Википедија

Гаон из Вилњуса

Елија бен Соломон Залман,[1] (хебр. ר' אליהו בן שלמה זלמן Рабин Елијаху бен Шломо Залман) познат као Вилна Гаон[2] или Елијах од Вилне, или по његовом хебрејском акрониму ХаГра („ХаГаон Рабен Елијаху”: „Мудрац, наш учитељ, Елијах”) или Елијах Бен Соломон (Силец, 23. април 1720 – Вилњус 8. октобар 1797), био је талмудиста, халахиста, кабалиста, и највиши леадер миснагдских (нехасидских) Јевреја у протеклих неколико векова.[3][4][5] На хебрејском га називају ха-Гаон хе-Часид ми-Вилна, „побожни геније из Вилњуса”.[6]

Гаон из Вилњуса
Вилна Гаон
Елија из Виљнуса
Гра
Пуно имеЕлаја бен Соломон Залман
Име по рођењуЕлијах бен Соломон Залман
Датум рођења(1720-04-23)23. април 1720.
Место рођењаСелец
 Државна заједница Пољске и Литваније
Датум смрти9. октобар 1797.(1797-10-09) (77 год.)
Место смртиВиљнус
 Руско царство
Место укопаВиљнус, Литванија

Младост и образовање уреди

Према легенди он је до 4. године меморисао целокупни Танах. У седмој години студирао је Талмуд под надзором Мојсија Маргалита, рабина из Кедајњаја и аутора тумачења Јерусалимског Талмуда под називом Пнеј Моше („Мојсијево лице”). За младог Елијаха се говорило да је већ напамет знао неколико талмудских трактата. Он је познат по томе што је поседовао еидетско памћење. До осам година је у слободно време студирао астрономију. Од десете године наставио је студије без помоћи учитеља, јер је његово знање већ надмашило све његове наставнике, а са једанаест година је цео Талмуд знао напамет.

Када је досегао зрелије доба, Илија је одлучио да оде у „егзил” и лутао је различитим деловима Европе, укључујући Пољску и Немачку, као што је био обичај међу побожним тог времена.[7] У време када је имао двадесет година, рабини су му подносили своје најтеже халахичке проблеме. Учењаци, јеврејски и нејеврејски, поштовали су његов увид у математику и астрономију. Он се вратио у родни град 1748. године, до ког времена је већи био стекао знатну репутацију.[8]

Методе студирања уреди

Гаон је применио на Талмуд и рабинску литературу прави филолошки метод настојећи да критички преиспита текст.

Он је посветио много времена проучавању Торе и хебрејске граматике, и био је добро упућен у научна истраживања тог времена.[9] Он је подстицао своје ученике и пријатеље да се баве обичним и једноставним методама учења, и да не занемарују секуларне науке, тврдећи да је јудаизам могао само добити њиховим проучавањем. Гаон је такође био привучен проучавањем Кабале; његова контроверза са хасидским јудаизмом не произилази из одбацивања мистицизма пер се, већ из дубоко другачијег разумевања његовог учења, посебно у погледу његовог односа према халахи и ашкенашком минхагу.

Антагонизам до хасидизма уреди

 
Вилњуски Гаон (Залкинд, Бер)

Када је хасидски јудаизам постао утицајан у Вилњусу, Вилњуски Гаон се придружио рабинима и поглаварима пољских заједница, како би говорио против хасидског утицаја.[10][11]

Други рад уреди

Осим сукоба са хасидима, Гаон из Вилњуса се ретко бавио јавним пословима и, колико је познато, није председавао ниједном школом у Вилњусу. Био је задовољан држањем предавања у свом бет ха-мидрашу неколицини одабраних ученика, које је увео у своје методе. Он их је подучавао хебрејској граматици, хебрејској Библији и Мишну, предметима које су талмудисти тог времена углавном занемаривали. Посебно је био нестрпљив да их уведе у проучавање књижевности мидраша и мањих расправа Талмуда, које су научници његовог времена били врло мало познати.

Специјалан нагласак је ставио на проучавање јерусалимског Талмуда, који је вековима био готово потпуно занемарен. Гаон је охрабрио свог главног ученика, рабина Хајма из Воложина, да оснује јешиву (рабинску академију) у којој би требало да се предаје рабинска књижевност. Рабин Хајм Воложин је отворио Воложинску јешиву 1803. године, неколико година након Гаонове смрти, и направио револуцију у проучавању Торе, што је резултирало утицајем на целокупно православно јеврејство.[12]

Аскетизан уреди

 
Елајџа Бен Соломон, Гаон из Вилњуса

Гаон из Вилњуса је водио аскетски живот, а неки од његових савременика су га називали „хасидом“. Овај израз значи „побожна особа“ и нема везе са хасидским покретом.

