Фруктан

Фруктан је полимер молекула фруктозе. Фруктани са кратким ланцима су познати као фруктоолигосахариди, док се они са дугим ланцима називају инулинима. Фруктани се јављају у намирницама као што су агава, артичока, шпаргла, празилук, бели лук, црни лук, јакон, и пшеница.

У животињској храни се фруктани такође јављају у трави, што има дијететске импликације за коње и друге Equidae.

Типови уреди

Фруктани су формирани од фруктозних мономера, нормално са сахарозном на крају ланца. Позиција веза фруктозних остатака одређује тип фруктана. Везе се нормално јављају на једној од две примарне хидроксилне групе (OH-1 или OH-6), те постоје два основна типа фруктана:

1-везани: у инулину, фруктозил остаци су повезани β-2,1-везама.
6-везани: у левану, фруктозил остаци су везани β-2,6-везама.

Функције уреди

Биљке које складиште своју храну у облику фруктана имају способност опстанка на ниским температурама, јер фруктани увећавају толеранцију на смрзавање. Они се везују за мембране чиме помажу у одржавању ћелија.

Садржај фруктана у храни уреди

Артичока, Helianthus tuberosus	16,0-20,0%^[1]
Артичока, Cynara cardunculus	2,0-6,8%^[1]
Шпаргла	1,4-4,1%^[1]
Зрна младог јечма	22%^[2]
Бели лук	17,4%^[3]
Црни лук	1,1-10,1%^[1]
Раж (бран)	7%^[4]
Раж (црно)	4,6-6,6%^[4]
Пшенични хлеб (бели)	0,7-2,8%^[1]
Пшенично брашно	1-4%^[2]
Пшеничне тестенине	1-4%^[1]

Референце уреди

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Сусан Ј. Схепард, Петер Р. Гибсон, "Фруцтосе Малабсорптион анд Сyмптомс оф Ирритабле Боwел Сyндроме: Гуиделинес фор Еффецтиве Диетарy Манагемент", Ј Ам Диет Ассоц 2006:106:1631-1639.
^ ^а ^б Департмент оф Фоод Сциенце анд Нутритион, Университy оф Миннесота, Јоанне L. Славин, "Мецханисмс фор тхе Импацт оф Wхоле Граин Фоодс он Цанцер Риск" Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2007), Journal of the American College of Nutrition, Vol. 19, No. 90003, 300S-307S (2000)
^ Muir, J.G., (2007). „Fructan and Free Fructose Content of Common Australian Vegetables and Fruit”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 55: 6619—6627. doi:10.1021/jf070623x.
^ ^а ^б Karppinen, Sirpa. Dietary fibre components of rye bran and their fermentation in vitro, Espoo 2003. VTT Publications 500. 96 p. + app. 52 p.

Literatura уреди

Sugar - Chemical, Biological and Nutritional Aspects of Sucrose. John Yudkin, Jack Edelman and Leslie Hough (1971, 1973). The Butterworth Group. ISBN 978-0-408-70172-3.

Види још уреди

[doi-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Сусан Ј. Схепард, Петер Р. Гибсон, "Фруцтосе Малабсорптион анд Сyмптомс оф Ирритабле Боwел Сyндроме: Гуиделинес фор Еффецтиве Диетарy Манагемент", Ј Ам Диет Ассоц 2006:106:1631-1639.

[mechanisms-2] а ^б Департмент оф Фоод Сциенце анд Нутритион, Университy оф Миннесота, Јоанне L. Славин, "Мецханисмс фор тхе Импацт оф Wхоле Граин Фоодс он Цанцер Риск" Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2007), Journal of the American College of Nutrition, Vol. 19, No. 90003, 300S-307S (2000)

[3] Muir, J.G., (2007). „Fructan and Free Fructose Content of Common Australian Vegetables and Fruit”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 55: 6619—6627. doi:10.1021/jf070623x.

[karppinen-4] а ^б Karppinen, Sirpa. Dietary fibre components of rye bran and their fermentation in vitro, Espoo 2003. VTT Publications 500. 96 p. + app. 52 p.

[1]

[2]

[3]

[4]