (Земун, 20. март 1867 — Земун, 15. новембар 1967) био је архитекта и грађевинар. Пројектовао је и саградио преко 100 објеката, од чега већину у Земуну.
Фрањо Јенч (млађи) | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 20. март 1867. |
Место рођења | Земун, Аустријско царство |
Датум смрти | 15. новембар 1967. (100 год.) |
Место смрти | Земун, СФР Југославија |
Биографија уреди
Образовање уреди
Фрањо Јенч рођен у натурализованој породици, од оца Фрање, зидарског мајстора и мајке Еве Ебел. Прва три разреда основне школе похађао је у фрањевачком самостану, а четврти у Општој школи у Земуну. Касније је уписао гимназију, такозвану Малу реалку која се налазила на истом месту, а која је касније премештена у зграду Велике реалке, у земунском Градском парку.[1] У гимназији је први пут до изражаја дошао Јенчев таленат за цртање; предмет цртање му је предавао академик Александар Машић, а Јенч је постизао оцену 1, која је тада била највиша.
Након гимназије, Јенч је две године радио као зидарски помоћник, а 1889. године отишао је у Салцбург где је, такође, стицао праксу и слушао вечерња предавања у грађевинској школи. Године 1894, отишао је у Загреб и положио испит за овлашћеног грађевинског мајстора.
Каријера уреди
Јенчев први самостални рад била је зграда Српског дома у Сремској Митровици. Оженивши се следеће године, пројектовао је и изградио једноспратну породичну кућу у Светосавској улици 19 у Земуну. Тада је почео најплоднији период његове каријере који је трајао до 1913. године. У почетку, до 1906. године, употребљавао је барокне и ренесансне мотиве, са дубоком декоративном пластиком и детаљима карактеристичним за класичну уметност. Касније, до 1911, његов стил је постао слободнији, уз коришћење стилизованих геометријских и флоралних мотива. Дела из овог периода настала су под утицајем сецесијског стила. У последњој етапи овог периода, Јенч је скоро сасвим одбацио украсне елементе на фасадама и поједноставио је свој стил, приближавајући се тако модерним архитектурним трендовима.
Као најзначајнија Јенчева дела грађена према туђим плановима издвајају се зграда Поште из 1896, зграде Железничке школе из 1906. и Српског дома из 1909. године, сва у Земуну. Након Другог светског рата, Јенч је радио у земунском погону грађевинског предузећа „Комграп“ и 1946. године.
Према нацртима архитекте Рајка Талића, син градитеља Фрање Јенча, архитекта Фрањо Јенч, обновио је бомбардовањем оштећену зграду Народног одбора, на углу Магистратског трга и Прерадовићеве улице у Земуну. Зграда је тада повећана за један спрат и проширена до угла са Прерадовићевом улицом, а у њој се данас налази Скупштина општине Земун.
Приватни живот уреди
Јенч се, 1895. године, оженио Јозефином Чермак, Румунком чешког порекла, с којом је имао шесторо деце. Њихов син Фрања је такође студирао архитектуру, у Бечу и Праг. Крајем треће и током четврте деценије двадесетог века архитекта Фрањо Јенч изградио је велики број зграда у Земуну и Београду, примењујући стил модерне архитектуре, по чему су ови објекти посебно препознатљиви. После рата, архитекти Фрањи Јенчу је било онемогућено да ради (посебно му је замерано партиципирање у власти током Другог светског рата), па је своју каријеру завршио у Прибоју, градећи индустријске комплексе и сличне објекте. Породична кућа Јенчових у Земуну порушена је при изградњи трафостанице, током шездесетих година. Тада је пропала и сва вредна документација о раду овог архитекте.
Важније грађевине уреди
Иако се претпоставља да је Јенч пројектовао и изградио око 100 објеката, његов опус још увек није сасвим истражен. Ово су нека дела која је изградио у Земуну:
Радови по сопственим пројектима уреди
- Кућа Фрање Јенча – Светосавска улица 19
- Кућа Јелене Јовановић – Господска улица 17
- Кућа Магдалене Освалд – Главна улица 4
- Харастијева кућа – Бежанијска улица 34
- Кућа апотекара Штрајма – Бежанијска улица 16
- Кућа Катарине Марковић – Главна улица 12
- Кућа Фрање Јенча – Улица Стевана Марковића 4–8[2]
- Кућа Мавре Биндера – Улица др Петра Марковића 4
- Реконструкција куће Калмине Леви – Дубровачка улица 11
- Реконструкција куће фотографа Гатера – Главна улица 20
Радови по туђим пројектима уреди
- Зграда Поште – Главна улица 8
- Зграда Електричне централе – Кеј ослобођења 15
- Пут Сурчин – Бољевци
- Српски дом – Светосавска улица 22
- Кућа Милана Јанче – Господска улица 9
- Зграда Скупштине општине Земун – Магистратски трг 1 (арх. Фрањо Јенч)
- Зграда Водне заједнице – Авијатичарски трг 10
Сарадња са другим архитектима уреди
- Зграда Команде ваздухопловства у Земуну (арх. Фрањо Јенч, са арх. Драгишом Брашованом)
Галерија уреди
Прва етапа (1895–1906) уреди
-
Породична кућа Фрање Јенча у Светосавској улици 19 у Земуну, из 1895. године
-
Детаљ фасаде куће у Светосавској 19
-
Кућа у Господској 17 у Земуну, из 1900. године
-
Детаљ фасаде куће у Господској 17
-
Кућа у Главној 4 у Земуну, из 1904. године
-
Детаљ фасаде куће у Главној 4
Друга етапа (1906–1911) уреди
-
Кућа у Главној 14 у Земуну, реконструисана 1906. године
-
Детаљ фасаде куће у Главној 14
-
Кућа у Дубровачкој 11 у Земуну, из 1907. године
-
Детаљ фасаде куће у Дубровачкој 11
-
Кућа у Бежанијској 16 у Земуну, из 1907. године
-
Детаљи фасаде куће у
-
Бежанијској улици 16
-
Кућа у Главној 12 у Земуну, из 1907. године
-
Кућа у Главној 36 у Земуну, из 1907. године
-
Детаљ фасаде куће у Главној 36
-
Кућа у Главној 20 у Земуну, реконструисана 1908. године
-
Кућа у Главној 51 у Земуну, из 1909. године
-
Детаљ фасаде куће у Главној 51
Трећа етапа (1911–1913) уреди
-
Кућа Мавре Биндера у Улици др Петра Марковића 4 у Земуну, из 1911.
-
Кућа Мавре Биндера - Детаљ.
Грађевине изграђене према туђим пројектима уреди
-
Изглед земунске поште из Главне улице
-
Зграда Општине Земун
-
Зграда водне заједнице
-
Главни улаз у зграду команде ваздухопловства
Напомене уреди
- ^ Данас се у тој згради налази Земунска гимназија
- ^ На њеном месту се данас налази паркиралиште код солитерâ у Карађорђевој улици
Види још уреди
Извори уреди
„Хрватска ревија“ - „Хрватска страна Земуна“ Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2012)