Гаон је једном кренуо на пут у земљу Израел, али из непознатих разлога није стигао даље од Немачке. (Почетком деветнаестог века, три групе његових ученика, познатих као Перушим, под вођством рабина Менахема Мендела из Шклова, су се пробили у тадашњу отоманску Палестину, настанивши се прво у Сафеду, а касније и у Јерусалиму).[13] Док је био у Кенигсбергу, написао је својој породици познато писмо које је објављено под насловом Алим ли-Теруфах, Минск, 1836.

Радови уреди

Гаон из Вилњуса је био издашан анотатор, стварајући многе маргиналне напомене, белешке и кратке коментаре, који су углавном диктирани његовим ученицима. Многи тврде да су његови ученици записали његове коментаре, ако не и његове уредничке белешке. Међутим, ништа од његовог дела није објављено за његовог живота. „Гра“ је био веома прецизан у формулацијама својих коментара, јер је тврдио да га закон Торе обавезује да је само „Тора шебиштав“ (писани закон) дозвољена да се запише – остатак „Тора шебал пе“ (усмени закон) не може бити, осим ако околности захтевају. (Ово даље подржава гледиште да су његови ученици писали његове коментаре.) Дакле, Вилњуски Гаон се придржавао овог гледишта закона смањујући своја опширна објашњења која су углавном недокучива било коме осим напредним талмудистима. Белешке на вавилонском Талмуду и Шалчан Арук су познате као Бајреј ха-Гра („разраде по Грау“). Његов текући коментар на Мишну носи наслов Шенот Елијаху („Елајџине године“). Разна кабалистичка дела имају коментаре у његово име. Његови увиди у Петокњижје су насловљени Адеретх Елиyаху („Елајџин сјај“). Коментари на Пословице и друге књиге Танаха написани су касније у његовом животу.

Он је био добро упућен у математичка дела Еуклида (4. век пре нове ере) и подстакао је свог ученика рабина Баруха Шика из Шклова да преведе ова дела на хебрејски. Каже се да је Гаон написао сажето математичко дело под називом Аyил Месхуласх, које је било уводни текст у основну математику.[9][14][15] Према популарном миту/легенди, тврди се да је Гаон допринео савременој математици свог времена, и да је Крамерово правило названо по њему (пошто је његово породично име било Кремер). Међутим, правило је заправо названо по швајцарском математичару Габријелу Крамеру, и нема доказа да је Гаон уопште био упознат са било чим изван основне (предњутновске/средњошколске) математике, а свакако нема доказа да је направио вредне доприносе.

Гробно место уреди

Током 1950-их, Совјетске власти су планирале да изграде стадијум и концертну дворану на тој локацији. Они су дозволили да се остаци Вилна Гаона уклоне и поново сахране на новом гробљу.[16]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Wитхин рецент децадес хе хас беен гивен тхе сурнаме Кремер. Хоwевер неитхер тхе Вилна Гаон нор хис десцендантс аппарентлy усед тхис сурнаме, wхицх меанс схопкеепер. Ит wас поссиблy мистакенлy деривед фром а ницкнаме оф хис анцестор Рабби Мосхе Кремер. "Тхе Вилна Гаон, парт 3 (Ревиеw оф Елиyаху Стерн, Тхе Гениус)". Марц Б. Схапиро
  2. ^ Yанив, Самуел (Рабби) (17. 4. 2010). „Тхе Вилна Гаон анд хис Висион оф Редемптион”. Бар Илан Университy. Архивирано из оригинала 23. 03. 2017. г. Приступљено 19. 5. 2012. 
  3. ^ ЕТКЕС, ИММАНУЕЛ; ГРЕЕН, ЈЕФФРЕY M. (2002). Тхе Гаон оф Вилна: Тхе Ман анд Хис Имаге. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-22394-3. ЈСТОР 10.1525/ј.цтт1пњ2в. 
  4. ^ Цохн-Схербок, Дан; Цохн-Схербок, Лавиниа (1994). Јеwисх & Цхристиан Мyстицисм: Ан Интродуцтион (на језику: енглески). Грацеwинг Публисхинг. ИСБН 978-0-85244-259-3. 
  5. ^ Еисенберг, Роналд L. (2011-12-01). Дицтионарy оф Јеwисх Термс: А Гуиде то тхе Лангуаге оф Јудаисм (на језику: енглески). Таyлор Траде Публицатионс. ИСБН 978-1-58979-729-1. 
  6. ^ Тхе Тхреефолд степ оф Ацадемиа Еуропеана: а цасе оф Университас Вилненсис, 2009, стр. 24 
  7. ^ Греен, Давид Б. (9. 10. 2012). „Тхис Даy ин Јеwисх Хисторy 1797: Тхе Вилна Гаон Диес”. Хааретз (на језику: енглески). Приступљено 7. 11. 2017. 
  8. ^ Сцхецхтер, Соломон; Селигсохн, M. „ЕЛИЈАХ БЕН СОЛОМОН (алсо цаллед Елијах Wилна, Елијах Гаон, анд Дер Wилнер Гаон)”. Јеwисх Енцyцлопедиа. 
  9. ^ а б Стерн, Елиyаху. „Тхе Макинг оф Модерн Јудаисм: Интервиеw wитх Елиyаху Стерн”. YИВО Институте фор Јеwисх Ресеарцх. 
  10. ^ Сатлоw, Мицхаел L.; Сатлоw, Профессор Мицхаел (2006). Цреатинг Јудаисм: Хисторy, Традитион, Працтице (на језику: енглески). Цолумбиа Университy Пресс. ИСБН 978-0-231-13488-0. 
  11. ^ Wертхеимер, Јацк (2004). Јеwисх Религиоус Леадерсхип: Ин Еастерн Еуропе ; Ин Wестерн анд Централ Еуропе ; Ин тхе Унитед Статес ; Ин Нортх Африца анд Исраел ; Тхе репресентатион оф Јеwисх леадерсхип (на језику: енглески). Јеwисх Тхеологицал Семинарy. стр. 407. ИСБН 9780873340984. 
  12. ^ Диамонд, Робин (14. 7. 2020). „Рабби Мендел Кессин: Енд оф тхе Америцан Еxиле”. блогс.тимесофисраел.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-18. 
  13. ^ „Тхе Вилна Гаон”. 
  14. ^ Маттхеwс, Мицхаел Р. (2014). Интернатионал Хандбоок оф Ресеарцх ин Хисторy, Пхилосопхy анд Сциенце Теацхинг. Спрингер. ИСБН 978-94-007-7654-8. 
  15. ^ Боллаг, Схимон (2007). „Матхематицс”. Ур.: Сколник, Фред. Енцyцлопаедиа Јудаица: Лиф-Мек (2нд изд.). Детроит: Мацмиллан Референце УСА ин ассоциатион wитх тхе Кетер Пуб. Хоусе. стр. 676. ИСБН 978-0-02-865941-1. 
  16. ^ „Јеwс протест то Литхуаниа овер анциент цеметерy”. Реутерс. 22. 8. 2007. Приступљено 22. 8. 2007. 

Литература уреди

  • Еткес, Иммануел, ет ал. Тхе Гаон оф Вилна: тхе ман анд хис имаге (Университy оф Цалифорниа Пресс, 2002) ISBN 0-520-22394-2
  • "Тхе Гаон оф Вилна анд тхе Хаскалах мовемент", бy Емануел Еткес, репринтед ин Дан, Јосепх (ед.). Студиес ин Јеwисх тхоугхт (Праегер, НY, 1989) ISBN 0-275-93038-6
  • "Тхе мyстицал еxпериенцес оф тхе Гаон оф Вилна", ин Јацобс, Лоуис (ед.). Јеwисх мyстицал тестимониес (Сцхоцкен Боокс, НY, 1977) ISBN 0-8052-3641-4
  • Ландау, Бетзалел анд Росенблум, Yонасон. Тхе Вилна Гаон: тхе лифе анд теацхингс оф Рабби Елиyаху, тхе Гаон оф Вилна (Месорах Пуб., Лтд., 1994) ISBN 0-89906-441-8
  • Схулман, Yаацов Довид. Тхе Вилна Гаон: Тхе сторy оф Рабби Елиyаху Крамер ( C.I.С. Публисхерс, 1994) ISBN 1-56062-278-4
  • Ацкерман, C. D. (транс.) Евен Схелеимах: тхе Вилна Гаон лоокс ат лифе (Таргум Пресс, 1994) ISBN 0-944070-96-5
  • Сцхапиро, Мосхе. Јоурнеy оф тхе Соул: Тхе Вилна Гаон он Yонах/Јохан: ан аллегорицал цомментарy адаптед фром тхе Вилна Гаон'с Адерес Елиyаху (Месорах Пуб., Лтд., 1997). ISBN 1-57819-161-0
  • Фреедман, Цхаим. Елиyаху'с Бранцхес: Тхе Десцендантс оф тхе Вилна Гаон (Оф Блессед анд Саинтлy Меморy) анд Хис Фамилy (Авотаyну, 1997) ISBN 1-886223-06-8
  • Росенстеин, Неил. Тхе Гаон оф Вилна анд хис Цоусинхоод (Центер фор Јеwисх Генеалогy, 1997) ISBN 0-9610578-5-8

Спољашње везе уреди

 
Гаон из Вилњуса на Викимедијиној остави.
 
Викизворник има текст из Енциклопедије Британике (1911), чланак Елијах Wилна.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gaon_iz_Vilnjusa&oldid=27676840”